Duže od 30 godina ARCHICAD svojim korisnicima pruža jedinstveno radno okruženje gde se sve informacije o projektu nalaze na jednom mestu. Ideal virtuelne zgrade ostvaren je možda tek sada, s verzijom 20, dakle posle 32 godine na tržištu. Najlepše je što je ovo u stvari tek početak čiju svetsku premijeru možete da pogledate na youtu.be/qs6mosv-Omw, a da biste proverili da li je vaša konfiguracija dovoljna za udoban rad u ARCHICAD-u, pogledajte www.graphisoft.com/support/system_requirements/AC20/.
I kao informacija
Svako ko je ikada imao prilike da bude deo građevinskog projekta – pa čak i ako ste samo menjali pločice u kupatilu ili slavinu na sudoperi – zna da je u svakom trenutku veoma bitno znati šta, ko, kako i koliko. Skup informacija koje određuju građevinski projekat može da bude žvrljotina na salveti ili plakar pun dokumentacije. No, mi smo u dobu informacija, obično skladištenih u digitalnom obliku, odskoro u oblacima, a ne samo raznim magnetnim medijima. Ono što BIM tehnologije i način rada donose celoj industriji jeste prilika da se u svakom momentu zna ono što treba da se zna i da je informacija stalno na raspolaganju svim učesnicima u projektu. Kako se bogatstva u građevini stvaraju upravo na nedostatku informacija, gde jedan od učesnika zna više od drugog, BIM je vrlo opasan za tekuće stanje stvari. No, postaje sve jasnije da je industriji dosta klasičnog pristupa i da će se zarade stvarati efikasnošću i razmenom, umesto zadržavanjem informacija. ARCHICAD 20 donosi moćan skup alata za stvaranje, skladištenje i razmenu informacija među svima koji učestvuju u građevinskim projektima.
Da bi se ovo postiglo, GRAPHISOFT je počeo od izgleda: oštar, sveden izgled ekrana, s mnogo većom radnom površinom i mogućnostima podešavanja koje su namenjene prvenstveno ekranima modernih proporcija i visokih rezolucija – 4K na Windows i Retina na Mac mašinama. Potpuna izmena grafike koja vas dočeka kad pokrenete program i fenomenalna traka na dnu radnog ekrana sa zaista svim bitnim kontrolama prvo će odbiti starije korisnike, ali onda će ih polako uvući u svoj elegantni i svedeni svet. Less is more!
Ne zaboravimo, ljudi koji prave ARCHICAD većinom su arhitekti. Arhitekti misle u slikama, a ARCHICAD i dalje vidno insistira na svom arhitektonskom nasleđu pa je logično što je i sledeći skup novosti slikovit. Favoriti su bitni u radu – svi imamo neke zidove, ploče, podove, plafone, krovove, vrata, prozore ili bilo šta drugo koji se ponavljaju u praksi i koje smo do sada čuvali u posebnim, praznim projektima ili spratovima i onda selili gde treba. Taj nam sistem više ne treba. Grafički favoriti, koje možemo da složimo na isti način kako slažemo informacije na svojim diskovima, uz grafički prikaz svakog, sada su pravo zadovoljstvo. Informacije, zar ne? Na tasteru svakog alata postoji strelica koja otvara biblioteku favorita tog alata, tako da bez ikakvih problema biramo baš ono što nam treba ili pravimo nešto što nam treba i sada i u budućnosti.
Informacije su ARCHICAD-om 20 pretočene u slike. Poznat je moćan sistem izrade predmera, sa ogranizacijom po bilo kom kriterijumu. Taj sistem sada je objedinjen sa sistemom osobina (Properties) koji je direktno vezan sa sistemom za pretraživanje, koji je direktno vezan sa spoljnim bazama podataka. Na primer, sve izlistano možete dopuniti spoljnom Excel tabelom, odakle se podaci čitaju i ugrađuju u sistem osobina. A gde je tu grafika? Graphical Overrides na osnovu podataka menjaju izgled crteža na kome radite, tako da bukvalno jednim klikom možete da nađete koji zidovi imaju koju vatrootpornost, koja vrata su drvena a koja metalna ili bilo šta drugo što vas (ili nekog od kolega) zanima.
Saradnja i brzina
Grafički favoriti, koje možemo da složimo na željeni način, donose efikasniji rad
Poznato je da je ARCHICAD predvodnik u openBIM saradnji. Razmena podataka na svim nivoima pomoću IFC formata omogućava saradnju sa 200 (da, dobro ste pročitali, dvesta!) programskih paketa. Ovo i nije neka posebna novost (mada se šuška da će ARCHICAD prvi dobiti IFC 4 sertifikat), ali se saradnja s drugim paketima podiže na viši nivo primenom algoritamskog projektovanja. Od verzije 20, živa dvosmerna veza s paketom za algoritamsko projektovanje Grasshopper, i preko njega s verovatno najčuvenijim NURBS modelerom Rhino, otvara nove mogućnosti. Ako se ne bavite slobodnim oblicima u svom poslu, veza sa Grasshopper-om povećaće vam analitičke sposobnosti za red veličine, u realnom vremenu. Bilo da se radi o auditorijumu ili rasporedu stubova u skladištu ili analizi spratnosti i spratne visine oblakodera, lakoća unosa parametara i određivanja međusobnih odnosa elemenata projekta u Grasshopper-u i snaga modelovanja u ARCHICAD-u donose novu dimenziju samog procesa projektovanja. Ako se bavite slobodnim oblicima i koristite Rhino, ovom vezom Rhino površinski modeli biće automatski pretočeni u BIM objekte po vašem izboru. Pogledajte, na primer: youtu.be/xKaMT1LjM7o, youtu.be/CVGGwWVP9U8 ili, za kolege „čeličare“, youtu.be/_WXHXdQ0ko8. Neka vas ne zbuni što su ovi primeri urađeni verzijom 19, jer je veza za algoritamsko projektovanje počela još s verzijom 18.
Nikako ne smemo da zaboravimo na rukovanje i razmenu podataka BCF formatom i po CObie standardu, jeziku upravljanja objektima. ARCHICAD 20 je još brži – korišćenje svih raspoloživih procesorskih jezgara prošireno je na sve funkcije programa, a posebno na novost iz verzije 19, tabove. Kad počnete rad u verziji 20, dobro pročitajte poglavlje posvećeno tabovima, jer će vas u suprotnom sistem vrlo lako zbuniti. Brzinu rada povećava i optimizacija rada s modulima, bilbiotekama, kao i veza sa BIM serverom i BIM cloud serverima.
Lepe slike
Naravno, predstavljanje vašeg projekta je veoma važno. ARCHICAD 20 ima ugrađenu CineRender R16 rendering mašinu, uz mogućnost definisanja perspektive s dva nedogleda, koja radi paralelno sa ARCHICAD-om. Možete da pustite rendering dok radite nešto drugo, osim ako pokrenete Publish. Onda je, svakako, najpametnije otići po kafu.
Publisher je izdavački centar ARCHICAD-a, kojim automatski možete stvoriti bilo koji od skupova podataka u bilo kom formatu koji ARCHICAD podržava. Ja imam običaj da na kraju radnog dana pustim nekoliko ARCHICAD-ova da osveže sve podatke u tekućim projektima ako je tokom dana došlo do izmena. Crteži za razmenu se, recimo, čuvaju u DWF, PDF i DWG formatu, modeli za razmenu u IFC formatu, a interaktivni modeli u BIMx formatu. Ujutru proverim da li je sve u redu i, ako je potrebno, pošaljem saradnicima nove informacije.
Kao i uvek, zaključak je da kraja nema i da idemo dalje. GRAPHISOFT ARCHICAD svojom verzijom 20 potvrđuje vodeću ulogu u svetu građevinskih BIM programa. Pravi BIM pre BIM-a, rodonačelnik generacije, značajno je osvežen, moćniji, brži, pa čak i lepši nego ranije. Dok se o ukusima ne raspravlja, performanse i tehnički podaci govore jezikom brojeva. Srećno vam BIM-ovanje, kolege!
