|
Jedan od najvećih strahova sa kojima se susrećemo je strah od javnog nastupa. Bez obzira da li se radi o nastupu pred velikim auditorijumom, ili samo o prezentaciji za nekolicinu kolega, osećaj je često isti, i svodi se na visceralne reakcije nad kojima nemamo kontrolu: trema, znojenje, hiperventilacija, lupanje srca i slične neugodne pojave. Ko ih nije doživeo makar jednom? Pa, mali broj srećnika. Za nas ostale, tu su razna tehnološka rešenja koja će učiniti da sledeći put zablistate i zadivite svoju publiku. Ako je mogao Colin Firth, pardon, kralj George V, uz pomoć gramofona da prevaziđe mucanje i javnim govorom da pridobije čitavo kraljevstvo, pa valjda možete i vi uz mnogo sofisticiranija sredstva da održite tu prokletu prezentaciju o planovima za sledeći kvartal!
Krenimo od virtual reality rešenja za prevazilaženje straha od javnog nastupa. Kada smo pre nekoliko decenija naglas maštali na temu virtuelne stvarnosti, nešto se ne sećam da smo ovako zamišljali njenu primenu. Ali opet, moguće je i da me sećanje ovih dana ne služi baš najbolje... Elem, VirtualSpeech (virtualspeech.com) je aplikacija koja vam omogućava da vežbate svoj nastup pred publikom od oko 400 virtuelnih ljudi. Cela ideja vuče koren iz psihologije, tačnije psihoterapije, i zasniva se na pretpostavci da se strahovi najuspešnije prevazilaze „preplavljivanjem“, odnosno zaronjavanjem upravo u situacije koje ga izazivaju. Zvuči baš obećavajuće, jedino što psiholozi najčešće prvo provere da li su njihovi klijenti u stanju da prežive intenzivno preplavljivanje, tj. kakvo im je opšte zdravlje, srce, pritisak, i tome slično. Za VirtualSpeech sam gotovo sigurna da se ni malo ne obazire na ovakve aspekte (zlo)upotrebe, ali, s druge strane, ne znam ni da li virtuelna publika reaguje onako kako prava ponekad ume: da li, naprimer, viče „Buuu!“, baca papiriće i izlazi sa predavanja? Ajde da ne budemo tako ekstremni: da li postavlja glupa pitanja, pa onda sama na njih odgovara, smara čitav auditorijum svojim nerelevantnim iskustvima, kikoće se i koluta očima, priča s nekim preko telefona dok se vi znojite da prenesete „ključne poruke“? Čisto sumnjam. Kakva je to virtuelna realnost onda? Ova, blago rečeno, osiromašena realnost je srećom besplatna, i trenutno postoji za Android i iOS. Osim telefona, biće vam potreban i VR set, Samsung Gear ili barem sirotinjska varijanta – Google Cardboard.
Samsung je odlučio da nas uveri kako je virtuelna stvarnost u svakom slučaju lekovita, pa je tako lansirao nekoliko BeFearless aplikacija koje su zamišljene da korisnicima pomognu da prevaziđu neke svoje fobije (www.samsung.com/ae/launchingpeople/). Po Samsung-u, najveći problem današnjice je strah od visine, a odmah zatim je i glosofobija – strah od javnog nastupa. Ili je možda presudna bila lakoća transliranja ovih izazova u virtuelni svet? I zašto nema tate svih strahova – straha od smrti – to bi bilo naročito zgodno za VR? Elem, ova aplikacija je takođe besplatna (za kupce Samsung Gear VR uređaja). Za razliku od prethodne, međutim, ona ne dopušta mogućnost podešavanja osnovnih parametara i veličine publike, nego vas primorava da napredujete i prevazilazite svoj strah korak po korak, vodeći se uverenjem da se veština javnog govora, kao i svaka veština, uči. Da biste savladali BeFearless morate da prođete kroz određene nivoe, kao što biste, recimo, to radili u nekoj arkadnoj igri. Korisnici prikazani u reklami za ovaj uređaj, naprimer, na poslednjem nivou „igre“ bili su suočeni sa pravom publikom. Ali pošto reklama traje samo minut, nismo imali prilike da vidimo kako su prošli.
Najzad, pomenimo Virtual Orator češke kompanije Virtual Human Technologies (publicspeaking.tech/shop/), kao najambiciozniji pokušaj da se strah od javnog nastupa tretira kroz virtuelnu realnost. Ovaj proizvod namenjen je „high end“ VR setovima kao što su Oculus Rift i HTC Vive i Windows platformi. I cena mu je ambiciozna – 300 USD za home i 3000 USD za enterprise izdanje. Virtual Orator donosi nešto što prethodne dve aplikacije ne nude: nepredvidljivu publiku u vidu likova kao iz Simsa. Osim okruženja i veličine auditorijuma, ovde ćete moći da podesite nivo distrakcije sa kojim se suočavate prilikom obraćanja slušaocima – od publike koja se meškolji i kašlje, priča u glas, zeva ili spava, do publike koja vas zasipa otrovnim opaskama i pitanjima. Zvuči realno, zar ne? Kad malo bolje razmislim, zar ne bi bilo jednostavnije napraviti neki app za publiku, koji će svakog govornika da pretvori u virtuelno samouverenog, zabavnog i inteligentnog predavača, a svaku prezentaciju u virtuelni vodvilj, pa da završimo s tim?
|
