GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #215 > Iz prakse
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Koliko energije računari zaista troše
Bojan Stanojević
Poslednjih godina mnogo se govori o uštedi energije, pre svega zbog smanjenja emisije ugljen-dioksida i uticaja na klimu, ali tu je i ekonomski faktor. Zato smo proverili koliko računari, ali i neki drugi uređaji, utiču na mesečni račun za električnu energiju
- PC #215 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Koliko energije računari zaista troše

image
Voltcraft Energy Logger 4000 je digitalni merač snage i potrošnje električne energije sa mogućnošću memorisanja rezultata merenja. Može da prati potrošnju do deset uređaja i da čuva rezultate do šest meseci. Podaci se pomoću SD kartice mogu preneti u računar radi analize, za šta je priložen odgovarajući softver

Kada se govori o potrošnji energije, mnogi prvo pomisle na TA peći, bojlere, veš-mašine i druge uređaje velike snage. Da li su oni najveći potrošači u domaćinstvima? Neki zaista jesu, ali ne svi - ako se veš-mašina, primera radi, uključuje jednom nedeljno i ako pretpostavimo da njen grejač radi pola sata, potrošiće oko jednog kilovat-časa (dobro, tu je i motor, ali on ima bitno manju snagu od grejača), što će se u mesečnom računu odraziti s nekoliko desetina dinara.Mnogo veća opasnost po račun krije se u uređajima koji rade svakodnevno po nekoliko sati, a tu spadaju osvetljenje, televizori, frižideri i, poslednjih godina, računari. I dok kod uređaja s grejačima tehnologija ne može mnogo da pomogne u pogledu uštede (sve se svodi na naše navike), s modernom elektronikom stvari stoje sasvim drugačije.

"Zeleni" računari

Desktop računari i serveri su, barem na prvi pogled, relativno veliki potrošači: danas ćete retko naći jedinicu za napajanje čija je snaga ispod 400 W, a ima i onih koje prelaze 1 kW; pogled na tehničke specifikacije procesora pokazuje da nisu retki oni čija je maksimalna disipacija veća od 100 W, a slična je situacija i sa ozbiljnijim grafičkim kariticama. Računari rade po nekoliko sati dnevno (neko ih uopšte i ne gasi) što rezultira ozbiljnom potrošnjom, zar ne? Naš račun za struju raste, a ako se podignemo na globalni nivo, na kome govorimo o milijardama računara, nameće se zaključak da oni imaju ogroman uticaj na emisiju CO2…

image
Procesor Core i7-4790K ima nominalni radni takt od 4 GHz i maksimalan TDP od 88 W. Ali, kada nije opterećen, takt se spušta na 800 MHz, a napon na 0, 72 V. U takvom režimu potrošnja energije je višestruko smanjena

Ipak, nije baš tako. Tokom devedesetih godina prošlog veka proizvođači su postali svesni da brz rast broja računara sve ozbiljnije utiče na globalnu potrošnju energije, pa su se pozabavili štednjom: dobili smo matične ploče sa green funkcijama (koje su pomalo nervirale entuzijaste, pa su oni te funkcije u početku isključivali). Istini za volju, te "zelene" ploče nisu baš mnogo štedele: priča se uglavnom svodi na mogućnost isključivanja diskova i grafike posle određenog perioda neaktivnosti.

Prava štednja usledila je desetak godina kasnije, kada su proizvođači procesora "naučili" svoje čipove da spuste radni takt kada ne rade nešto zahtevno, a uz niži takt može se smanjiti i radni napon (Intel je ovu tehnologiju nazvao SpeedStep, a AMD koristi slične tehnologije Cool'n'Quiet i PowerNow). Niži takt i niži napon bitno smanjuju disipaciju procesora, koji su glavni konzumenti energije u računaru. Budući da su i grafički čipovi po potrošnji "tu negde", i na njih su ubrzo primenjene slične metoda, čime je prosečna potrošnja energije u računaru prepolovljena... pa i više od toga. Čemu onda snažne jedinice za napajanje? Ponekad i procesor(i) i grafički čip(ovi) rade "pod punim gasom", pa treba imati rezervu snage.

Triput meri… server

Sve to je teorija, ali koliko realno troši računar? Kao što se iz prethodnog pasusa može zaključiti, potrošnja prilično varira, zavisno od toga šta sve imamo u računaru i šta radimo na njemu, tako da je prilično nezahvalno procenjivati "odokativnim" metodama. Zato smo odlučili da izmerimo potrošnju nekoliko uobičajenih računarskih konfiguracija, pod uobičajenim aktivnostima, a detaljno smo izmerili potrošnju redakcijskog servera koji radi u režimu 24/7.

Za merenje smo koristili uređaj Voltcraft Energy Logger 4000. Radi se o savremenom digitalnom vatmetru, koji osim snage može da izračuna i potrošnju uređaja u nekom periodu, ne samo u kilovat časovima (kWh) već i u dinarima (evrima, rubljama, dolarima…), pod uslovom da zadate cenukilovat-časa. Štaviše, mogu da se upišu cene za dve tarife, ali nažalost nismo uspeli da nađemo način da mu objasnimo kad koja tarifa važi, tako da se kao rezultat dobija podatak o tome koliko bi nas koštala utrošena energija po ceni prvetarife, a koliko po ceni druge. Energy Logger 4000može da prati potrošnju i da čuva podatke za deset uređaja do šest meseci, a taj period može da bude i duži ako mu u predviđeno podnožje dodate SD karticu; podatke s kartice možete preneti u računar radi analize pomoću priloženog softvera.

image
Računar Lenovo H505s je na testu retko kada „povukao“ više od 35 W, a u proseku je trošio samo 25 W, te je stoga pogodan za lagane kućne serverske zadatke

Pređimo konačno na rezultate. Naš redakcijski server je Fujitsu Econel 200S2 s procesorom Intel Xeon E5310 (četiri jezgra, 1,6 GHz, maks. TDP 80 W). U njemu se nalazi sistemski SSD disk i četiri hard-diska za podatke, WD Red. Server je dimenzionisan za maksimalnu potrošnju od 453 W (postoji podnožje za dodavanje još jednog procesora). Odlučili smo da merimo potrošnju sedam dana da bismo obuhvatili i vikend kada server "radi u prazno", tj. kada nije opterećen uobičajenim radnim zadacima. Na merač smo povezali samo računara ne i monitor, koji uostalom praktično i ne uključujemo.

Za sedam dana server je potrošio 22,77 kWh što bi na mesečnom nivou (30 dana) iznosilo 97,58 kWh, a prosečna snaga servera bila bi oko 135 W.Koliko je to u dinarima? Treba uzeti u obzir jeftinu i skupu struju, ali i ukupnu potrošnju u našem poslovnom prostoru, pa se pitati da li je server trošio kilovate iz zelene, plave ili crvene tarife. Ako bismo bili optimisti pa pretpostavili da server troši u zelenoj zoni, za mesec dana bi potrošio oko 500 dinara; u plavoj bi to bilo 750 dinara a u crvenoj 1500 dinara. Sve ovo važi za trenutno stanje, a budući da će se uskoro menjati uslovi distribucije električne energije (ukidanje monopola EPS-a), ta računica mogla bi da se promeni, mada verovatno ne mnogo.

Da li je tih (u najboljem slučaju) 500 dinara mesečno mnogo ili malo? Za firmu koja ima iole ozbiljan promet, svakako nije, ali ako želite da u kući imate server u režimu 24/7, nije baš zanemarljivo. Šta možete da uradite? Naš server je prilagođen redakcijskim potrebama, koje su bitno veće od uobičajenih kućnih, pa je najbolje rešenje da konfigurišete štedljiviji server. Zato smo merač priključili na sledeći računar - pošto njega ne koristimo kao server nije imalo smisla da mu merimo ukupnu potrošnju za nedelju dana, ali merenje snage u standardnim režimima rada biti osnova za solidnu procenu.

Naš pacijent bio je računar Lenovo H505s s procesorom AMD E1-1200 (dva jezgra, 1,4 GHz, max. TDP 18 W) i jednim diskom. Kada ništa značajno ne radi, ovaj računar "vuče" 15-16 W, sa umerenim opterećenjem 20-25 W, a maksimum koji smo izmerili iznosi 34 W. Ako pretpostavimo da bi prosek bio 25 W i tome dodamo 5 W za još jedan disk koji ćete verovatno ugraditi, dobijamo 30 W. To je 4,5 puta manje od našeg servera, ili stotinak dinara mesečno u zelenoj zoni - sasvim prihvatljivo. A suprotan slučaj -šta se dešava u velikim firmama koje imaju više servera? Tamo se obično koriste blade serveri, s više računara u jednom kućištu (rack), optimizovanih za što manju potrošnju i zagrevanje; sve to traži detaljno planiranje i prilagođavanje potrebama, što je možda tema za neki sledeći tekst.

Za pregled potrošnje novih i nešto starijih desktop računara, monitora, periferijske i mrežne opreme, kao i niza kućnih uređaja pogledajte PC #215.

SLEDEĆI TEKST U PC #215
preview
Nadji.info u cloud-u
Pavle Peković


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter