OSA: Suština je u ljudima

Sve je počelo daleke 1989. godine, kada su tadašnjeg direktora elektroproizvodnje „Svetlosti“, Željka Tomića, posetila dva mlada inženjera, braća Petar i Boris Damjanović. Puni entuzijazma, želeli su da predstave mogućnosti AutoCAD-a ubeđeni da je budućnost ovog programa svetla; nije ih pokolebalo to što je malo ko delio njihovo mišljenje. Iz današnje perspektive deluje neverovatno da neko ne vidi potencijal AutoCAD-a, ali ni jedan početak nije lak – sa nepoverenjem se susreću svi pionirski IT poduhvati.

U CAD-u je budućnost?

– U to vreme smo mogli da biramo da li da se bavimo informacionim sistemima tj. dBASE-om (Oracle je tada još bio u povoju), ili CAD-om na PC-ju. Kad smo izabrali CAD, svi su nam govorili da smo poludeli – CAD je tad bio za neke druge platforme, PC je bio niko i ništa, a i kome uopšte treba taj CAD? Koliko je bilo korisnika? Dva ipo? Tako se tada razmišljalo – otkriva nam Boris Damjanović.

Željko Tomić je shvatio potencijal nove tehnologije pa se, uprkos komentarima okoline, ubrzo pojavila ideja o osnivanju firme zajedno s Petrom i Borisom Damjanovićem. U staroj Jugoslaviji nije bilo lako registrovati privatnu firmu, ali je donošenjem zakona o privatnim preduzećima 1989. godine led probijen. „OSA Računarski inženjering“ osnovana je u prvom talasu, čime je postala jedna od prvih 100 registrovanih privatnih preduzeća u bivšoj Jugoslaviji. Na pitanje kako je izgledalo tada osnivati jednu IT firmu, dobijamo od Borisa Damjanovića najlogičniji odgovor: „Kako je moglo da izgleda? Partizanski!“. Gospodin Tomić kao da je od samog početka znao šta ga čeka: „Svako vreme ima svoje teškoće, ali i pozitivne stvari. Generalno, što idete od mlađe ka starijoj firmi, raste stepen formalizma i organizacije. U početku je sve bilo zasnovano na našem radu i iskustvu. Sve smo morali sami i bilo je mnogo teže u mnogim aspektima.“

Kada se pogleda istorija države u kojoj je kompanija OSA poslovala, može se reći da su uslovi bili sve samo ne normalni. Veoma brzo su došle ratne godine, hiperinflacija, ekonomske sankcije i nemogućnost poslovanja sa inostranstvom. Kako je jedna IT firma mogla da preživi tako surovu klimu? Naši sagovornici krizne devedesete godine opisuju kao „egzotične epizode preživljavanja“.

– Tada ovde praktično ništa nije moglo da se radi, a mi smo radili informacione sisteme za šest aerodroma u Sibiru. Zvuči neverovatno da nas je za taj aerodrom angažovala kanadska firma. Dakle, kompanija sa Zapada angažuje za posao u Rusiji firmu iz Jugoslavije! To su poslovi za velike igrače, to sad ne možete da radite. U tom spletu okolnosti je moglo, što nas je spasilo kao firmu.

Druga epizoda u avanturi prilagađavanja ludom vremenu je otvaranje firme na Kipru, ali ne za sklanjanje novca (što u šali kažu), već za vizuelizaciju u arhitekturi – 3D modelovanje i walkthrough animacije. To je, kako Boris Damjanović kaže, bila teška egzotika koju niko nije ni pokušavao. Kako sreća prati hrabre OSA je i ovde imala sreće: „Čovek sa Halkidikija, vlasnik jednog velikog turističkog kompleksa, nas je našao i angažovao. Snimio je iz balona teren, doneo nam projekte sa zahtevom da napravimo 3D model njegovog kompleksa. On je sa tim našim projektom godinu dana unapred na Londonskoj berzi prodavao apartmane pre nego što je zakopao kramp!“, otkrio nam je gospidin Tomić.

– Uvek smo gledali da budemo bliži suštini nego formi, dodaje gospodin Damjanović – Ako nešto ne možemo da uradimo onako kako mislimo da treba, onda to nećemo ni da radimo. Tako razmišljamo danas, a tako smo razmišljali i pre 25 godina.

Možda i najveća satisfakcija i nagrada za trud stigla je od strane Autodesk-a. Damjanović je posebno ponosan na ovu priču: „U to vreme mogli smo samo sa državom ovde da radimo. Mi sa AutoCAD-om napravimo neku svoju koncepciju sistema. Paralelno sa tim, Autodesk shvati da im je potreban specijalizovani GIS proizvod, malo modifikuju AutoCAD i nazove ga AutoCAD Map. Nama se to poklopilo s nekim projektima i uspeli smo da prodamo u prvih mesec dana pet Map-a. Nedugo posle toga usledila je konferencija u Barseloni, gde je bila i sekcija za GIS. U jednom trenutku kreću sa nabrajanjem najuspešnijih firmi u svetu u prodaji Map-a i kažu najveću prodaju ima OSA iz Beograda, što je potpuna komedija jer sa nama sede predstavnici firmi koje imaju obrte od preko 10 miliona dolara! Međutim, prodali smo prvi.“

OSA danas

Kada su počinjali, OSA je brojala tri zaposlena. Na žalost, izvornu trojku je na tragičan način napustio Petar Damjanović, poginuvši u saobraćajnom udesu 1998. godine. Boris Damjanović i Željko Tomić su nastavili da rade zajedno, u čast Petra. Danas kompanija ima preko 40 zaposlenih, sa ograncima u Hrvatskoj i Sloveniji. OSA je otišla i korak dalje, van prostora bivše Jugoslavije, na kompetitivno tržište Evropske unije. Ulaskom na tržište EU za kompaniju počinje potpuno nova utakmica, sa mnogo više igrača. Antimonopolski zakoni EU omogućavaju fer uslove za sve zvanične distributere softvera, što znači da svakome može da se proda softver, pod uslovom da se parneru ponude najbolji uslovi.

– Od našeg hrvatskog ogranka softver kupuju firme iz Slovačke, Poljske, Španije... Jednostavno, ako možete pružite odgovarajuće uslove i vrata su vam otvorena – jasan je Tomić. Naravno, OSA nije zapostavila srpsko tržište, gde i dalje uspešno savlađuje izazove uz neophodnu dozu lucidnosti i inovativnosti. “US Aid je dao donaciju Republici Srbiji da se formira jedinstveni registar planskih akata. U tom trenutku mi smo razvijali sistem za upravljanje poslovanjem. Shvatili smo da se, uz minimalne adaptacije tehnologije, bez problema uklapamo u rok od šest meseci za obavljanje posla i budžet od 45.000 dolara. Kad smo dali ponudu bili smo jedini. Neke strane firme su smatrale da je to nemoguće izvesti i da je realan rok barem dve godine, a minimalna cena pola miliona dolara! Mi smo sa našim inhouse softverom uspeli da odgovorimo na izazov. Morate konstantno da se usavršavate, učite i budete inovativni“.

Niz uspešnih poteza koje su povukli tokom 25 godina naveo nas je da pitamo osnivače kompanije OSA da li su se ikada našli u situaciji da budu zadovoljni što neki potez nisu povukli. Odgovor je bio (ne)očekivan: „Nismo uzeli kredit! Nadamo se da ćemo i u narednih 25 godina uspešno poslovati, te da nam krediti neće biti potrebni“.

Narednih 25 godina

Uspeh je kad kompanija dosledna svojoj delatnosti, nije pala u iskušenje da širi poslovanje na neproverene teritorije. Željko Tomić i Boris Damjanović vide OSU kao jednu od vodećih domaćih kompanija u ICT industriji. Kažu da će i dalje insistirati na razvoju sopstvenih softverskih rešenja koja će se vremenom sve bolje pozicionirati na domaćem i stranom tržištu. Razvoj tehnologija u budućnosti, pre svega cloud-a, diktiraće i pozicije distributera. Zbog toga je važno insistirati na sopstvenom proizvodu i pratiti razvitak tehnologije, koja diktira i uslove poslovanja. Ako pogledamo izazove koje je OSA kao kompanija uspešno savladala, ne sumnjamo da će i narednih 25 godina biti uspešne!