GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #28 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Kako to radi Compaq
Aleksandar Veljković
Najjeftiniji model firme Compaq privlači najširi krug kupaca. Aleksandar Veljković je zavirio u Deskpro 166 MMX.
- PC #28 (Oktobar 1997)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Kako to radi Compaq

Firmu Compaq svakako ne treba predstavljati: nalazi se u samom svetskom vrhu, kako u domenu prenosivih računara, tako i u domenu kućnih i poslovnih konfiguracija. U haotičnim uslovima koji vladaju na našem tržištu koje je, u gotovo histeričnoj jurnjavi za što nižim cenama, preplavljeno komponentama anonimnih kineskih firmi od kojih se sklapa većina konfiguracija, kupovina "potpisanog" računara može biti slamka spasa. Osećaćete se bezbedno znajući da je od istih komponenti, najčešće dizajniranih po specifikaciji sastavljača, sklopljeno na hiljade identičnih konfiguracija. To znači da je računar sklopljen od delova koji su planirani, a ne da je njegovu strukturu diktirala činjenica da trenutno nije bilo ovog diska ili one matične ploče, pa je moralo da se improvizuje. Sve u svemu, ako niste skloni kockanju pri nabavci računara, vredi uložiti malo više, znajući zašto to radite.

U znaku ATX-a

Deskpro 166 MMX je praktično osmišljena multimedijalna konfiguracija bazirana na najjeftinijoj varijanti Intel-ovog Pentium procesora sa MMX instrukcijama - na 166 MHz. Računar je zamišljen kao kućna ili poslovna konfiguracija, koja ne pretenduje da zadovolji kupce najviših zahteva.

Bez obzira na korišćenje relativno jeftinih elemenata, ovaj računar je vrlo savremen, baziran na ATX tehnologiji sa soft-touch tasterima, PS/2 portovima i komponentama visokog stepena integracije, pri čemu je posebna pažnja posvećena hlađenju.

Centralna jedinica je smeštena u desktop kućište futurističkih linija, sa ležištem za flopi koje je izliveno u jednom delu, sa sve maskom. Monitor je stilski dobro uklopljen, doduše prilično glomazan, sa nesrazmerno malim 15-inčnim ekranom. Kvalitet tastature je prosečan, a miš sa dva tastera priključuje se preko odgovarajućih PS/2 portova sa zadnje strane kućišta.

U srcu mašine

Odmah smo zavirili ispod poklopca: već na prvi pogled se vidi da velike firme unutrašnjem dizajnu kućišta posvećuju jednaku pažnju kao spoljnjem. Raspored elemenata je logičan, provetravanje izvanredno, sa dva velika ventilatora koja usmeravaju cirkulaciju vazduha preko procesora ka zadnjem delu računara, pored napajanja koje zasigurno ne može biti izvor problema sa naponom, na koje smo navikli "petljajući" se sa raznim kineskim kućištima. Zasluge za savršen red koji vlada u kućištu pripadaju pre svega matičnoj ploči, na kojoj su integrisane gotovo sve komponente, uz raspored koji čini da dužina kablova bude minimalna.

Prijatno smo iznenađeni izborom seta čipova: nismo očekivali od vodećeg svetskog proizvođača da u tom domenu zaobiđe Intel. Reč je o VIA VP2 setu čipova (VT82C595), direktnom konkurentu Intel-ovog TX-a, koji je svoju vrednost već dokazao u direktnom duelu sa TX pločama, gde je kao šampion isplivala FIC ploča PA-2007 (www.sysdoc.pair.com) bazirana na njemu.

Na ploči Deskpro-a integrisani su zvučni i grafički procesor, pri čemu je za grafiku zadužen sjajni S3 Trio 64 V2/GX. Doduše, na ploči se nalazi samo 1 MB video memorije (u SGRAM tehnologiji), ali je predviđena mogućnost širenja. Kao što je inače slučaj kod ATX-a, svi portovi su integrisani na ploči i "izlaze" na zadnjoj strani računara.

Hlađenje procesora je rešeno ogromnim hladnjakom dužine preko 10 cm, bez zasebnog ventilatora, a sam procesor je pozicioniran nasred vazdušne struje ka izduvnom ventilatoru. Ploča ima tri DIMM memorijska slota, od kojih je popunjen samo jedan, i to modulom od skromnih 16 MB.

Pitanje hard diska rešeno je sasvim prosečnim Maxtor-om od 2 GB, a našu pažnju je privukao izvanredan Goldstar-ov 16-brzinski CD-ROM čitač originalnog dizajna. Čitač nema klasičnu fijoku za CD ploču; umesto toga, CD se gurne u prorez poput diskete, a mehanizam ga u nekom trenutku "prihvati" i povuče dalje. Jako praktično i jednostavno, čudo da se neko toga nije setio ranije setio. Iako je u konfiguracijama poznatih firmi sve češća upotreba LS-120 drajva (1.44 MB / 120 MB) umesto običnog flopija, ovde to nije slučaj - postoji kao opcija, na zahtev naručioca.

Monitor je Compaq-ov P50, koji se isporučuje uz sve modele iz DeskPro serije. Pomalo ga je pregazilo vreme: na uporednom testu 15-inčnih monitora plasirao bi se negde u sredinu tabele... i to u najboljem slučaju; uz ovakvu konfiguraciju smo ipak očekivali oštriju sliku. Ipak, po mogućnostima podešavanja i frekventnom rasponu monitor zadovoljava: bez poteškoća je "pristao" na 1024*768 uz osvežavanje na 85 Hz.

Softver i performanse

Na računaru je već instaliran Windows 95 OSR2, dopunjen Compaq-ovim grafičkim detaljima i softverom. BIOS je veoma neobičan, njegov korisnički interfejs se učitava sa hard diska, pa je zato veoma informativan, uz obilje dijagnostičkih sadržaja. Korisniku ne nudi mogućnost da utiče na parametre rada procesora i memorije, što se i inače ne sreće kod konfiguracija poznatijih proizvođača.

Performanse smo proverili uobičajenom baterijom ZD Labs Benchmark testova, pri čemu smo uskraćeni za Winstone skor, pošto ovaj test zahteva 32 MB memorije, dok Deskpro 166 MMX ima samo 16 MB RAM-a. Stoga zaključke o performansama možemo da vučemo isključivo iz Winbench 97 testova: teško je reći da li se radi o fabrički konzervativno podešenom hardveru ili su performanse svesno žrtvovane stabilnosti sistema, ali je skor sasvim prosečan. Imajući u vidu činjenicu da bi MMX procesor trebalo da radi brže od klasičnog Pentium-a na istoj brzini, zaključujemo da na procesorskom testu ova konfiguracija daje neznatno bolje rezultate od tradicionalno setovanog Pentium-a 166 MHz bez MMX-a, na boljoj HX ili VX ploči. Na znalački podešenoj TX ploči, uz korišćenje SDRAM memorije, dobija se bolji skor. Prosečnu ocenu je zaslužio i disk, dok nas je CD-ROM prijatno iznenadio, pa možemo konstatovati da je reč o jednom od boljih proizvoda u 16x kategoriji.

Najprijatnije iznenađenje je grafički podsistem koji, koristeći samo 1 MB video memorije, ostvaruje impresivan rezultat, sasvim blizu grafičkim kartama iz visoke klase (Matrox, Diamond). Doduše, zasluge za to imaju i Compaq-ovi video drajveri, očigledno maksimalno prilagođeni specifičnostima hardverskog okruženja.

Sve u svemu, radi se o dobro uklopljenoj celini koja uliva poverenje, dopadljivoj kako estetski tako i funkcionalno, iza koje kao garant stoji jedan Compaq. Verujemo da i performanse mogu da zadovolje većinu korisnika. Uostalom, ovo je samo najmanji predstavnik DeskPro porodice.

Korisna adresa

DIALOG, Bulevar Lenjina 6 (PC Ušće), Beograd, tel: 011/622-589

SLEDEĆI TEKST U PC #28
nopreview
Dolby se preselio
Dejan Veselinović


Plazma




Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2021

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter