Umetnost interaktivnih bedževa

Pre nekoliko decenija vozači šlepera počeli su da postavljaju gadžete sa svetlećim diodama na vetrobranska stakla. Bile su to jednostavne figure, najčešće Amorovo srce probodeno animiranom strelom ili ime vozača koji se ispisivalo slovo po slovo. U međuvremenu je zakonodavac shvatio koliko je za ostale vozače opasno da im razne svetlosne senzacije odvraćaju pažnju, pa je ta vrsta ulične umetnosti stavljena van zakona. Sada su sličnu ideju preuzeli hakeri, pa su na svojim konferencijama, umesto ulaznica, počeli da dele posetiocima atraktivne elektronske naprave.

Postalo je pravilo da svaki sledeći kongres ima svoj bedž, a posebna je čast dobiti zadatak projektovanja bedža. Mnogi od ovih bedževa sadrže i poneki „tajni“ zadatak za posetioce, mozgalicu koju treba rešiti, a sve češće se očekuje da posetilac dogradi hardver i softver bedža, za šta se ostavlja slobodno mesto na pločici. Ovi bedževi se nikada ne ugrađuju u kućišta, jer hakeri smatraju da su elektronski sklopovi lepi i da ih ne treba kriti od posmatrača. Ne treba ni reći da posetioci dugo čuvaju bedževe kao drage uspomene, a mnogi od njih vremenom dobijaju na vrednosti. Tome svakako doprinosi njihova autentičnost i originalnost, a i priče koje ih često prate i prepričavaju se kao legende u hakerskoj zajednici.

Dva najveća svetska hakerska kongresa, evropski CCC i američki DEFCON, imaju nekoliko legendarnih bedževa. Opisaćemo neke od njih, uz napomenu da CCC (Chaos Communication Congress) ima pomalo neobičnu notaciju: naziv svakog kongresa započinje dvocifrenim rednim brojem, zatim sledi „C3“, što je pojednostavljena oznaka C3, zapravo C×C×C ili, matematičkim jezikom, CCC. Tako je u poslednjih nekoliko dana 2015. godine u Hamburgu održan 32. kongres po redu, označen kao 32C3.

Sputnik je poleteo 2006. godine

Pravi „Sputnik“ je zapravo poleteo 1957. godine, a ovo je bedž koji je dobio ime u čast prvog veštačkog satelita, na kongresu 23C3, održanom pre devet godina u Hamburgu. To je aktivni RFID tag, koji sadrži PIC mikrokontroler i primopredajnik na frekvenciji 2,4 GHz. Uzgred, o RFID tehnologiji smo opširno pisali u PC#179 i #180, u julu i septembru 2011. godine.

Bedž je radio kao sistem za praćenje koji se periodično odazivao matičnoj stanici, a mreža primopredajnika je merila jačinu signala svakog bedža pojedinačno, pa je server metodom triangulacije računao i memorisao svačiju poziciju. Tako je svako mogao da na velikom ekranima prati svoje kretanje tokom čitavog kongresa. Ovaj bedž je značajan i zbog toga što je posle pet godina poslužio kao inspiracija za legendarni r0cket bedž.

Hardver i firmver su, u skladu sa hakerskim bon-tonom i manifestom, javni i otvoreni, tako da svako može da modifikuje i preprogramira svoj bedž za neku drugu svrhu. Ovo je, inače, standardna opcija na svim hakerskim kongresima.

Raketa kao inspiracija

Na letnjem CCC kampu, održanom 2011. godine u nemačkom gradu Finowfurt, „lansiran“ je bedž u obliku rakete. Novitet je bio taj što je ovaj bedž imao i LCD ekran, koji je hardver bedža učinio univerzalno upotrebljivim, jer je svako mogao da ga prilagodi svojim potrebama i idejama. Firmver je bio zaštićen od čitanja, ali ne zato da bi zaštitio interese vlasnika licence, nego da bi predstavljao rebus za hakere. Korisnik je mogao ili da pokuša da hakuje šifre kojima je firmver zaključan, ili da upiše svoj firmver.

Od zaštite je bio izuzet operativni sistem bedža koji je bio u stilu iOS-a, poznatog kao iDevice. Mnogi posetioci su se žalili da je zadatak bio težak, jer nisu uspeli da razbiju zaštitu, ali su, u pokušajima da je „nadmudre“ zaštitu, barem dobro upoznali arhitekturu ARM mikrokontrolera. Mnogi su ipak upisali svoj firmver, pa su ponosno nosili bedž sa svojim crtežom ili slikom na LCD ekranu.

Rad10 bedž

Pravu pomamu među hakerima izazvao je bedž koji se pojavio na CCC letnjem kampu 2015. godine. Oznaku „10“ u nazivu Rad10 badge naravno, treba čitati kao „io“. Ovaj bedž je pomalo neudoban za korišćenje, tim pre što na zadnjoj strani ima baterije zbog čijih gabarita nikako ne možete da ga namestite da stoji kako treba, ali sve druge osobine ga izdvajaju od svega što je ranije viđeno. To je, zapravo, SDR (Software Defined Radio) sa half duplex primopredajnikom u opsegu od 50 MHz do 4 GHz. Termin half duplex znači da može da se koristi i kao prijemnik i kao predajnik, ali ne istovremeno.

SRD tehnologija zamenjuje najveći deo hardvera (mikser, filter, pojačivač, modulator, demodulator, detektor) softverom, tako da vrlo malo problema vezanih za kvalitetnu komunikaciju treba rešiti hardverom. Zato su vrhunski primopredajnici jeftini – bedž se delio svim posetiocima kampa pa je, kao svi konferencijski bedževi, služio i kao ulaznica. U najvećem kvadratu na slici bedža gore desno, oivičenom debelom isprekidanom lemnom linijom, nalazi se prijemnik, a oscilator je u manjem kvadratu dole desno od njega. Na vrhu bedža postoji nešto što liči na antenu klasičnog radio prijemnika, ali to je samo prostor za lemljenje RGB ledova za signalizaciju. Pravu antenu čini štampani PCB prostor (tamno plava površina bez detalja iznad oscilatora, desno od prijemnika). Postoje USB priključci (levi je za komunikaciju sa računarom, a desni je samo za punjenje baterije), a važan deo je i grafički kolor LCD rezolucije 130×130 tačaka. Za upravljanje se koristi mali džojstik smešten u centru bedža.

U želji da se iskoriste prednosti najnovije tehnologije, štampana pločica je projektovana i sklopljena po priručniku za najnoviji FPGA (Field Programmable Gate Array) čip, a u tom priručniku je postojao bag zbog koga je svih 15000 primeraka bilo neupotrebljivo. Nije bilo vremena za prototip, pa je konstruktor hrabro uleteo u avanturu proizvodnje u poslednjem trenutku i – opekao se!

Rešenje ove horor priče je ipak pronađeno, a sastojalo se u tome da se načini izmena na štampanoj pločici, ispod već zalemljenog BGA (Ball Grid Array) čipa, sa korakom kontakata od 0,8 mm. Zapravo je trebalo samo preseći jednu stazu na štampanoj pločici, ali je ta staza na gornjem sloju koji je potpuno nedostupan. Kako to uraditi? Burgijom debljine 0,25 mm (što nije mnogo deblje od vlasi kose), superprecizno pozicioniranom, izbušena je štampana ploča, čime je presečen i inkriminisani vod.

Proizvođač FPGA čipa je zapravo na vreme objavio ispravku greške u priručniku, ali ko još kontroliše proizvođačke errata liste pre projektovanja štampane pločice? Mislim da ću to ipak ubuduće raditi.

DEFCON-ova egipatska mitologija

Godine 2012, na konferenciji DEFCON 20 su kao ulaznice korišćeni raznobojni bedževi sa crtežima iz egipatske mitologije. Ta analogija postojii samo ako govorimo o spoljnom izgledu, jer funkcija bedža nema nikakvu istorijsku podlogu – suštinu su činili infracrveni predajnik i prijemnik, tako da su bedževi mogli da komuniciraju međusobno. Nažalost, i ovde je bilo neophodno neudobno kućište za tri baterije formata AAA na poleđini bedža. Prednja strana je mnogo zanimljivija, jer se na njoj nalazi grupa od osam LED-ova, kao i konektori za PS/2, USB i serijski port za programiranje i komunikaciju s priključenim računarom. Najzanimljiviji deo čitave igre bio je hakovanje kriptografskog problema, a pobednik je dobio bedž s kojim će doživotno i besplatno moći da posećuje sve DEFCON konferencije.

Bedž je zasnovan na mikrokontroleru Parallax, koji je zanimljiv po tome što nema ugrađene periferale, nego se satoji od osam jednakih 32-bitnih jezgara, od kojih neki mogu da se koriste za emulaciju periferala. Parallax je kasnije ponudio tržištu i univerzalni konferencijski bedž. Ta ponuda verovatno neće doživeti veliki uspeh, jer bi to bilo izigravanje osnovnog principa da svaka konferencija ima svoj originalni bedž.

Gramofonska ploča i radioaktivni materijali

Mada su bedževi na DEFCON konferencijama u početku bili „pristojni“ kontroleri, u poslednje vreme su, najblaže rečeno, neobični. Godine 2015, na DEFCON-u 23, posetioci su dobili nešto što liči na običnu singl gramofonsku ploču. I ubrzo su otkrili da to, zapravo, i jeste obična gramofonska ploča! Ako imate gramofon, čućete puno različitih poruka, od kojih neke sadrže šifrovane brojeve izgovorene ljudskim glasom, a neke čak i muziku sa porukama, signale dvotonskih telefonskih birača, i tako dalje. Sve to čini rebus koji treba rešiti, kako biste dobili nagradu – počasni bedž, kojim ćete imati doživotni ulaz na sve DEFCON konferencije.

A sam počasni bedž na istoj konferenciji je još neobičniji. To je masivni akrilni trougao u kome je takozvana Lihtemberg skulptura, koja se pravi električnim pražnjenjem napona od nekoliko miliona volti. Rezultat je veoma zanimljiv, pošto toliko visok napon stvara vidljive kanaliće u materijalu, pa on liči na munju zamrznutu u vremenu.

Ako ste mislili da je tu kraj iznenađenjima, prevarili ste se. Na uglovima trougla nalaze se tri figure, od kojih jedna kliker koji je obogaćen jonizujućim (radioaktivnim) materijalom uranijumom. Druge dve figure su od providnog materijala oblikovanog kao ljudske lobanje. U jednoj je materijal iz tla na kome je 1945. godine izvršena prva proba nuklearne bombe u Nju Meksiku. U drugoj figuri oblika lobanje nalazi se komad tricijuma koji svetli u mraku, i tako će svetleti još narednih dvadesetak godina. To je, inače, isti materijal od koga se prave svetleće kazaljke na klasičnim časovnicima.

Hackaday superkonferencija

I hakerski časopis-blog Hackaday započinje seriju kongresa, pa je 2015. godine u San Francisku održao prvu superkonferenciju, na kojoj su podeljene brojne nagrade, o kojima je bilo puno reči u prethodna dva broja PC-ja. I ovde je postojao originalni bedž na kome su posetioci vredno radili.

Pošto Hackaday, kao što iz naziva može da se zaključi, okuplja hakere, bedž je bio takav da im nudi najveću moguću slobodu: nešto što liči na proto-ploču, na kojoj postoje samo lemno mesta! Šta biste, recimo, dali slikaru, ako ne prazno platno? Tako je svako mogao da napravi šta je hteo, a ponovo su deljene nagrade za projekte, podeljene u tri kategorije. Prva je Deadbug (mrtva buba), u kojoj su projekti izgrađeni sa čipovima okrenutim naopako, sa nožicama nagore (analogija sa mrtvom bubom je očigledna). Druga je Best Blinkey, u kojoj je trebalo napraviti nešto što treperi, verovatno sa LED-ovima. Treća kategorija je „najbolje od svega“.

Izgleda da se ova filozofija „praznog papira“ pokazala kao vrlo uspešna, tako da su urednici Hackaday-a odlučili da je zadrže i za buduće bedževe, pa čak i da je pojednostave. Još se ne zna kakav će biti bedž za sledeću konferenciju, ali će svakako biti nešto što će osloboditi maštu hakera i dozvoliti mu da se izrazi.

Završimo priču informacijom koja je toliko nova da još uvek nije zvanična. Hackaday će 9. aprila organizovati mini-konferenciju u Beogradu, sa željom da ovde formira neku vrstu hakerskog centra za Balkan. Pored predavanja, biće organizovane i radionice. Jeste li zainteresovani? Sačekajte nove informacije, imamo još tri meseca vremena da se pripremimo i da budemo dobri domaćini...