HTC10: Desetka

HTC One (danas ga zovemo i One M7) je promenio mnogo što-šta u svetu pametnih telefona, pre svega što se tiče dizajna (vrhunsko metalno kućište), ekrana i zvuka. Njegovi naslednici, M8 i M9, su nastavili tim putem uz nešto manje uspeha, pre svega zbog nesrećne HTC-ove odluke da koristi UltraPixel kamere koje su (pre)često davale slabije fotografije nego na konkurentskim telefonima. Prošle godine je M9 zaostao u inovacijama toliko da je HTC najesen „morao“ da lansira M9PLUS, koji je doneo ekran veće rezolucije i čitač otiska prsta, ali je bio raspoloživ samo na nekim tržištima. Sve to je rezultiralo ozbiljno slabijim poslovnim rezultatima i velikim padom HTC-ovih akcija.

Metal zauvek

Tajvanska firma nadu u oporavak polaže u svoj VR uređaj Vive i smartfon HTC 10 (slovo M, pa čak i naziv One, su izgleda nestali iz naziva) koji će sredinom maja stići i na naše tržište – ljubaznošću HTC-a, imali smo prilike za kratki test. Na prvi pogled telefon deluje veoma interesantno – kada su mnogi konkurenti prihvatili HTC-ov dizajn metalnog kućišta i zvučnika na njegovom gornjem i donjem kraju, HTC je smogao snage da taj dizajn – promeni. Kućište je, naravno, i dalje metalno, ovoga puta s atraktivno zarubljenim zadnjim ivicama, ali su zvučnici nestali. Srećom, zvuk je i dalje snažan adut HTC-a odnosu na konkurente.

Donji zvučnik je sada postao subwoofer, dok gornji emituje visoke tonove; svaki od njih ima posebno pojačalo. DAC (digital-analogue converter) je 24-bitni, a zvuk je posebno dobar na Hi-Res slušalicama koje dobijate u paketu, ili nekim profi slušalicama koje eventualno posedujete. Jedino će ljubitelji rok muzike iz sedamdesetih, kada je zvuk često „šetao“ levo-desno, zažaliti za starim zvučnicima ugrađenim na telefonu.

Ekran je dijagonale 5.2“ i donosi Super LCD 5 panel (izgleda da je AMOLED definitivno otpisan), Gorilla Glass i Quad HD rezoluciju (1440×2560) kakvu smo videli kod modela M9PLUS. Slika je veličanstveno oštra i sjajna, mada je ugao posmatranja manji nego što bismo poželeli. Prostor na ekranu je povećan tako što su kontrolni tasteri sada ponovo kapacitivni (vratili su se na konfiguraciju s dva tastera, Back i Recent Apps, s tim što njihove funkcije mogu da se promene) i smešteni su pri dnu, gde je nekada stajao (funkcionalno sasvim nepotrebni) HTC logotip. Deo prostora je iskorišćen za senzor otiska prsta, koji može da se koristi i kao Home taster. Priču o kućištu završavamo otpornošću na vodu, koja na žalost nije na nivou Samsung-ove – IP53 rejting znači da HTC 10 može da pokisne, ali da ga ne treba nositi u more.

Već prvi test pokazuje da je HTC 10 znatno brži od svojih prethodnika, pa je i rad vrlo ugodan, za šta su zaslužni par Kryo procesora, Adreno 530 GPU i izdašna 4 GB RAM-a. Storage je 32 ili 64 GB (kod nas će verovatno biti pristupačni samo 32 GB modeli), ali je to sasvim dovoljno s obzirom na mogućnost priključenja micro SD kartice velikog kapaciteta. Korišćeni Android Marshmallow ima adoptable storage funkciju koja omogućava da, ako želite, ujedinite prostor na micro SD kartici i u internoj flash memoriji.

Kapacitet baterije je porastao na 3000 mAh, što po rečima HTC-a znači da telefon možete da punite svakog drugog dana; u realnosti ćete ga puniti svakodnevno, ali barem nećete biti u opasnosti da uveče ostanete bez energije. Ukoliko se to, usled intenzivne upotrebe, ipak desi, nećete moći „tek tako“ da nađete punjač, pošto je HTC prešao na USB Type-C konektor pa je potreban i odgovarajući kabl. Jedan ćete dobiti uz telefon, zajedno s Quick Charge 3.0 punjačem koji navodno može da napuni bateriju za samo jedan sat, a onda ćete morati da nabavljate i kabl koji će vam stajati na poslu, kabl koji ćete nositi sa laptopom... Vreme je da micro USB konektori odu u istoriju, ali će tranzicija svakako potrajati.

Pogled kroz objektiv

Za konačnu reč o kameri će, naročito posle razočarenja koja su nam prethodni HTC telefoni doneli, biti potrebno dosta testiranja. Rezolucija je porasla na solidnih 12 Mp, korišćen je Sony objektiv s tačkama veličine 1.55 mikrometara, uz obezbeđenu optičku stabilizacija, automatski HDR (high dynamic range) i laserski auto fokus. Slike koje smo napravili bile su dobre, ali nas je nekoliko puta zatekla poruka da je laserski senzor pokriven nečim, iako nije bio; da li se radi o nekom sistemskom problemu ili nesavršenosti rane verzije softvera pokazaće vreme.

Video možete da snimate (i) u 4k rezoluciji sa Hi-Res audio kodekom, ali postoji sistemsko ograničenje na najviše 6 minuta 4k snimka. Kamera za selfije je odlična, rezolucija je 5 Mp a postoji čak i neka vrsta blica, u smislu da će ekran sinuti u pravom trenutku i tako osvetliti vaše lice.

HTC 10 koristi aktuelnu verziju Android-a 6.0.1 (Marshmallow) unapređenu nečim što se ranije zvalo Sense, a sada kao da nema ime. Odlučili su da budu što bliži stock operativnom sistemu, pa su odustali od raznih sopstvenih aplikacija, čime je oslobođeno dosta prostora i izbegnuto dupliranje programa pod sličnim imenima. Uzevši u obzir činjenicu da je Android poslednjih godina značajno napredovao i da su sistemske aplikacije lepo dizajnirane i veoma upotrebljive, zaista nema potrebe za višestrukim „pronalaženjem tople vode“ od strane raznih proizvođača, a ako ste baš navikli na neki od HTC-ovih programa koji su sada „nestali“, i dalje možete da ga preuzmete s Play Store-a (mi bismo instalirali Gallery). BlinkFeed je „preživeo“ ovu reformu i popunjavaće jedan od Android panela aktuelnim vestima i linkovima na članke iz oblasti koje vas zanimaju. Ostao je i Connect, koji omogućava da pokretom tri prsta pošaljete sadržaj koji gledate na neki drugi ekran, koristeći Bluetooth, Google Cast, pa čak i Apple AirPlay protokol.

HTC je pripremio vrhunski telefon koji, premda uz malo zakašnjenje, dostojno konkuriše top modelima konkurenata, prevazilazeći ih u nekim oblastima. Da li će to biti dovoljno za uspeh na tržištu saznaćemo vrlo brzo, kada HTC 10 stigne kod mobilnih operatora i u izloge prodavnica...

www.htc.com