Ljubitelji igara obično kupuju snažne desktop računare, ali laptop uvek ima svojih prednosti, pre svega zbog manje zauzetog prostora, a onda i zbog mobilnosti. Gejming laptopovi postoje odavno, uz opšte mišljenje da u performansama značajno zaostaju za stonim računarima slične namene. Ipak, razlike su sve manje - može li laptop postati vaš jedini kućni računar?
Veterane na polju računarstva naivni roditelji često pitaju koji računar treba da kupe za dete, uz konstataciju da to ne mora da bude neki snažan i skup PC - koristiće se samo za igre. Realnost je sasvim suprotna: igre su jedan od najzahtevnijih zadataka koje poveravamo kućnim računarima, zato oni moraju da budu vrlo snažni... i srazmerno skupi. Tipičan gejmerski računar je u velikom kućištu u kojem se nalazi snažan procesor sa ogromnim hladnjakom (a možda i dva procesora), često sa vodenim hlađenjem (da ne pominjemo egzotičnije varijante tipa tečnog azota), te jedna ili više jednako snažnih grafičkih kartica, sa takođe ogromnim hladnjacima.
Neki korisnici ipak vole da nose svoje igračke sa sobom, pa su se pojavili i prenosivi gejmerski računari. Kako sve pomenute glomazne komponente smestiti u kućište laptopa? Teško - mnogo toga moralo je da se žrtvuje, a ti računari bili su vrlo bučni zbog snažnih ventilatora koji su obezbeđivali koliko-toliko pristojne temperature iznutra. Ipak, tehnologija napreduje:čipovi se sastoje od sve sitnijih elemenata i sve se manje greju, od čega prenosivi računari imaju nešto više koristi od stonih. I druge komponente su se "usitnile", pa u gejmerskim laptopovima ima više prostora za strujanje vazduha; malo pažnje pri izboru ventilatora i ovi laptopovi su postali prihvatljivo tihi. Ako dodamo tome i opšti trend pojeftinjenja prenosivih računara, gejmeri imaju sve više razloga da dobro razmisle u kom pravcu treba da idu.Da ne bismo izvodili ishitrene zaključke, pogledajmo svaki element sistema detaljno - počnimo od najvažnijeg.
GPU
Grafički čip ima najveći uticaj na performanse u igrama i veliki je kozument energije, pa mora da se hladi, tj. da ima veliki hladnjak i bučan ventilator. Prostrano kućište stonog računara omogućava bolje hlađenje i ostavlja prostor za snažniji grafički čip, ali da vidimo kako je to nekad bilo, a kako je sad. Pre nekih pet godina, NVIDIA je izašla s podatkom da njen tadašnji čip 480M postiže oko 40% performansi ekvivalentnog čipa 480 namenjenog karticama za stone računare. Nešto kasnije stigli su čipovi 680 i 680M; drugi je postizao oko 60% performansi prvog. Za aktuelni 980M NVIDIA navodi da je stigao do 70-80% u odnosu na stoni 980. Testovi pokazuju da je ovaj podatak malo nategnut, ali sasvim malo.
Sve u svemu, desktop i dalje ima prednost u domenu grafičkog procesora, ali ta prednost je postala sasvim mala. Ipak, priča se tu ne završava: kada se pojavi nova grafička kartica, u stonom računaru ćete je lako zameniti, a u prenosivom... malo teže, a možda i nikako. Zatim, tu su stoni računari s dve grafičke kartice; doduše, postoje i prenosivi s dva grafička čipa, ali oni su vrlo retki i skupi. Najzad, stoni računari mogu da prime i četiri kartice, a prenosivi? Takav još nismo sreli.
CPU
Procesor ima nešto manji uticaj na performanse u igrama, ali on nije nikako zanemarljiv. Ovde su pravila slična: više snage donosi više zagrevanja, treba ga rashladiti, i eto ograničenja koje nameće malo kućište. Vrhunski gejmerski laptopovi koriste Intel Core i7 sa četiri jezgra, ali on ne uspeva da postigne ni 50% performansi vrhunskog četvorojezgarnog procesora za stoni računar. A postoje i procesori sa šest i osam jezgara. Pa zatim, tu je i vodeno hlađenje koje je prilično neprikladno za laptop.
Neki proizvođači laptopova pokušavaju sa ugradnjom desktop procesora, pa tako Clevo P570WM ima procesor sa šest jezgara, ali to su izuzeci. Osim toga, ako se procesor u laptopu pregreje, on automatski spusti radni takt i... odoše performanse. Sličan efekat se na stonom računaru uz malo pažnje može izbeći. A tu je i još jedna sličnost sa GPU: stari procesor u stonom računaru lako možete zameniti novim, snažnijim; u prenosivom -teško ili nikako.
Sve u svemu, što se tiče performansi stvari su jasne: sve dok neko ne izmisli čipove koji se ne greju, veliko kućište donosi stonim računarima nenadoknadivu prednost, koja će verovatno nastaviti da se smanjuje, ali neće nestati. Međutim, ona je već danas dovoljno mala da se i vrlo ozbiljne igre mogu lepo igrati na gejmerskim laptopovima.
Za poređenje ostalih karakteristika, tabele performansi i savete naših urednika, pogledajte PC #219.
