Dok u svetu digitalni marketing i budžeti rastu svake godine u proseku za 10 do 17
procenata, kod nas je on još uvek na klimavim, drvenim nogama, ali recimo da svake godine pomalo raste kako kompanije postaju svesnije da im je potrebna integracija kanala, kao i činjenica da smo među vodećim zemljama u regionu po učestalosti korišćenja Interneta. Naravno, gde je veća publika, tamo su i veći budžeti, tako da možda i nije opravdano previše se nadati da će kod nas ulaganja u digital nešto mnogo rasti.
Ego mišljenje
Pojavom društvenih mreža svako je razvio sposobnost da daje mišljenje koje može biti: argumentovano, neargumentovano, zasnovano na znanju, ali i na neznanju. Možda je najčešći oblik mišljenja na društvenim mrežama „ego mišljenje“ ili u prevodu „daj da i ja nešto kažem na tu temu, nema veze što nisam previše upućen, ako ne kažem, verovatno će onaj smak sveta konačno doći“.
Lakoća izražavanja (svakakvih) mišljenja uticala je na brendove da se ne ističu na mrežama kako ne bi izazvali bujicu komentara koje je nemoguće (ili barem teško) kontrolisati. Za razliku od ego mišljenja, tu su i oni potrošači ili korisnici usluga koji stvarno znaju šta pričaju jer im je Internet, ako ne škola, omogućio da saznaju mnogo, te je teže formulisati advertajzing kampanju za pametne potrošače. Takvi će lako pronaći nedoslednost u onome što ste prećutali.
Danas je mnogo teže da lažete potrošače i skrivate sitna slova, mada to i dalje uspeva. Iako su mnoge kompanije konačno skinule rezu s vrata digitalnog marketinga, i dalje ne žele da rizikuju pa idu na masovne sajtove, umesto da se pozabave svojom ciljnom publikom i ulažu tamo gde znaju da će oni koji su im bitni nešto čitati ili gledati. Ipak, to su sajtovi s malim posetama, šta će im to? Publika? Ma, kakva publika, daj mi brojke.
Prodaja i digitalni marketing
Borba Davida i Golijata, gde dobro znamo ko je preuzeo ulogu Davida, a ko Golijata:
• I, šta će meni taj lajk da donese?
• Bolje da te pare poklonim našim kupcima i da znamo kako će njih 10 kupovati naše proizvode nego da dajem na Google, ko zna kakva je to špijunaža
• Ko su uopšte ti ljudi na Internetu? Oni verovatno i ne postoje.
• Šta znače te impresije?
• Kako ja da budem siguran da će neko ko je video reklamu na nekom sajtu doći kod mene da kupi proizvod?
• Ubedili ste me, ali i dalje sam skeptičan. Možda samo da damo mrvicu i vidimo hoće li prodaja porasti?
Story (telling) making
Storytelling je nezaobilazni termin u skoro svim digitalnim kampanjama. Dok kod nas postaje sve popularniji, u svetu polako jenjava... Umesto storytelling-a, sada na scenu stupa storymaking: brendovi pomažu pričama koje ljudi stvaraju i dele među sobom. Umesto zastarelog modela pričanja priče u jednom pravcu, storymaking radi upravo suprotno – pomaže ljudima da pokažu šta im je zaista važno i na koji način se povezuju sa brendom. Staviti se u položaj kupca izgleda da je najteža matematika.
Činjenica je da smo tek na ulaznim vratima ditigalnog marketinga i da će još mnogo godina proći dok on ne postane važno dugme na košulji advertajzinga. Iako u ovom tekstu nije obuhvaćen ni deo onoga što predstavlja digitalni marketing, nadam se da će barem neki od čitalaca shvatiti da se ljudi više ne dele na kupce i online publiku, već su upravo vaši kupci online publika. Možda će, ako se potrudimo, uskoro doći vreme kada nećemo samo pričati i pisati o ditigalnom marketingu, već ćemo iz jaslica preći u neku malo stariju, ali još uvek mladu i zelenu grupu.
|
