Umućeni video

Za Blender su čuli mnogi korisnici koji se bave 3D modelovanjem, vizuelizacijom i animacijom. U našem časopisu pratili smo razvoj ovog sjajnog softvera i nekoliko puta pisali o njegovim dostignućima baš na polju 3D stvaralaštva. Ipak, čak i oni koji se bave 3D grafikom na nekom drugom softveru uglavnom su slabo upućeni u jedan od Blender-ovih najvitalnijih modula. Radi se o potpuno funkcionalnom nelinearnom video-editoru koji zaokružuje skup Blender-ovih mogućnosti kao vrednog studijskog softverskog paketa namenjenog svim fazama i tipovima video-produkcije.

Blender kao institucija

Blender (trenutna verzija 2.73a) je izvanredan primer slobodnog softvera koji se po dinamici razvoja i kvalitetu može meriti s vrhunskim vlasničkim, komercijalnim proizvodima. To ne znači da je on u komparativnoj analizi pojedinačnih funkcija moćniji (ili inferiorniji) od Max, Maya ili Lightwave profesionalnih 3D paketa niti je Blender-u, pošto je oslobođen nemilosrdnog imperativa profita, potreban takav nastup na tržištu. On svoj zavidni arsenal mogućnosti nudi svima, ne ograničava uslove pod kojima će biti korišćen i dostupan je (bez naknade) za sve tri dominantne OS platforme. U tom mnoštvu mogućnosti poslednja faza produkcije jeste video-montaža, pa je zbog toga na dnu liste screen layout opcija.

Pre nego što se upustite u eksperimentisanje i ozbiljnu montažu valja napomenuti da Blender treba preuzeti direktno sa sajta www.blender.org jer drugi sajtovi mogu imati loše i nepotpune verzije. Najčešće im nedostaje podrška za video i audio kodeke, a uvek je moguć i malware. Situacija nije ružičastija ni ukoliko koristite razne Linux distribucije. Iz njihovih skladišta nećete dobiti malware i većina stvari vezanih za 3D radiće bez ikakvih problema, jer je to jedino što oni koji održavaju Blender pakete za te distribucije proveravaju, ali će često manjakati podrška za razne kodeke koja je od suštinske važnosti za video-montažu, pa je bolje ne eksperimentisati s tim.

Windows verzija Blender-a dolazi upakovana u standardni „prozorski“ installer dok su verzije za Mac i Linux zapakovane u zip, odnosno tarball arhivu pa je dovoljno da ih raspakujete u željeni direktorijum i pokrenete.

Nelinearna video-montaža

U prvom trenutku može se učiniti da nema valjanih razloga da se Blender-ov modul za video-montažu drži u paketu sa ostatkom programa. To je ipak logičan potez jer 3D/animatorski ekranski rasporedi dele mnoge Blender-ove funkcije s rasporedom za video-montažu. Na primer, dve bitne zajedničke funkcije jesu Dope sheet i Graph editor pomoću kojih se mogu animirati 3D objekti, ali i parametri različitih video/audio kanala u montažeru. Osim toga, Blender je vrlo štedljiv kada su resursi u pitanju. Nakon učitavanja zauzme nekih 66 MB, a sa dve 90-minutne video/audio „šine“, više tranzicija i mekih rezova, na Linux-u će zauzeti manje od 800 megabajta RAM memorije, što je manje i od prosečne seanse nekog Firefox-a ili Google Chrome-a.

Sve što važi za Blender-ovu korisničku školjku kada je 3D u pitanju, važiće i za video-editing deo. Specifična filozofija rada, pomalo nestandardne prečice na tastaturi i označavanje/obaveštavanje na grafičkom interfejsu prisutni su i dok radite video-montažu. Sve je ipak konzistentno kroz čitavu školjku i u Blender-ovom klasičnom vizuelnom stilu. Korisnička školjka radi brzo i na slabijim računarima/grafičkim karticama, lako se prilagođava korisniku i posle početnog „rvanja“ s tasterima na mišu i njihovim funkcijama, stvari legnu na svoje mesto, a rad postaje zabavan i udoban. O fleksibilnosti Blender-ove korisničke školjke već se zna puno. Svi elementi se „lepe“ jedan na drugi, na ekran dolaze otvaranjem novog polja iz gornjeg desnog ugla bilo kog prikazanog elementa (povlačenjem nalevo), a sa ekrana odlaze kontra akcijom (iz desnog ugla povlačenjem nadesno). Zbog manjka prostora za veće elemente na školjci, može se dogoditi da neki tasteri s toolbar-ova ostanu prekriveni susednim poljem, ali to nije preveliki problem pošto do njih možete doći „povlačenjem“ toolbar-a. Ovakva konfiguracija korisničke školjke veoma je intuitivna i korisnici brzo nauče da cene slobodu koju im taj mehanizam pruža pošto softver konačno prati način rada (i razmišljanja) korisnika, a ne dizajnera i programera koji su ga stvorili. Verzija 2.73a, koja je u trenutku pisanja ovog teksta stara jedva dvadesetak dana, stabilna je i pogodna za uskakanje novih korisnika u „Blender-ov vagon“.

Blender-ov ekranski raspored za video-montažu podseća na poznatije i popularnije vlasničke programe. Tu su render-pregled polje, vremenska osa, video/audio kanali s rezovima i tranzicijama, a ostatak korisničke školjke možete popunjavati onim alatima koji vam u datom trenutku zatrebaju. Najčešće su to fajl menadžer, Properties prozor ili pomenuti Dope sheet, odnosno Graph editor. Poput drugih nelinearnih video-editora i Blender različito boji audio i video kanale, pa je plava boja rezervisana za video, a zelena za audio kanale. Uz to, Blender može na audio-kanalima da prikaže zvučnu sinusoidu radi preciznije sinhronizacije slike i tona, odnosno dve zvučne trake. Kanali su uređeni po principu lejera iz grafičkih programa, što znači da oni koji su na vrhu imaju prioritet u prikazivanju. Dakle, osnovni koncepti rada s video-datotekama ostali su isti pa će iskustvo koje ste stekli koristeći Adobe Premiere, Final Cut, Vegas ili stari dobri VirtualDub odlično poslužiti.

(Bez) provere

Blender neće proveravati vaše izbore kada su u pitanju rezolucija projekta, izbor kodeka i slično. Pretpostavlja se da o tome vodi računa korisnik jer nema jasnih pravila po kojima bi Blender lovio greške. Ukoliko, recimo, ne podesite ispravno brzinu smenjivanja frejmova, uvidećete brzo da je došlo do razdešavanja sinhronizacije slike i zvuka (i bez pokretanja reprodukcije) jer će jedan od kanala biti duži na šini. Blender zbog toga svojim radnim tokom zahteva od korisnika poznavanje podataka, što je uvek prednost i kao nagradu za trud nudi nesmetan rad bez zamornih i bespotrebnih dodatnih pitanja i provera.

Pošto su rezovi najbitnija stvar u video-montaži, treba reći da Blender radi s dva tipa (nedestruktivnih) rezova: mekim i tvrdim. Meki rezovi stvore još jednu kompletnu instancu videa s kojim radite i obe instance imaju meki, softverski rez koji se može pomerati duž vremenske ose, tj. izrezanim delovima možete dodavati ili oduzimati frejmove po potrebi. Tvrdi rezovi nemaju tu mogućnost, ali su kompaktniji i lakše se „mešaju“ s drugim rezovima. Animiranje pojedinačnih atributa audio/video kanala radi se pomoću key-frame-ova i isto je kao kod animiranja 3D objekata. Odaberete kanal i njegovu početnu vrednost u prvom key-frame-u, postavite key-frame, a zatim to isto učinite za sve sledeće key-frame-ove. Na kraju pomoću Dope sheet-a i Graph editor-a podešavate dinamiku promene preko kriva. Proces je brz i efikasan, a kontrola gotovo perfektna. Kao i obično, potrebno je da upamtite nekoliko osnovnih prečica na tastaturi da se ne biste „saplitali“ o menije dok radite kreativne stvari.

Interaktivni render montiranih scena uglavnom je dovoljno brz, ali ukoliko dodate nekoliko zahtevnijih efekata i držite preview u višoj rezoluciji, to vas može neprijatno usporiti. Rešenje je da spustite rezoluciju pregleda montiranog materijala uvođenjem video proksija za snimke koje montirate. Ovo neće uticati na krajnji rezultat, ali će zbog niže rezolucije (u preview polju) i po nekoliko puta ubrzati interaktivni render efekata u montiranim sekvencama. Blender automatski prepoznaje broj jezgara na procesoru i prema njima podešava broj programskih niti u kojima će se izvršavati, tako da se optimizuju performanse i vreme čekanja na rezultat. Ukoliko iz bilo kog razloga tim podešavanjima niste zadovoljni, možete ih postaviti ručno.

Tajna uspeha

U IT industriji neprestano se ponavlja da je ulaganje u softver investicija i to je sasvim tačno. Međutim, restriktivne copyright licence koje nameće vlasnički softver sprečavaju optimalno iskorišćenje hardverskih resursa kojima raspolaže korisnik tako što ograničavaju broj računara ili cenu za održavanje licenci formiraju na osnovu broja jezgara na kojima će raditi njihov softver. Osim toga, korisnici vlasničkog softvera često imaju zanemarljivo mali uticaj na dalji razvoj softvera koji su platili. Korisnici slobodnog softvera mogu, ako je to potrebno, i bez dozvole/intervencije tvorca, da adaptiraju softver za specifične uslove poslovanja/potrebe/fajl formate itd. Ne treba zaboraviti da slobodni softver nudi i neograničeni broj, trajanje licenci i ažuriranje na sve buduće verzije, što omogućava skalabilnost kapaciteta studija iznajmljivanjem ili kupovinom dodatne opreme koja se bez novih troškova za softver može uključiti u produkciju.

Blender ima odličnu podršku za heterogena produkcijska okruženja, a uz fleksibilnu GPL licencu omogućava korisnicima rad od kuće ili na hardveru klijenta kada je to neophodno. Ulaganje u obuku za rad na slobodnom softveru ima dugoročni/strateški smisao, jer se povlačenje s tržišta (ili prodaja) ne može dogoditi. Zajednica korisnika slobodnog softvera ima značajno otvoreniji, direktniji, a posebno intenzivniji kontakt s programerima koji su i sami deo te zajednice, pa na taj način direktno utiče na dalji razvoj. Prednost korisničke zajednice slobodnog softvera jeste i postojanje brojnih korisnih tutorijala, skriptova/plug-in-ova, kao i kvalitetna tehnička podrška na forumima kako za korisnike, tako i za programere.

Blender ima široku korisničku bazu početnika i hobista iz koje niču talentovani profesionalci. Neprekidni razvojni ciklus i veliki broj „probača“ koji prijavljuju probleme sa finalnim i razvojnim verzijama doprinosi visokom kvalitetu softvera. Stotine programera na svim kontinentima redovno učestvuju u razvoju i što je Blender moćniji/popularniji, to se više njih uključuje u projekat.

Blender nije savršen: brzina rendera u nekim situacijama ne briljira, a podržani audio/video formati i kodeci nisu baš brojni. Aktuelna verzija korisničkog uputstva veoma je dobra, ali primećuje se nedostatak ozbiljnog poglavlja o video-montaži s detaljnim tehničkim opisom svih parametara. Odabir softvera uvek se svodi na određenu listu kompromisa. Prelazak na slobodni softver je hrabar korak koji, poput svake druge promene, zahteva ozbiljan angažman i planiranje. Dobra vest je da su koristi „opipljive“ i trenutne, kao i da nije neophodno promenu sprovesti odjednom u svim fazama produkcije. Ukoliko se bavite video-produkcijom, bilo bi u najmanju ruku neoprezno da preskočite Blender kao slobodnu, pristupačnu i visokokvalitetnu opciju u svom studiju.