Android na 43 (i više) inča

Pametne televizore koristimo već nekoliko godina, uglavnom na način koji nam diktiraju prozvođači. Svaki proizvođač ima svoj koncept, ali među njima velikih razlika nema – sve se svodi na korisnički interfejs i ponudu aplikacija. Zajednička su im i neka ograničenja, najčešće baš konceptualna, ali smo se na njih navikli; tu i tamo nađemo načina da ih zaobiđemo. Iz perspektive proizvođača, različitost može da donese prednost u odnosu na konkurenciju, ali nameće neprestani razvoj sopstvenog operativnog sistema i aplikacija, što na duži rok može da bude skupo, a postoji i večiti problem vertikalne kompatibilnosti, pošto bi ozbiljnija prepravka operativnog sistema zahtevala prilagođavanje postojećih aplikacija, a izbegavanje ovakvih poboljšanja ostavljalo bi početna ograničenja.

Zato su vodeći prozvođači došli na ideju da u televizore implementiraju neki postojeći, već razvijen operativni sistem. Opet su razni proizvođači imali različite ideje (pročitajte tekst „Bitka za dnevnu sobu“ u ovom broju našeg časopisa), ali su neki, pre svega Sony i Philips, odlučili da to bude Android. Ljubaznošću Sony-jevog predstavništva u Beogradu, imali smo prilike da vidimo kako se Android „primio“ na model W75C.

Skroman, ali moćan

Reč je o relativno skromnom televizoru, najjeftinijem među modelima sa Android-om, dijagonale 43“, Full HD rezolucije, bez mogućnosti 3D prikaza, koji podržava tehnologije na koje smo navikli kod Sony-jevih modela ove klase. Sve u svemu, u današnje vreme ne bi privukao previše pažnje, ali instalirani Android u potpunosti menja situaciju i čini ovaj televizor itekako interesantnim za ljubitelje novih tehnologija.

Najpre par reči o hardveru i softveru: računar u televizoru zasnovan je na čipsetu firme MTK, ima procesor sa četiri jezgra, 2 GB radne i 16 GB skladišne memorije, dok je Android verzije 5. Kao i drugi proizvođači, Sony većinu ovih podataka vešto skriva, ali se oni lako mogu izvući pomoću Android-ove opcije About... Ovakva oprema mogla bi se okarakterisati kao ne baš vrhunska ali solidna, sasvim dovoljna za osnovnu namenu televizora – multimediju, pa i za umerene igre.

Android donosi ovom televizoru brojne prednosti i nije lako odlučiti kojim redom ih predstaviti. Budući da u ovoj fazi razvoja ima i „dečjih bolesti“ s kojima iskusni korisnici mogu da se izbore, prednosti ćemo podelićemo u dve grupe: one koje će videti početnici i one koje će iskusni moći da iskoriste.

Vidi se sve na mreži

Prva stvar na koju asocira pojam smart televizora jeste umrežavanje; za mrežnu multimediju predviđen je protokol DLNA, osmišljen da bude standard deljenja multimedijalnih sadržaja i uvede red na tom polju. Sve je to lepo, ali svako ko je pokušao da konfiguriše DLNA na Windows-u zna koliko to može da bude komplikovano, da neki video-formati izvorno nisu podržani (npr. popularni MKV), pa onda na red dolazi problem s deljenjem datoteka s titlovima... Ove komplikacije pojednostavljivali su DLNA serveri nezavisnih proizvođača (npr. Serviio), ali to može i još jednostavnije: za Android postoji program ES File Exporer (i drugi slične namene): instalirate ga i televizor bez daljih podešavanja „vidi“ sve datoteke u deljenim folderima na svim računarima u mreži, i multimedijalne i ostale! Sada filmove možete da gledate u fabrički instaliranom plejeru, a ako više volite, možete da instalirate svoj omiljeni iz Play Store-a (VLC, MX, BS...). A ako baš insistirate, i Android podržava DLNA. ES File Explorer će normalno videti internu memoriju televizora, a isto tako i priključene USB diskove i omogućiće nesmetanu razmenu sadržaja između njih i vidljivih foldera s mreže.

Surf po meri

Volite da surfujete Web-om na pametnom televizoru? Sumnjamo, browser-i na njima su vrlo ograničeni i spori. Ali, Android nudi izbor: navikli ste na Chrome? Ili možda Firefox? Operu? Dolphin? Uživajte u svom omiljenom, a uz malo veštine možete da instalirate i Flash Player ili da izaberete Puffin Browser u koji je Flash već ugrađen i da na televizoru surfujete bez ograničenja.

Nabrajanje ostalih opcija koje nude aplikacije za Android oduzelo bi previše prostora, a i sami verovatno znate šta sve možete da uradite na telefonu i tabletu (a ne možete na standardnom pametnom televizoru). Pomenućemo samo ono što nam prvo pada na pamet: Office dokumenti, elektronske knjige, IP telefonija (Viber), XBMC-Kodi, torenti (već smo rekli da se priključeni USB diskovi ravnopravno tretiraju)... Ali, tu se otvara pitanje ulaznih uređaja.

Korisnički interfejs i multitaksing

Android očekuje ekran osteljiv na dodir, koji (ovaj) televizor nema, već ima samo daljinski upravljač, i to prilično običan. Uz ozbiljnije standardne smart televizore dobija se i „pametni“ daljinac koji olakšava korišćenje smart funkcija, ali ako hoćete da koristite još neki ulazni uređaj, npr. tastaturu, proizvođači ograničavaju izbor, navodeći vas da kupite njihovu (skupu) ili model nekog proizvođača s kojim sarađuju.

Android je tu mnogo fleksibilniji i vrlo je verovatno da ćete moći da koristite tastaturu ili miša koje već imate; za puni komfor, poželjno je da budu bežični (Bluetooth). Dakle, ako ste pomislili da ćete, u prethodnom pasusu pomenute, Office dokumente moći samo da čitate, pogrešili ste, možete i da ih uređujete. Nismo probali, ali sva je prilika da su i mnoge Web kamere podržane. A ako imate Sony-jev telefon, njegov ekran možete da koristite kao touchpad, kao tastaturu i u još nekim kombinacijama, i sve to bez mnogo podešavanja. Ne znamo da li će to biti omogućeno i drugim telefonima.

Android omogućava multitasking – ni televizor nije ostao bez te mogućnosti. Na prvi pogled, to izgleda kao preterivanje, ali nije baš tako: ako igrate neku igru ili gledate neki film u plejeru a znate da uskoro počinje vaša omiljena TV serija, pauzirajte, odgledajte seriju i nastavite gde ste stali: standardni smart televizori obično sve „zaborave“ kad izađete iz Smart Hub-a. Ili, pokrenuli ste neki veliki download, ili kopiranje brojnih velikih datoteka – ne morate da čekate da se završi, možete za to vreme da gledate TV program ili da radite nešto drugo.

Za iskusne

Sve dosad pomenuto deluje idilično; red je da kažemo nešto i o problemima koje smo uočili. Na prvi ćete naići u Play Store-u: brzo ćete uočiti da je ponuda znatno skromnija od one koju imate ako mu pristupite telefonom ili tabletom. Ovo je loša vest, ali odmah za njom idu i dve dobre. Najpre prva, koja važi i za manje iskusne korisnike: u predstavništvu su nam rekli da je u momentu kada je televizor stigao kod njih (početkom leta), ponuda bila mnogo gora nego danas i da se svakodnevno obogaćuje – to znači da će u dogledno vreme biti uporediva s ponudom za telefone i tablete. Drugačiji korisnički interfejs (bez ekrana osteljivog na dodir), nedostatak specijalizovanih tastera i ostale razlike, zahtevaju prilagođavanje mnogih aplikacija televizorima, što traži vreme, ali očito ne predugo vreme. Iskusni korisnici ovde dolaze na svoje: to što nekih vaših omiljenih aplikacija nema u Play Store-u, ne znači da one ne mogu da se instaliraju: ako uspete da pronađete instalacionu APK datoteku, u većini slučajeva televizor se neće buniti i instaliraće program. U takvim slučajvima može da se desi da naiđete na određene probleme; neke ćete lako rešiti, neki vam neće mnogo smetati, ali neki će vas namučiti. Tipični primeri su aplikacije koje na ekranu nemaju meni za podešavanja, već očekuju da u taj meni uđete preko odgovarajućeg tastera na telefonu, a još su tvrđi orah aplikacije koje sadržaj prikazuju isključivo na ekranu u uspravnom položaju – a televizor nema žiro-senzor i prilično je komplikovano postaviti ga uspravno.

Vrlo je izvesno da problema s dostupnošću aplikacija uskoro neće biti. Ipak, moramo da se osvrnemo na neke aspekte Android-a u televizoru: mnogi detalji u konceptu Smart TV-a ukazuju na to da su proizvođači puno pažnje posvetili izbegavanju piraterije; otvoreni koncept Android-a po tom pitanju im ne ide na ruku (već smo pomenuli torente i XBMC-Kodi), pa smo ubeđeni da takvih programa neće biti u legalnoj ponudi; štaviše, budući da Sony ima udela u proizvodnji multimedije, ne bi nas iznenadilo da u nekoj budućoj verziji firmvera budu na neki način blokirane peer-to-peer konekcije ili budu uvedene neke druge restrikcije. No, bilo kako bilo, Android u televizoru je kvantni skok u svetu Smart TV-a, i sigurno nećete pogrešiti ako se opredelite za ovu opciju. A ako tražite više, Sony osim ovog skromnog modela ima u ponudi i snažnije Android televizore, s većim dijagonalama, 3D prikazom i 4K rezolucijom – sigurno ćete naći neki koji vam odgovara. Samo, imajte jednu stvar na umu: Sony nikad nije bio jeftin!

Sony
www.sony.rs