GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #220 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Kratka istorija nacionalnog domena
Jovana Milićević
Zahvaljujući entuzijazmu jedne grupe ljudi dobili smo prvi nacionalni domen, a ista snaga pomogla je da on opstane u kriznim godinama i nakon njih. Sada imamo dva domena, na latiničnom i ćiriličnom pismu, a njihova istorija tek će se pisati...
- PC #220 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Kratka istorija nacionalnog domena

image

Ukoliko ste rođeni 1985, ove godine slavite svoj 30. rođendan. Isti jubilej slave i komercijalni internet domeni, jer je 15. marta 1985, registrovan prvi komercijalni domen, symbolics.com, istoimene firme iz Masačusetsa.

Do momenta kada ste krenuli u prvi razred, 1992. godine, bilo je registrovano 15.000 .com domena. Kao srednjoškolca ili srednjoškolku, već su vas dočekali milioni domena. Paralelno s razvojem .com i ostalih generičkih domena (zvanična oznaka im je gTLD, odnosno generic Top-Level Domain), tekao je razvoj i povećavao se broj nacionalnih internet domena država (cTLD – country code Top-Level Domain), vezanih za međunarodnu dvoslovnu oznaku države.

Gde smo mi?

Istorija naših domena datira iz predškolskog perioda. Najpre je 1988. Prirodno-matematički fakultet u Beogradu predložio da se naši univerziteti priključe Evropskoj akademskoj istraživačkoj mreži (EARN), a godinu dana kasnije Univerzitet u Beogradu postao je i čvorište ove mreže. Naš nacionalni internet domen nismo dobili do devedesetih kada su, između 1990. i 1991. godine, Univerzitet u Mariboru i Institut „Jozef Štefan“ iz Ljubljane na sebe preuzeli organizovanje prvog registra upravo kreiranog .yu domena.

S polaskom u školu, 1992. godine, stižu i sankcije, pa mrežni saobraćaj zvanično prestaje da funkcioniše, a kasnijim raspadom zemlje nadležnost nad .yu domenom, odnosno njegov registar, ostaje u Sloveniji.

Slovenija je kasnije dobila svoj .si domen, ali situacija sa .yu domenom nije se promenila, iako je bilo molbi iz naše zemlje o prenosu nadležnosti.

Entuzijazmom do nacionalnog domena

IANA tranzicijom do novih gospodara Interneta
image
ICANN
Od septembra globalni nadzor nad internet domenima trebalo bi da bude prenesen sa Vlade SAD na globalnu internet zajednicu. Trenutno je ICANN (Internet korporacija za dodelјene nazive i brojeve) organizacija koja na globalnom nivou upravlja domenskim sistemom interneta, a koja ima i organizacionu celinu IANA (Internet uprava za dodelјene brojeve), odgovornu za koordinaciju klјučnih elemenata funkcionisanja Interneta. Po ovom modelu, ICANN bi imao sva ovlašćenja za upravljanje globalnom mrežom, a države, korporacije i drugi akteri, u okviru različitih tela, imali bi mogućnost da daju predloge i aktivno učestvuju u oblikovanju politike i prakse vezane za sajberprostor, ali ne i da samostalno odlučuju.
Proces prelaska nadzora IANA funkcije sa Vlade SAD na globalnu internet zajednicu glavna je tema brojnih stručnih internet skupova koji se održavaju širom sveta. Najbitniji je održan u februaru u Singapuru, tokom 52. sastanka ICANN-a, na kome je i RNIDS imao svoje predstavnike. IANA tranzicija sastoji se iz dva glavna procesa: osmišljavajne tranzicije IANA funkcije i unapređivanja odgovornosti ICANN-a. U okviru prvog procesa, budućnost IANA funkcije sagledava se sa aspekta tri osnovne delatnosti IANA: upravljanja TLD internet domenima, IP brojevima i parametrima Internet protokola, a svakom od tema bavi se posebna radna grupa. U okviru drugog procesa, posao je podeljen u dva paketa – prvi je vezan za mehanizme obezbeđivanja odgovornosti koje ICANN mora da primeni do okončanja važećeg ugovora s Vladom SAD, dok je drugi vezan za mehanizme koji se odnose na obezbeđivanje višeg stepena odgovornosti ICANN-a globalnoj Internet zajednici i zahtevaju duže vreme za primenu. Sam ICANN nije akter u celom procesu, već pruža organizacionu i tehničku podršku pomenutim radnim grupama Internet zajednice.
U okviru internet zajednice načelno postoji saglasnost da bi trebalo oformiti entitet koji će nadzirati operativno obavljanje funkcija IANA i entitet koji će da donosi obavezujuće odluke po eventualnim žalbama na rad IANA. Značajan problem predstavlja neizvesnost sprovođenja bilo kog predloženog rešenja zbog zakona države Kalifornija u kojoj je ICANN registrovan, što zahteva dodatne konsultacije.
Konačni predlozi internet zajednice o tranziciji IANA očekuju se sredinom ove godine, a do kraja septembra biće poznata odluka Vlade SAD – da li će prihvatiti predloženo rešenje i prepustiti upravljanje IANA globalnoj internet zajednici ili će predlog vratiti na doradu, produžavajući nadzor nad IANA još godinu dana.

Pošto na pisma i molbe o prenosu nadležnosti nad .yu domenom nije odgovarano, spor je prenet na viši nivo, a gospođa Mirjana Tasić s Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu tražila je od međunarodnih i evropskih institucija zaduženih za ova pitanja da ovaj problem reše.

Konačno, 1994. godine, doneta je odluka u korist Jugoslavije, a upravljanje registrom .yu domena preneto je grupi entuzijasta sa Univerziteta u Beogradu, odnosno telu koje se zvalo YU NIC (Yugoslav Network Information Center).

Ukidanjem sankcija, 1995. godine, situacija se promenila u smislu razvoja Interneta, premeštanja .yu domena na servere u našoj zemlji, ali je zadržan isti, potpuno volonterski pristup poslu i to samo jedne osobe, pa se zbog velikog broja zahteva, na aktiviranje domena čekalo se i oko 20 dana i bilo je jasno da se mora promeniti način na koji registar funkcioniše.

Kao dvadesetogodišnjaka sačekalo vas je formiranje radne grupe koja je trebala da pruži osnivačke dokumente za organizaciju koja će preuzeti upravljanje .yu domenom, a ono što je započeto na osnovu elana entuzijasta sada dobija podršku institucija. Pomenutu radnu grupu činili su predstavnici ministarstva, nevladinih organizacija, internet provajdera i drugih. Iako danas, verovatno, ne možete da odvojite pojam nacionalnog internet domena od njegovog zvaničnog registra – organizacije RNIDS, ona je nastala pre manje od deset godina. Tačnije, 2006. godine, kada je održana osnivačka skupština Registra nacionalnog internet domena Srbije.

Naš nacionalni domen, tada još uvek .yu, prešao je konačno u nadležnost ove organizacije, a u tom momentu bilo je oko 40.000 .yu domena.

Domen drugi

Novoosnovana organizacija napravila je drugi veliki korak u istoriji naših nacionalnih domena, a to je uvođenje nacionalnog domena Republike Srbije.

Domen .rs postao je vidljiv na Internetu na jesen 2007. godine, a početak registracije bio je 20. marta 2008. godine.

Skoro polovina vlasnika .yu domena iskoristila je mogućnost preregistrovanja na .rs domen u promotivnom periodu, a ostali domeni su kasnije ušli u slobodnu prodaju. Naš, drugi po redu, nacionalni domen počeo je da živi svoj samostalni život pod okriljem RNIDS-a. Kao dvadesetpetogodišnjak, 2010. godine, ispratili ste u istoriju domen .yu, koji je zvanično prestao da postoji 30. marta te godine. Da je .rs postao dobar naslednik, svedoči i činjenica da je, u momentu pisanja ovog teksta dakle u martu 2015, registrovano preko 85.000 domena.

Dolazi i treći

Iste 2010. godine Registar nacionalnog Internet domena započinje proceduru uvođenja drugog nacionalnog domena naše zemlje, na ćirilici. Domen .срб postao je vidljiv na internetu 2011. godine, a prvi sajt s domenom na našem drugom zvaničnom pismu bio je sajt RNIDS-a. Početak registracije domena na ćirilici dogodio se 2012. godine, i od tada do današnjeg dana registrovano je više od 3.000 domena na ovom pismu.

O važnosti nacionalnog internet domena i našem internet identitetu više skoro da nema potrebe polemisati, jer su i pojedinci i institucije postali svesni toga. Treba ipak povremeno podsećati na to da svoj internet identitet treba negovati...

SLEDEĆI TEKST U PC #220
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović




Epson

YuNet


Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter