GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #214 > Iz prakse
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Home Theater
Voja Gašić
Da li su veliki ekran, dobar zvuk, udobno sedište, te malo grickalica i pića dovoljni da u dnevnoj sobi osetite atmosferu pravog bioskopa? Ako poželite bolji bioskopski uticaj, moraćete što-šta da menjate. I u opremi, i u zidovima
- PC #214 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Home Theater

image

Home Theater, Home Cinema iliti kućni bioskop, poput vanila seksa, raznim ljudima znači sasvim različite stvari i u raznim vremenima poprima sasvim drugačije definicije. Čak i pre digitalne ere, imućniji ljubitelji novih medija imali su mini bioskopske sale s projektorima i namenskim ozvučenjem. Ozbiljniji pokušaji formiranja kućnog bioskopa ipak su sačekali osamdesete, a tipičan „komplet“ označavao je CRT televizor velike dijagonale i VHS video-rikorder. Svoj procvat koncept je doživeo tokom devedesetih, kada su se pojavili još veći televizori, projektori, ekrani s pozadinskom projekcijom i, komnačno, izvori dobre slike – DVD uređaji.

Već nazirete šta je to minimum koji bismo mogli da nazovemo kućnim bioskopom. Dve obavezne komponente su ekran koji treba da bude što veći i uređaj za reprodukciju sadržaja po vašem izboru. Ova druga komponenta je zapravo ključna, jer čak i bioskop ima svoj repertoar i raspored projekcija, pa je prava prednost kućnog bioskopa u tome što sami birate sadržaje i vreme kada te sadržaje gledate.

Ekran pre svega

Dobar ekran je centralna tačka kućnog bioskopa, a ugođaj je „bioskopskiji“ što je ekran veći. Istorijski, osnovna varijanta ekrana bila je ekran s katodnom cevi, a inovaciju su uneli japanski proizvođači koji su prvi ponudili veće dijagonale i ekran širokog formata (widescreen) koji je imao razmeru slike od 16:9 (aspekt 1,77:1). Ovaj aspekt postao je standard za televiziju visoke definicije, pa svi noviji televizori imaju takav odnos širine i visine slike bez obzira na rezoluciju koja može da bude 1280×720, 1366×768, 1920×1080... U novije vreme, u prodavnicama se pojavljuju i ekrani UHD (2560×1440) pa čak i i 4K rezolucije (3840×2160). Manje je poznato da je ova razmera standardna i za digitalno emitovanje u Evropi, pa bi trebalo da se svi emiteri koji nameravaju da se potpuno prebace na digitalno emitoranje (a moraće to da urade uskoro), prebace na format slike 16:9, što bi trebalo konačno da ukloni „debeljuce“ s naših ekrana.

Čak ni 16:9 format nije savršen za gledanje – filmska produkcija se, da bi nam zagorčala život, prebacila na još šire ekrane na kojima je odnos strana 1.85:1 (koji „zamalo“ staje na ekran 16:9), preko najčešćeg Cinemascope formata (2,35:1), do savremenog cinema widescreen formata 2.39:1. Ali ni proizvođači ekrana ne sede skrštenih ruku, pa su već ponudili ekrane razmere 21:9 (2,33:1).

Bilo kako bilo, rat formata se nikako ne smiruje, pa ćete gotovo uvek imati manje ili veće crne trake iznad i ispod bioskopske slike ako želite da je vidite celu ili da se odreknete dela slike ako želite da iskoristite ceo ekran. Ranije su proizvođači DVD izdanja birali da li će film prilagoditi TV ekranu, pri čemu su na početku obavezno stavljali upozorenje da je film „modifikovan za potrebe kućnog prikazivanja“, dok je druga opcija bila prebacivanje originalnog formata uz neizbežne „crne trake“. Savremeni televizori imaju podesiv izrez prikazane slike, pa pored ove dve krajnosti obično imaju i veliki izbor međurešenja. Najmanje poželjno je upravo ono koje neiskusni korisnici najčešće izaberu – potpuno popunjavanje ekrana slikom.

Alternativni ekrani i rezolucije

Što veći ekran je oduvek bio ideal kućnog bioskopa pa su u različitim periodima bili popularni različiti projekcioni sistemi. Njihovu osnovu čini projektor, u početku LCD (projekcija kroz LCD providni ekran), a sada skoro isključivo s DLP tehnologijom (projekcija pomoću čipa s mikro-ogledalima). Moda se menjala, pa su na prelomu milenijuma nešto popularniji bili ekrani s pozadinskom projekcijom (rear projection). Projektor i sistem ogledala su mogli lako da se spakuju u kompaktno kućište (kabinet) koje je podsećalo na uvećan TV prijemnik.

Kasniji trendovi ipak su vratili projektore ispred platna, a u idealnom slučaju montaža na plafon je obezbeđivala da se projekcija ne prekida često muvanjem gledalaca između projektora i slike. Današnji projektori često imaju veoma savremena rešenja koja omogućavaju projekciju sa male daljine (short-throw), te suptilne metode za ispravljanje geometrije i osvetljaja slike kada se ne projektuje pod pravim uglom u odnosu na platno, već projektor mora da se izmesti na neko zgodnije mesto. I dok se geometrijska izobličenja koriguju relativno lako korekcijom nagiba projekcionog čipa (keystone), korekcije promene osvetljaja mogu predstavljati veći problem.

Uz sve i veće LCD i, nadamo se uskoro, OLED televizore, projektor se sve ređe sreće čak i u najambicioznijim instalacijama kućnih bioskopa. Razlog delimično leži i u činjenici da cena televizora velikih dijagonala rapidno pada, a rezolucija se povećava. Tako već sada možete da nađete modele UHD, pa čak i 4K rezolucije, dok su projektori s rezolucijom većom od Full HD (1920×1080) relativno retki i papreno skupi. Projektori su se dugo držali na SVGA (800×600) i XGA (1024×768) rezolucijama koje su bile značajno praktičnije za poslovne korisnike i njihove PowerPoint prezentacije, dok su ljubitelji filma pristajali na nižu rezoluciju zarad veličine slike koja se mogla postići samo upotrebom projektora.

Činjenica je, ipak, da viša rezolucija znači više detalja i više mogućnosti za popravljanje slike raznim digitalnim filterima i procesorima signala, što je sve češće u upotrebi. Pored toga, razvoj kompresionih algoritama i brzina procesora koji su u stanju da ih izvrše pruža mogućnost da se pokretne slike „spakuju“ na sve manju veličinu, pa verujemo da se čak ni standardno TV emitovanje neće tako dugo zadržati na Full HD rezoluciji. Uostalom, otvaranje i finale proteklog Mundijala je već prenošeno u 4K rezoluciji.

U svakom slučaju, veličina i kvalitet ekrana ostaje esencijalni parametar kućnog bioskopa. Ako zadržimo i drugi ključni kriterijum, da kućni bioskop mora da vam obezbedi gledanje sadržaja koji želite u vreme u koje želite, onda su savremeni Smart TV uređaji zapravo već kompletni kućni bioskopi jer je dovoljno uključiti USB stik ili USB hard-disk sa filmom koji vam se gleda i uživati u bioskopskom doživljaju. Ipak...

Prosta reprodukcija

Famozni medija plejer ugrađen je u skoro svaki televizor koji možete da nađete u prodavnici, ali prapočeci kućnog bioskopa vezani su za VHS video-rikordere i, za ambicioznije, prve VLS laserske diskove veličine LP ploče (jedna naša koleginica će me verovatno pitati šta je to LP ploča). Pravu popularnost kućnom bioskopu doneo je ipak DVD, uz sliku i zvuk dovoljno visokog kvaliteta da je doživljaj mogao da se uporedi s bioskopskim. Važna stavka je i to što se naglo povećao broj DVD izdanja, makar i sa povećim odlaganjem u odnosu na bioskopske premijere. Blu-ray uređaji i izdanja trebalo je da predstavljaju sledeći korak u opremanju kućne medijateke, ali u međuvremenu su se „isprečili“ kablovski operatori koji su ponudili VoD (video-on-demand) servise pomoću kojih ste mogli da gledate šta želite, a da ne trčite do videoteke i ne kupujete DVD.

Internet je takođe postao značajan faktor u obezbeđivanju sadržaja za kućne bioskope. Nezavisno od toga da li koristite legalne streaming servise ili „skidate“ filmove manje legalnim metodama, on-line obezbeđivanje sadržaja postalo je dominantni način distribucije. Teško da je neko pre petnaestak godina mogao da pretpostavi mediateku tako impozantne veličine kakvu nam obezbeđuju Internet servisi, a sve više proizvođača sadržaja (filmova i serija) odlučuje se da direktno prodaje (ili iznajmljuje za gledanje) svoje proizvode. Kućni bioskop može da obuhvati različite uređaje koji su izvor ili prenosnik sadržaja – od DVD/Blu-ray plejera, preko set-top box uređaja, AV risivera, mrežnih plejera i NAS arhiva, pa do uređaja koji kombinuju neke od ovih namena specijalizovanih računara (HTPC – home theater PC) koji najčešće mogu da zadovolje sve ove potrebe uz punu fleksibilnost, ali zahtevaju i nešto više vremena za podešavanje svih potrebnih funkcija.

Za koju ćete se varijantu opredeliti prevasahodno zavisi od prirode vaše kućne mediateke. Ako već imate pristojnu zalihu DVD/BR izdanja, ne možete se tek tako odreći DVD/BR plejera. Ako vredno skupljate digitalna izdanja, dobro će vam doći kućni NAS na koji ćete staviti sve omiljene sadržaje i tako omogućiti pristup sa svih kućnih uređaja. Na sreću, postoje i funkcionalne kombinacije ovih komponenti, a vlasnici novih televizora će vam reći da njihovi uređaji već imaju mogućnosti povezivanja i reprodukcije sadržaja sa kućnog storage-a ili direktno sa Interneta.

Zvučna slika i HT feng-šui

image

Dodatni set zvučnika nije baš obavezan element kućnog bioskopa, ali će svakako poboljšati bioskopski utisak. Mnoga istraživanja pokazuju da gledaoci često mnogo bolje ocenjuju (istu) pokretnu sliku ako im je uz nju isporučen bolji zvuk. I savremeni bioskopi ne mogu da se zamisle bez kvalitetnog ozvučenja koje dočarava ambijent scena koje gledate (surround sistem).

Iako je zvuk iz televizora dovoljan velikom broju korisnika, čak i prelazak na posebne (drvene) stereo zvučnike pristojnog kvaliteta može biti pravo otkrovenje, a bolji zvučni sistemi koji uključuju subwoofer i veći broj satelita sigurno će vam pružiti bolji zvuk i preciznije pozicioniranje izvora zvuka koji treba da bude u skladu s onim što prikazuje slika. Ipak, raspoređivanje zvučnika, kao i njihovo povezivanje gomilom kablova, može da se pretvori u pravu noćnu moru. S tim je usko povezan i prostor u koji ćete smestiti svoj kućni bioskop.

Ako pravite kućni bioskop samo za sebe, onda je lako zadovoljiti „jin i jang“ (sliku i zvuk) kućnog bioskopa – sedite ispred velikog ekrana, stavite slušalice na uši i imaćete sjajan doživljaj. Ako bioskopski doživljaj želite da podelite s nekim (a valjda se i zbog toga ide u bioskop), onda ćete morati da razmislite i o tome da li svi sede u udobnim stolicama, kako se slika vidi sa njihovih mesta i kakav zvuk dopire do njih. Ako želite da „šerujete“ kućni bioskop, sledi najpre pažljiva analiza vaših želja, usklađivanje s mogućnostima, nabavka, te raspoređivanje i podešavanje svih komponenti (uključujući i odgovarajuće stolice) da biste zaista dobili barem deo bioskopske atmosfere.

Pre nego što se rasplinemo u detaljniju analizu komponenti koje čine kučni bioskop i njihove integracije u (najbolje pametnu) kuću, razmislite i o jednostavnijem načinu da kompletirate kućni bioskop. Koncept „bioskopa iz kutije“ (HTIB – Home Theater in a Box) podrazumeva komponente koje je već neko kompletirao, a može značajno da poboljša vaš bioskopski doživljaj. O tome šta je sve raspoloživo na našem tržištu, čemu služi, kako se postavlja i povezuje, čitaćete u narednim brojevima časopisa PC.

SLEDEĆI TEKST U PC #214
preview
Sobna slovolivnica
Zoran Životić





Kaspersky


Original

YuNET

CP Security

Biznis i finansije

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter