GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #229 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
CES: Virtuelno blagostanje
Sava Zdravković
Protrčali smo kroz još jedan Consumer Electronics Show koji je održan u Las Vegasu od 6. do 9. januara. Već godinama nije viđena takva raznovrsnost ponude i takav uzlet ICT industrije i njenih satelita. Zato nije lako iz tog virtuelnog blagostanja izdvojiti ono realno...
- PC #229 u prodaji po ceni od 110 din
broj

CES: Virtuelno blagostanje

image

CES je sajam koji ne možete da pregledate u potpunosti – sve toliko šljašti i viče da vam ostaje samo da gledate oko sebe i dopustite da vas ovaj ili onaj štand ili proizvod privuku, znajući pri tome da gomilu (možda i najinteresantnijih) stvari niste videli, jer je oko odgovarajućih štandova gužva bila tolika da ste je samo zaobišli. Poučen tim iskustvom, ove godine sam za CES odvojio samo jedan dan, provodeći ostalo vreme na jednoj od pratećih konferencija. Srećom, i za taj jedan dan video sam mnogo toga...

Sve je pametnije

Sve na CES-u je ove godine smart. Recimo, za savremenu kuću više nije dovoljno da ima pametne termometre i pametne tastere – sada se očekuje kamera koja će snimati sve što se događa i prepoznavati razne scenarije, od ulaska domaćina i gostiju (pa i njihovog razlikovanja od lopova) do smrkavanja usled oluje, koje se naravno razlikuje od zalaska sunca. Kamere su u vezi sa kućnom centralom, koja komunicira i sa televizorima, frižiderima, klima uređajima, bravama, roletnama...

image

Svaki od tih uređaja je pametan za sebe, pa je tako Samsung Hub Fridge dobio ogroman (full HD) ekran osetljiv na dodir, na kome možete da pišete, crtate, ostavljate poruke... U većini slučajeva samo ćete uživati u pogledu na unutrašnjost frižidera koju, zahvaljujući internim kamerama, vidite kao na dlanu; kome su još potrebna providna vrata. Doduše, u frižideru nema baš mnogo dinamike – radije bih na ekranu gledao šta se dešava u unutrašnjosti mašine za sudove, ali se takve perverzije (još) niko nije setio.

Pametni satovi i slični gadžeti su već postali stara priča, a fokus se pomera prema fitnesu. Bezbroj je narukvica, nanogvica, pametnih pojaseva i još pametnije odeće koje mere šta se dešava na vama i (koliko mogu da dosegnu) u vama dok hodate, trčite, plivate i mučite se na raznim spravama. Zato se sve češće čuje termin activity tracker, a trend je da se smišljaju inventivni načini koji će učiniti da ne morate baš svaki dan da punite baterije. Recimo, Withings Go je sjajni kolor ekran zamenio neupadljivim elektronskim papirom, ali zato baterija navodno traje osam meseci. Ipak, Samsung Gear S2 i Apple Watch dominiraju ponudom, na sve strane se pravi softver za njih, pa mi se čak učinilo da vas na nekim štandovima ne uzimaju za ozbiljno ako ne primete sat na ruci. Ovo je valjda jedino mesto na svetu gde je Apple Watch bolja preporuka od nekog Patek Philippe monstruma.

image

Zašto bi vas pametni gedžeti pratili ako ne mogu nešto i da urade? Prvi korak učinio je Reliefband promovišući „akupunkturni sat“ koji slabom strujom stimuliše osetljive tačke na vašoj ruci i tako, navodno, leči nesvesticu i stomačne bolove. Izvesni Mark Goldstone iz ove kompanije je baš osećao želju da isproba ovu „ličnu električnu stolicu“ na meni, tvrdeći da su utisci prethodnih žrtava „izvanredni“ i ističući da je cena samo $89.99, a za mene može i $49.99. Posle ne-baš-ukusnog ručka u jednom od restorana, poželeo sam da mu udovoljim, ali ko bi ponovo našao isti štand...

U punom krugu

Virtuelna realnost se prikazuje na sve strane, ali je i dalje u laboratorijskim okvirima – možete da vidite, možete i da probate, ali ako biste hteli da kupite neku kacigu... nema. Čekajte maj, ili septembar, oktobar... Kao da se niko ne usuđuje da izađe na tržište bojeći se nepotpunog proizvoda sa slabom podrškom, kojim bi prokockao jednu zaista spektakularnu ideju. Na većini štandova prikazivana je „sedeća“ virtuelna realnost, u smislu da će vas posaditi na stolicu, možda i malo privezati, pa vam tek onda stavili kacigu. Niko neće da preuzme odgovornost za posetioce koji bi kao muve bez glava šetali sa kacigama, padali, sudarali se... Utisak je spektakularan jer naš mozak jednostavno nije navikao da vidi i čuje nešto što je toliko različito od onoga što se naokolo zaista dešava. Do te mere da su virtuelnim posetiocima virtuelnog ringišpila nudili za svaki slučaj kese za povraćanje; možda je trebalo da naprave dil s onim proizvođačem akupunkturnih satova. A ja ću otvoreno priznati da sam tokom vožnje na ringišpilu nekoliko puta zatvarao oči i čekao da zla mesta prođu, što mi se u pravim zabavnim parkovima nikada nije dešavalo.

image

Za potpuni VR doživljaj potrebni su dobri 360-stepeni snimci, koje nije lako napraviti. Zato se sve više angažuju dronovi, kojih je i inače na CES-u bilo u neverovatnim količinama. Mali Typhoon H jednostavno snima sve što se dešava, uz začuđujuću preciznost koja ide dotle da se dron sam pozicionira prema najzanimljivijem događaju. Šta je za tu mašinu zanimljivo i kako razlikuje dosadni park od dinamične utakmice nisam uspeo da shvatim, ali je jedan od prezentera konspirativno rekao da se upravo takvi dronovi koriste da lociraju špijune koji na javnim mestima razmenjuju poverljive podatke. Nije rekao zašto bi špijuni pribegavali tako staromodnim metodama umesto da podatke prenose njihovi dronovi; možda je i bolje da ne znamo šta sve leti iznad nas i kako nas snima.

Hardverska konstrukcija pa i cena dronova tako odlaze u drugi plan, a u fokus dolazi upravljanje njima. Složene kontrolne table za puno džojstika za koje je trebalo završiti letačku obuku su prevaziđene – sada dron „sam zna“ da leti, pa i da vam se vrati, a vi mu jednostavno dajete zadatak. Osmišljeno je nekoliko programskih jezika koji na osnovi instrukcija korisnika generišu izvršni kod, uz mogućnost adaptivnog ponašanja drona kada ustanovi da neki zadatak ne može da se kompletira, recimo zbog pogoršanja vremenskih uslova, neke neočekivane prepreke ili možda praznih baterija. GPS nikada nije bio precizniji i nikad se toliko uređaja nije na njega oslanjalo.

image

A računari?

Mnogi i dalje kupuju računare, ali izgleda da je taj deo tržišta, mada donosi najviše para, za CES najmanje interesantan. Da, ponegde prikazuju mašine na kojima se ističu USB Type-C konektori. Glavni „rat“ se trenutno vodi oko toga da li će USB ostati „običan“ konektor, ili će biti dopunjen magnetima, koji omogućavaju da ga lakše povežete, ali i da se kod nekog jačeg trzaja periferal lako odvoji. MagSafe konektor za MacBook je sjajna inovacija, i voleo bih da vidim nešto slično na PC-ju.

Tableti su nekako izgubili zamah, ali ih i dalje ima, počev od ogromnog iPad Pro-a pa do sjajnog Surface Book-a. U trendu je njihovo kombinovanje sa tastaturama, ali i raznim nameštajem pa je tako prikazan sto-tablet, frižider-tablet, a televizori koji trešte sa svih strana su odavno ogromni tableti koji zauzimaju čitave zidove, i kojima se upravlja sa drugih, možda nešto manjih tableta. Među svom tom opremom nisam naišao na mnogo računara koje bih zaista odneo kući – da su na CES-u hteli da mi poklone nešto, najzad bih verovatno izabrao WowWee Chip (Canine Home Intelligent Pet), spektakularno napravljenog robota-igračku koji, za razliku od drugih kućnih robota, ima svoju ličnost. Ne možete mu narediti da radi ovo i ono (dobro, hakeri svašta mogu), već morate da ga mazite i igrate se s njim, pa će vam kučence na dobro uzvratiti dobrim... Ali i dalje postoji mogućnost da ga isključite, što je velika prednost u odnosu na klasične ljubimce. Nažalost, Chip još nije u prodaji pa me nije pratio do hotelske sobe niti je mogao da mi pomogne s gomilom prospekata i drugog reklamnog materijala kojim su me na CES-u zatrpali i koji sam, uz malo griže savesti, naprosto bacio u đubre. Vreme je za povratak u stvarnost...

SLEDEĆI TEKST U PC #229
preview
Intervju s blogerom
Jovana Vukić



Epson

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter