CES: Pola veka "vau" efekta

Prvi CES je održan u Njujorku davne 1967. godine, a organizatori su kopirali Chicago Music Show koji je u to doba privlačio veliku pažnju javnosti. Od tada je CES održavan u različitim gradovima, dvaput godišnje (zimi i leti), da bi se 1998. skrasio u Las Vegasu i postao godišnji sajam tehnoloških noviteta.

O vrednosti CES-a govori i činjenica da najveće svetske kompanije čekaju upravo taj sajam da bi predstavile novitete, od kojih očekuju veliki prihod, ali i mesto u svetskoj istoriji

Tokom pola veka postojanja, CES je stekao reputaciju glavnog tehnološkog događaja godine, koji nam najavljuje trendove i uređaje u kojima ćemo uživati u narednom periodu. O vrednosti CES-a govori i činjenica da najveće svetske kompanije čekaju upravo taj sajam da na njemu predstave novitete, od kojih očekuju ne samo velik prihod, već i da ostanu zapamćeni kao inovacije koje su unapredile kvalitet života i poslovanja. Među stalnim izlagačima nisu samo IT i tehnološke kompanije već i mnoge iz automobilske industrije. Tu su se našli štandovi kompanija Intel, NVIDIA, LG, Lenovo, Huawei, Honor, Panasonic, Samsung, Qualcomm, Bosch, HTC, Sony, Xiaomi, ali i BMW, Nissan, Toyota, Volkswagen, Mercedes…

Evolucija umesto revolucije

Izgleda da je prošlo vreme kada smo na jednom mestu mogli da vidimo na desetine novih tehnologija - ovogodišnji CES se više bazirao na razvoju onoga što je već predstavljeno prethodnih godina. Iako na prvi pogled liči da je došlo do zasićenja u svetu tehnoloških inovacija, suštinski to nije loša stvar. Prepoznat je potencijal ranije predstavljenih tehnologija i radilo se na njihovom usavršavanju, a one su zaista našle svoju primenu u realnom okruženju. Lepo je stalno susretati se s nečim do tada neviđenim, ali ako takva tehnologija ne zaživi, od nje baš i nema neke koristi.

Verovatno je to jedan od glavnih razloga zašto je fokus CES-a ove godine usmeren ka softverskim rešenjima. Hardver je tu, već postoji, možda je malo unapređen i našminkan, ali softver mu "udahnjuje život" i donosi nove funkcije. Za četiri dana, koliko je trajao CES, uočili smo nekoliko glavnih trendova. Virtuelna realnost prešla je u mainstream vode, autonomna vozila možda nisu još uvek dostigla taj nivo, ali neumitno se kreću ka tome, IoT pronalazi svoj put do još šireg asortimana stvari, a roboti postaju sve bliži našim kućama, kao lični pomoćnici ili kao dronovi koji će nam isporučivati kupljenu robu na kućnu adresu.

Više nivoa realnosti

Iako kacige i oprema za virtuelnu realnost postoje već dve godine, 2017. će biti prelomna za VR tehnologiju. Zahvaljujući unapređenju softvera, ali i sniženju cena (što zbog jače konkurencije, što zbog masovnije proizvodnje), očekujemo da će VR koncept postati dostupan velikom broju korisnika. Tome treba dodati i koncept proširene realnosti, koji je, doduše, krenuo obrnutim redosledom. Prvo je razvijen softver koji je pokazao koliko proširena realnost može da bude zabavna, ali i opasna (silne nezgode koje su prouzrokovane igranjem Pokemon Go-a na ulicama), a ove godine očekuje nas i hardver koji će taj koncept s nivoa mobilnih telefona i zabave podići do ozbiljne poslovne primene.

Da su ove godine virtuelna i proširena realnost u fokusu, govori i činjenica da je na sajmu bilo više od 70 kompanija koje su predstaile svoje proizvode i rešenja iz te oblasti, a prostor njihovih štandova zauzimao je duplo veću površinu u odnosu na 2016. godinu. Takav razvoj događaja slaže se i sa Forrester-ovim predviđanjem da će tehnologija koja se prostire kroz fizički i digitalni svet predstavljati budućnost IT-ja.

PC (ni)je mrtav

Deo međunaslova koji nije u zagradama mogao bi da se odnosi na desktop računare. Ipak, CES 2017. bio je poprište veoma interesantnih dešavanja u vezi s računarskim tehnologijama. Iako najveći proizvođači PC-ja nisu imali svoje štandove na sajmu, iskoristili su sajam za promociju i lansiranje svojih najnovijih i najboljih proizvoda. Najnovija Intel-ova generacija čipova našla je mesto u velikom broju računara, najviše u 2-u-1 hibridnim laptopovima, u sve pristupačnijim prenosivim računarima, kao i u novim Chromebook-ovima koji mogu da pokreću Android aplikacije. Najbolje je što praktično sve te računare već možete da kupite ili će oni postati dostupni u vrlo kratkom roku. Izuzetak je jedino neverovatni Razer-ov laptop s tri ekrana, ali ne iz razloga koje ćete pročitati u posebnom boksu, već zato što se još uvek nalazi u fazi prototipa.

Može li bez Miška? Čuveni autobus firme Krstić možda je prvi predvideo da vozilima budućnosti neće biti potreban vozač ili barem njegova pažnja na putu. Danas gotovo svi proizvođači automobila rade na tome da obezbede vožnju bez gledanja u Miškovom stilu, pa čak i više od toga - bez ikakve interakcije vozača. Najpreciznije je reći da rade na izbacivanju vozačevog sedišta iz vozila. Da bi ostvarili taj cilj, prethodnih godina počele su da se udružuju tehnološke kompanija i proizvođači automobila (BlackBerry i Ford, na primer), a iznikle su i neke nove kompanije koje predstavljaju kombinaciju ove dve vrste kompanija, kao što je Tesla Motors.

Koliko je CES interesantan ovakvim proizvođačima, mogli bismo da kažemo da on predstavlja i jedan od najvećih sajmova automobila na svetu. Neki su ga čak i nazvali Car Electronic Show, jer su ove godine više od 20 odsto izložbenog prostora zakupile poznate automobilske kompanije. Njihovo pojavljivanje i izložbeni asortiman na tehnološkom sajmu ipak se razlikuje od klasičnog sajma automobila. Fokus je na tehnološkim inovacijama, kao i na konceptu vozila koja ćemo možda jednog dana videti na ulicama. A da je vožnja bez vozača sve važniji cilj, govori i činjenica da je čak 10 izlagača predstavilo svoje vizije autonomnih vozila.

U listi automobilskih izlagača našlo se i jedno neočekivano ime - NVIDIA, koja nije predstavila sopstveni automobil, već DRIVE PX 2, AI platformu za autonomna vozila. Ta platforma predstavljena je na glavnom predavanju tokom otvaranja CES-a 2017, što jasno ukazuje na njen značaj. DRIVE PX 2 je AI vozač koji, kako najavljuje NVIDIA CEO Jen-Hsun Huang, omogućiti da se potpuno autonomna vozila nađu na tržištu već za tri godine. Najnoviji Tesla Model S već koristi ovu tehnologiju, na sajmu je zvanično objavljeno i partnerstvo s kompanijom Mercedes-Benz, a i najveći svetski proizvođač auto-delova Bosch najavio je podršku za nju.

Faraday Future prikazao je FF91, električno vozilo koje od nula do 100 km stiže za manje od tri sekunde i sa autonomijom baterija od skoro 600 km. Ford je prikazao integraciju svojih vozila sa Alexa govornim asistentom, Hyundai i Chrysler integrisali su Google Assistant-a, dok se BMW odlučio za Cortanu, ali i za hologramski displej za prikaz informacija o vožnji.

Uglavnom, procene su da će se već za nekoliko godina na ulicama naći više hiljada autonomnih vozila, dok je njihov proboj u mainstream vode "zakazan" za 2025. godinu. Očekuje se da će tada biti više od 14 miliona autonomnih vozila koji će prvu "pobedu" izvojevati u taksijima. To je razlog zašto već sada investitori pažljivo prate kako se razvija Uber-ov pilot-program self-driving vozila. Tesla prednjači po tom pitanju pošto su već pustili u prodaju softverski update koji omogućava veliki stepen autonomije u vožnji. BlackBerry, koji se povukao iz industrije mobilnih telefona, predstavio je planove za otvaranje specijalizovanog centra za istraživanje i unapređenje tehnologije autonomne vožnje. CES je tako postao jedna od najvažnijih stanica na kojima se ukrštaju tehnologija i automobili i taj status će u narednim godinama neumitno dobijati na značaju.

Tehnološka moda

Iako su sve analitičarske kuće predstavile 2016. kao prilično loš period za pametne nosive uređaje, ako je verovati CES-u, 2017. godina će biti znatno bolja. Da wearables tehnološke spravice ponovo postaju in, govori i to što je bilo čak 82 proizvođača iz tog domena, što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Istina, broj predstavljenih pametnih satova manji je nego 2016. godine, ali zato se značajno povećanje vidi u broju predstavljenih uređaja iz medicinske i fitnes kategorije. Drugim rečima, fitnes narukvice preuzele su primat nad pametnim časovnicima. One se više ne koriste samo za prikupljanje podataka već zahvaljujući unapređenom softveru u njima i boljim aplikacijama za mobilne telefone, predstavljaju sve ozbiljnije uređaje za njihovu analizu. I ne samo to. Taj softver proaktivno utiče na poboljšanje zdravstvenog stanja i, generalno, podstiče zdraviji život.

Zajednička vizija kompanija koje su u ovim vodama jeste stvaranje nosivih uređaja koji će u potpunosti integrisati ljudsko telo sa ovim tehnologijama, pa je čak i osmišljen novi izraz - augmented humanity (proširena ljudskost). IDC predviđa da će taj trend doživeti svoj procvat sredinom sledeće decenije. Pravi primer takvog uređaja, ali i odlične softverske integracije, jeste servis za slepe i slabovide ljude Aira. Umesto da im pomaže da "vide", ovaj sistem bazira se na komunikaciji sa Aira agentom, koji će predstavljati par dodatnih očiju za korisnika. Slepa ili slabovida osoba koja nosi pametne naočare ili drži ispred sebe telefon sa uključenom kamerom imaće priliku da strimuje taj video-signal do Aira operatera, a on će glasovnim putem navoditi korisnika i predstavljati njegove oči na terenu. Tako će slepoj ili slabovidoj osobi moći da pročita meni u restoranu, da pomogne prilikom kupovine namirnica… Jedino što video-konekcija sa agentom nije stalna, već je zamišljena kao servis koji će se pozivati po potrebi.

Za reportažu o zanimljivim stvarima viđenim na CES-u, među kojima su aplikacije za veštačku inteligenciju novije generacije, nove 4k ekrane zasnovane na UHD tehnologiji, kao i za pregled interesantnih gadžeta pogledajte PC #240.