Bez inovacija nema napretka

Svetskim danom intelektualne svojine ovim putem obeležavamo i osnivanje Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine koja je osnovana pre 47 godina. Ovo je prilika da razmislimo o vrednosti i uticaju koje kreativnost, domišljatost i inovacije donose u naš život, ali i šta je sve potrebno da bismo sačuvali ove vrednosti za buducnost.

Znam da će neki pomisliti da je intelektualna svojina jedna dosadna birokratska priča o pravilima i regulativi. Još gore, neki misle da samo bogate i velike korporacije imaju koristi od toga. Kao neka životna verzija iz poznate pesme Rej Čarlsa Them That Got - „...Oni koji imaju, dobijaju još više, ali oni koji nemaju nikada neće imati...“ Vidimo posledice tog menataliteta u našem svakodnevnom zivotu. Deca u Srbiji ali i deca u Americi su toliko navikla na instant pristup zabavnom sadržaju i aplikacijama na Internetu da uopšte i ne uviđaju moralni problem ukoliko besplatno skinu film ili neku pesmu sa Interneta.

Kada u Srbiji razgovaram sa ljudima koji su inače veoma ugledni u svojoj profesiji, primetio sam, na primer, da im uopste nije problem da mi pričaju o najnovijem filmu koji su pozajmili od prijatelja na DVD-ju, mada je taj film još u bioskopu, ili su ga kupili na buvljaku za malo para, iako dobro znaju da je to nelegalno.

Jednostavno – krađa

Prva stvar koju želim da kažem je: krađa intelektualne svojine je jednostavno – krađa. To nije veština, to nije način da se uštedi, to je pljačka. Druga stvar o kojoj želim da govorim i koja je isto netačna, jeste da zaštitom intelektualne svojine mi zapravo štitimo samo bogate i moćne. Daću vam primer iz moje zemlje.

U jednoj studiji iz 2014. godine objavljeno je da je samo prošle godine američki patentni zavod ustanovio da industrija o zaštiti intelektualne svojine zapošljava skoro 28 miliona ljudi. U Americi to znaci da skoro svaki peti radnik u Americi izdržava svoju porodicu zahvaljujući poslu u oblastima koji zavise od zaštite onoga što je njihova intelektualna svojina. I taj broj u Americi raste svaki dan, preciznije, za oko 250 hiljada novih radnih mesta godišnje.

I ne samo to, poslovi u sektoru intelektualne svojine znače i još dodatnih 17 miliona drugih poslova koji pružaju usluge ovoj industriji, tj. 28 miliona radnika u industriji i 17 miliona radnika koji zavise od tih industrija. Dakle ta industrija je 2014. imala udeo od 6,6 biliona dolara. To su srpski bilioni, ne milijarde (u engleskom jeziku bilion je milijarda, prim. ur.), već bilioni dolara. A u bruto domaćem proizvodu u Americi to je više od 18 procenata ukupnog bruto domaćeg proizvoda moje zemlje. Možete reći „da, to je Amerika, to je tako u Americi. Ali kako je to u Srbiji?“. Da li je moguće da je SAD daleko odmakla kad je u pitanju važnost zaštite intelektualne svojine. Ali i Srbija takođe brzo napreduje.

Gospodin Vladimir Marić, iz Zavoda za intelektualnu svojinu, nedavno je u „Politici“ pisao da kreativna industrija u Srbiji već podrazumeva 4,6 procenata bruto domaćeg proizvoda. I to je više nego sektor rudarstva u ovoj zemlji i skoro je isto tako veliko kao energetski sektor u Srbiji.

Kako Srbija kreće u Evropsku uniju, ja sam siguran da će taj procenat nastaviti značajno da raste. I Srbija, naravno, ima dugu i poštovanja vrednu istoriju pronalazaštva, od Nikole Tesle, preko Mihajla Pupina, do Pavla Savića. Srbija je dala mnogo svetski priznatih naučnika i pronalazača. Intelektualni kapital ovih pronalazača iz prošlosti i mnogih pronalazača danas, jeste jedna od najvećih prednosti koje Srbija ima, i zato upravo ta oblast može postati izuzetna sila za akumulaciju novih radnih mesta. Zaštita onog što su pronalazači već otkrili daje podsticaj za budući inovativni rad. I na kraju, ko bi još želeo naporno da radi, da razradi neku ideju ili neki novi proizvod, ukoliko će neko taj proizvod ili tu ideju jednostavno ukrasti.

Pouke prošlosti

I ovde bi trebalo samo pogledati živote Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Tesla je nadaleko priznat kao veliki izumitelj i vizionar. Ali činjenica da svoj rad nije zaštitio, bila je dovoljna da umre u bedi. Pupin je sa druge strane svesno patentirao svoje izume i postao bogat čovek, koji se, na kraju, odužio svome narodu.

U SAD, kompanije su odavno naučile da je inovacija ključna ako kompanija želi da ostane konkurentna na globalnom tržištu. Ali investicija u pronalazaštvo je skupa. Upravo zbog toga, naš veliki prioritet jeste zaštita ideja i pretvaranje tih ideja u tržišne proizvode.

Ovo bi bilo nemoguće ukoliko naše kompanije ne bi imale poverenja u pravni sistem koji će efikasno zaštiti njihovu intelektualnu svojinu. Jer ovo je pitanje vladavine prava. Jednu od prvih stvari koje mnoge americke kompanije traže kada razmišljaju o ulaganjima u inostranstvu jeste da njihova intelektualna svojina bude bezbedna u tim zemljama. Intelektualna svojina je njihova najvrednija imovina. A nisu spremni da je izlože rizicima tamo gde takva zaštita ne postoji. I ko bi mogao da im zameri? I zato je zaštita intelektualne svojine ključni element za privlačenje direktnih stranih investicija i za poboljšanje opšte poslovne klime.

Snažan režim zaštite intelektualne svojine je od suštinskog značaja ukoliko zemlja zeli da ima ekonomiju koja je bazirana na inovacijama. Danas, 70 procenata proizvoda globalne ekonomije čine usluge, a većina njih zavisi od novih tehnologija koje se razvijaju. Postoji i direktna veza između zaštite intelektualne svojine i ekonomskog rasta. Zapravo, u izveštaju svetskog ekonomskog foruma navodi se da je više od 20 zemalja sa najstrožom zaštitom intelektualne svojine, među prvih 27 zemalja, kada govorimo o ekonomskom rastu ili o konkurentnosti. Nasuprot tome, 20 zemalja koje se smatraju najslabijim kad je upitanju zaštita intelektualne svojine, nalaze se na dnu ove liste.

Pirat ili zaposlen

Piraterija u jednoj zemlji nije problem samo na makro ekonomskom nivou, ona direkto utiče i na pojedinačne kompanije. Piraterija smanjuje njihove prihode. Ona takodje smanjuje i broj zaposlenih te kompanije, visinu plate i visinu poreza koji ta kompanija može da plati državi. U Srbiji, prema jednoj studiji, smanjenje piraterije za samo jedan procenat može dovesti do 1.200 novih radnih mesta.

I ekonomski razlog za poboljšanje zaštite intelektualne svojine u jednoj zemlji je jasan. Međutim, postoji još jedan važan razlog zbog kojeg bi trebalo da Srbija štiti intelektualnu svojinu. Tako isto štiti svoje potrošače od opasne i defektne robe. Jer su obično među fasifikovanim i piratskim proizvodima lekovi i preparati, automobilski delovi, baterije, produžni kablovi, električni delovi, kozmetički proizvodi i hrana. U Srbiji, kao i u drugim drzavama, ovi falsifikovani proizvodi znače veliki rizik za zdravlje i bezbednost srpskog naroda.

Želimo da budemo sigurni da lekovi koje smo kupili, hranu koju spremamo za svoju porodicu ili nove pločice za kočnice u automobilu, budu originalni proizvodi i da potpuno ispune svoju namenu.

Na kraju ne zaboravimo da je krađa intelektualne svojine postala globalni biznis međunarodnih mreža organizovanog kriminala. Ove mreže sve više koriste falsifikovanje i pirateriju kao sredstva niskog rizika i brze zarade, kojom bi finansirali druge ilegalne aktivnosti. Bez snažne zaštite intelektualne svojine prekršioci zakona prolaze nekažnjeno i ubiraju veliki profit na štetu javnog zdravlja i bezbednosti, kao i na štetu legalnih proizvođača, trgovina i roba.

Primena zaštite prava intelektualne svojine pomaže da se eleminišu izvori finansijske dobiti za organizovani kriminal. I zbog svih navedenih razloga jačanje režima zaštite intelektualne svojine u Srbiji je važan cilj. To je važno i u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Drago mi je da smo danas ovde pored kolega iz Vlade Srbije, iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine i verujem da svi želimo da ekonomija u Srbiji napreduje i da se poslovna klima stalno poboljšava, kako bi građani u Srbiji imali koristi od većeg prosperiteta. Primena zaštite prava intelektualne svojine je od kritičnog značaja u postizanju ovih ciljeva. Nadam se da ćemo i dalje sarađivati, kako bismo postavili još snažnije temelje za zaštitu intelektualne svojine u Srbiji.

Kyle Scott,
ambasador SAD u Srbiji