GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #224 > Iz prakse
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Dosije 4k
Dejan Ristanović
Konačno je došla na red nabavka 4k monitora - posle petogodišnje vladavine full HD standarda vreme je za spektakularnu sliku koja će vam uz to olakšati rad. Tako je u teoriji - u praksi je put do tog savršenstva popločan mnogim problemima koje nije lako unapred predvideti; treba ih doživeti
- PC #224 u prodaji po ceni od 110 din
broj
pc224d4k.zip
(3.10 KB)

Dosije 4k

image
Slika 1

Počnimo od pitanja kolika je zapravo 4k rezolucija, kako bismoizaberali odgovarajući monitor. Proizvođači su izmislili razne termine, pa će vam od pomoći biti tabela 1 u kojoj su opisani standardni grafički režimi iznad "običnog" full HD (1920*1200 (WUXGA) ili 1920*1084). Trenutno smo, barem što se mainstream ponude tiče, na prvoj stepenici ove lestvice - na tržištu se prilično povoljno nude monitori UHD rezolucije 3840*2160. Sam naziv "4k" nije naročito precizan i odnosi se na horizontalnu rezoluciju od oko 4000 tačaka; logičnije bi bilo da se zove 8m, jer na ekranu ima oko 8 miliona tačaka. Kako bilo da bilo, odnos stranica (približno) 16:9 prilagođen je potrebama filmske industrije - na slici 2 prikazan je odnos raznih formata na koje smo navikli, sve do 4k. Vrlo privlačna alternativa bi bio WHXGA, dakle 5120*3200 (5k) monitor kakav recimo nudi Apple, ali su takvi modeli i dalje neprijatno skupi, dok razliku 4k vs. 5k neće svako ni primetiti. Ostanimo dakle na UHD monitorima i cenovnom rangu 500-800 evra.

image
Slika 2

Sledeće važno pitanje je izbor dijagonale ekrane - ako je ekran (pre)veliki, ponovo će se uočiti ono što stalnim povećanjem rezolucije želimo da sakrijemo - tačka - ali će zato ikone i slova biti vizuelno veći. Na 24-inčnom monitoru kao što je Dell P2415Q slika je savršena ali je sve prilično sitno. Optimalan izbor u ovom trenutku su 27" ili 28" modeli, mada treba uzeti u obzir i 32" ekrane ako je cena prihvatljiva. Pri razmišljanju o ceni ne treba štedeti na panelu, a naročito ne na frekvenciji vertikalnog osvežavanja - 4k monitor kupujete da biste uživali u kvalitetnoj slici i da biste bili produktivniji, pa zato zaboravite na TN panel i frekvenciju 30 Hz; treba vam IPS panel i najmanje 60 Hz. Dobar izbor na našem tržištu je Dell P2715Q koji smo prikazali u PC #220; šteta što nema takvog modela s ekranom dijagonale 28" za slične ili malo veće pare.

Sledi vam upgrade...

Prelazak na 4k nije samo pitanje kupovine novog monitora - ima tu raznih dodatnih troškova, koji će se verovatno završiti time što ćetekupiti nov računar. Zato je dobro u startu proveriti šta može vaša grafička kartica ili adapter koji je smešten u vaš notebook. Čak i skupe grafičke kartice kupljene pre 2-3 godine su možda "dobacivale" nešto iznad full HD rezolucije (recimo do 2560*1440) ali vam je za 4k potrebna nova grafička kartica, a onda se možda odlučite i za nov računar s bržim procesorom (treba procesirati sve te silne piksele), više memorije, bržim diskom...

image
Slika 3

Prilikom izbora kartice važno je da znate sa koliko monitora ćete komunicirati, koja će biti njihova rezolucija i, naročito, koje ćete ekrane koristiti za igre. Ako želite ozbiljno igranje, ne ginu vam dve snažne grafičke kartice, dok će za poslovne i dizajnerske primene jedna dobra kartica uspešno "napajati" dva 4k monitora. Ukoliko planirate više monitora (sve češće viđamo konfiguracije sa tri ili četiri ekrana) dve grafičke kartice su takođe neophodne.

Ozbiljan problem mogu da naprave kablovi, naročito na našem tržištu, pošto ćete na sve strane nalaziti (loše) HDMI i DVI kablove, pa čak i VGA konektore koji su sasvim nestali s modernijih monitora, dok savremenije kablove treba dugo tražiti, pa i naručivati iz inostranstva. Snalaženje otežava činjenica da se pod istim ili sličnim imenom krije nekoliko generacija kablova i konektora, koji često nisu dovoljni za prenos 4k slike. Primera radi, full HD monitore smo uglavnom povezivali DVI (Digital Visual Interface) kablom, ali koji nam je potreban? Na slici 3 su prikazani razni DVI konektori: DVI-A konektori prenose "čist" analogni signal i u ovom kontekstu su nam neinteresantni. DVD-I prenose analogni i digitalni signal, tako da u praksi koristimo DVI-D konektore. Za full HD monitore dovoljni su single link konektori, ali je već za 2560*1600 potreban dual link DVI-DL kabl. Takav kabl podržava 3840*2400 režim, ali samo uz osvežavanje na 33 Hz što nije pogodno za udoban rad.

Sledeća alternativa je HDMI (High-Definition Multimedia Interface) koji je po mnogo čemu sličan DVI standardu, ali nije ograničen na RGB kolor model, a omogućava i prenos digitalnog zvuka uz sliku. Većina HDMI kablova koje ćete kod nas naći prilagođena je verziji 1.4 ovog standarda koja "dobacuje" do 3840*2160 na 25 ili 30 Hz - ponovo nedovoljno. Za 4k monitor potreban je HDMI 2.0 kompatibilan kabl (ponekad se sreće i termin HDMI UHD) ili, još boje, HDMI 2.0a kabl koji je promovisan ove godine.

Najbolje rezultate postigli smo koristeći DisplayPort kablove i konektore, koje ćete lakše naći na našem tržištu. Verzija treba da bude 1.2 ili, još bolje, 1.3 što će biti dovoljno i za 5k ekrane. Na većini modernijih laptopa postoji mini DisplayPort priključak, tako da je najpogodnije kupiti takozvani DisplayPort to mini DisplayPort (često se piše kao mDP) kabl, koji će odgovarati raznim kombinacijama monitora i računara. Pomenimo i to da DisplayPort takođe prenosi digitalni zvuk, mada to verovatno neće biti posebno važno jer 4k monitori koje smo do sada isprobali nisu imali ugrađene zvučnike.

Povezivanje i prvi pogled

image
Slika 4

Povezivanje i pokretanje 4k monitora bi, ako koristite kompatibilnu karticu i nabavite odgovarajući kabl, trebalo da bude trivijalno, ali se i tu ponekad jave "dečje bolesti". Prvi problem na koji smo nailazili je gotovo smešan - Dell monitor na sebi ima dva DisplayPort priključka koja izgledaju isto, pa ćete tek listajući uputstvo saznati da je jedan od njih DP connector (in) a drugi DP connector (out). Za vezu s računarom potreban vam je, naravno, in konektor, dok se out koristi za povezivanje više monitora u niz (multi stream transport), što je zanimljiva mogućnost, ali je jednostavnije povezati svaki od više monitora direktno s računarom. Ako vas Marfi navede da utaknete konektor u pogrešan DisplayPort neće se desiti nikakva havarija (isprobano u praksi), ali neće biti ni slike.

Nemojte se iznenaditi kada, naročito ako ubadate konektore "na živo" (a zar neko radi drugačije?) na 4k monitoru ugledate običnu HD sliku. U tom slučaju restartujte računar i sačekajte da se eventualno učitaju potrebni drajveri, kliknite desnim tasterom na desktop, izaberite Screen Resolution pa kliknite na Detect (slika 4). Proverite da li je monitor ispravno prepoznat, eventualno instalirajte drajvere koje ste dobili uz njega, i najzad izaberite rezoluciju 3840*2160. Dobrodošli u 4k svet!

Prvi pogled na vaš novi desktop je spektakularan: full HD monitor koji stavite pored njega više nećete hteti ni da pogledate, iako ste još do juče mislili da je full HD slika "odlična". Nije baš kao CRT pošto ste nabavili TFT monitor, ali nije ni daleko od toga. Tabele su kristalno jasne, tačka se više ne vidi, tekst kao da je iskovan na ekranu. Jedino što je sve... nekako... sitno.

Ikona ili fleka?

image
Slika 5

Kupili ste 4k monitor da biste na ekranu imali više tačaka, a ako je tačaka više, onda je i ikona koja se sastoji od određenog broja tačaka (prirodno) manja. Pošto je 3840=2*1920 i 2160=2*1080, jasno je da 4k slika ima četiri puta više tačaka nego full HD - tačke su sitnije pa su i ikone i ostali elementi korisničkog interfejsa kod full HD-a dvostruko veće širine i dvostruko veće visine. Ako nemate savršen vid, ikone će vam izgledati kao fleke, a meniji kao neke smetnje u vrhu prozora, a čak i ako vidite savršeno, nećete osetiti nikakvo zadovoljstvo u gađanju kursorom tih malih sličica. Windows je zapravo prilagođen full HD ekranima i zato 4k otežava snalaženje... barem dok stvari ne dovedete u red.

Da biste prilagodili prikaz kliknite desnim tasterom na desktop, izaberite Personalize a zatim Display (slika 5), pa se onda opredelite za faktor skaliranja. Uz svo poverenje u vektorsku grafiku, najprimamljiviji izbor je Extra Large - 200%. Ako se opredelite za tu opciju, skaliranje će biti trivijalno a desktop će izgledati kao pre kupovine novog monitora... uz lepšu sliku, naravno. Vredi probati i opciju Larger - 150%, naročito ako imate običaj da sve fajlove na kojima radite držite na desktop-u - tako će biti prostora za više ikona, a one će i dalje biti prihvatljivih dimenzija.

U donjem delu maske sa slike 5 uočićete mogućnost da menjate veličinu nekih od elemenata korisničkog interfejsa, recimo teksta u naslovnim linijama prozora, stavki u menijima itd. Ovim opcijama nismo postigli neki naročit dobitak, tako da je najbolje da ih ne dirate bez jake potrebe. Razlog je (i) u tome što je skaliranje slike dobro rešeno tek u Windows-u 8.1 (u Windows-u 10 je, kao što ćemo videti, rešeno još bolje), ali čak ni tada svi programi ne mogu da se prilagode povećanju elemenata ekrana. Dešava se da u nekim starijim programima - naročito nas je namučio Any Video Recorder za snimanje dela ekrana - reskaliranje ne funkcioniše dobro, pa su čak neka od polja maski potpuno nedostupna, osim ako umete da se krećete kroz aktivna polja pritiscima na Tab i ako tačno znate gde se koje "nevidljivo" polje nalazi. U protivnom ćete morati da se vratite u režim Smaller - 100%, podesite šta treba u "jogunastom" programu, i onda ponovo izaberete Larger - 150% ili Extra Large - 200%.

Promena rezolucije i promena skaliranja napraviće haos u rasporedu ikona na ekranu - sve će se verovatno poređati u simetrične redove i nećete znati gde vam je koji program. Za prvi put nema pomoći - kada izaberete željeno uvećanje, moraćete ponovo da rasporedite ikone po sopstvenoj logici. Da to kasnije ne biste radili ponovo, dobro je da instalirate i pokrenete neki od programa koji "pamte" položaje ikona na ekranu - preporučujemo Icon Restorer.

Ali Photoshop je neupotrebljiv!

image
Slika 6

Pošto podesite stvari tako da u Windows-u sve izgleda "k'o pre rata", pokretaćete omiljene programe koji će uglavnom raditi normalno. Ali ne uvek - ako, recimo, koristite Photoshop, Illustrator ili Premiere, po startovanju ćete zateći menije i maske ispisane sitnim-sitnim-sitnim slovima, toliko malim da je iole udoban rad nemoguć. Naoko nema načina da se ti elementi uvećaju, osim da nabavljate najnovije verzije Adobe programa i nadate se da je problem tamo rešen... a nije, osim u najnovijoj CC verziji, a i tu tek delimično, kroz meni Preferences / Experimental features, što nekako u startu ne uliva poverenje. U Premiere-u čak nismo našli ni tu eksperimentalnu opciju.

Problem nije u Windows-u, nego kod Adobe-a. Uprošćeno rečeno, kada se aplikacija otvara, Windows je pita "jesi li ti High DPI aware aplikacija", pa ako ona kaže da nije, Windows preuzima na sebe reskaliranje dijaloga i menija tako da sve izgleda kako treba. A ako aplikacija kaže da jesteHigh DPI aware, Windows joj prepušta da se sama bavi skaliranjem. Izgleda da Adobe aplikacije kažu da jesuHigh DPI aware, a onda posle ne obraćajući pažnju na visoku rezoluciju, pa iscrtavaju slova koja, kako reče jedan kolega, kao da su napravljena od mravljih bataka.

Za opis rešenja ovog problema, kao i problema koji nastaju kada pored 4k monitora postavite i stari full HD monitor pa dobijete nešto nalik na sliku 6, pogledajte PC #224.




Zebra

Dell Webinar

BIZIT 2020

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2020 prijava

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter