Virtuelna realnost nadohvat ruke

Virtuelna realnost je davna ideja koja je počela da se ostvaruje od dana kada su računari postali sposobni da prikažu 3D generisanu grafiku. Na tu temu pisane su knjige, snimani razni filmovi, dok su IT inženjeri tokom dugog niza godina pokušavali da pronađu rešenje za otelotvorenje te vizije u realnost... naravno, virtuelnu. Tokom svih tih godina na tržištu su se povremeno pojavljivali sistemi koji su nagoveštavali VR mogućnosti, ali su i dalje bili daleko od iskustva koje se podrazumeva kao VR.Sega je još 1991. godine napravila za konzolu MegaDrive koji se sastojao od LCD ekrana i senzora pokreta koji su teorijski omogućavali praćenje pokreta glave i 3D prikaza na ekranu. Sistem je bio dovoljno zanimljiv, pa je iNintendopar godinakasnije okušao sreću sa VirtualBoy uređajem, ali s veoma malo uspeha. Najuspešniji VR sistem bio je Virtuality koji je Nintendo proizvodio za specijalne igračke mašine u arcade centrima, a nešto slično je radila i Sega sa VR-1 sistemom. Oba rešenja podrazumevala su VR naočari i slušalice, sa senzorima detekcije pokreta i za to vreme predstavljali su vrhunsku VR tehnologiju. Cena ovih uređaja bila je neprijatno visoka - sistem je koštao preko 70.000 dolara, pa je jasno zbog čega Sega VR1 i Virtuality nisu bili iole šire dostupni.

VR sistemi susretali su se s još jednim ozbiljnim problemom -neophodnom procesorskom snagom, a uz nju je bio potreban i dovoljno moćan GPU koji omogućava kvalitetan 3D prikaz, a naravno i (veoma komplikovan) softver koji sve to objedinjava. Nakon prostog sabiranja cena, jasno je zašto skoro deset godina u prodaju nije pušten neki masovniji VR sistem - morali smo da čekamo napredak tehnologije.

Procep ka virtuelnom

Oculus Rift pretenduje da bude prvi i pravi moćni VR sistem dostupan svima, i koji će podržati veliki broj softverskih kompanija. Razvoj je počeo 2012. godine osnivanjem kompanije OculusVR i za kratko vreme napravljen je veliki napredak na svim poljima, pa tako sada imamo priliku da probamo drugu razvoju generaciju. Ideju za moderni HMD (Head Mounted Display) VR uređaj nisu imali samo kompanija OculusVR i njen osnivač Palmer Luckey, već i neka druga poznata imena. Tako ječuveni John Carmack (id Software) radio na svom uređaju, ali kada je probao prvi Oculus Rift prototip, odlučio je da pruži kompletnu podršku ovom sistemu. Sličnu stvar učinile su i mnogedruge bitne kompanije, pa je Oculus Rift dobio veoma veliku i značajnu podršku sa softverske strane.

Već 2012. godine kompanija OculusVR uspela je da skupi dovoljno sredstava za nastavak razvoja da bi se kasnije kao jedan od finansijera pojavio Marc Andreessen koji je uložio 75 miliona dolara. Za to vreme, prva DK1 verzija Oculus Rift sistema bila je već dostupna za razvoj softvera, a da se radi o veoma ozbiljnoj stvari, postalo je jasno već početkom2014. godine. Predstavljena je verzija sistema DK2, a oni koji su je prvi videli, bili su impresionirani.

Utisak je bio takosnažan da su odmah reagovale velike kompanije koje su htele da kupe OculusVR. Najbrži je bio Facebook(Mark Zuckerberg) koji je 25. marta 2014. objavio kupovinu kompanije OculusVR za sočne dve milijarde dolara- 400 miliona dolara u kešu i 1,6 milijardi u akcijama Facebook-a. Tokom 2014. godine verzija DK2 postaje šire dostupna, a paralelno traje razvoj treće generacije Oculus Rift sistema, koji bi trebalo da bude veoma blizu finalne verzije koja će nakon završetka razvoja biti puštena u javnu prodaju.

Glavna primena biće u igrama, posebno simulacijama vožnje i letenja koje najviše profitiraju sa Oculus Rift-om, ali sigurno će s vremenom biti raznih implementacija. Razvoj Facebook softvera dovoljno nagoveštava o mogućim primenama, pa ćete tako nakon 20 godina od filma Disclosure moći da osetite VR svet i mogućnosti koje su još tada prognozirane.

Za opis Oculus Rift kacige i njenog hardvera, podešavanje sistema i naše utiske o podržanim igrama pogledajte PC #217.