U nizu convertible računara, Lenovo Yoga 510 predstavlja mali, zapravo malo veći, izuzetak. Retko ćete naći ovolike konvertibilce, jer ta kategorija obično podrazume ekrane manje od 14?
Najpre da objasnim zašto volim konvertibilce. U moje vreme prave „face“ vozile su konvertibilce (kabriolete), a ne terence. Poput onog malog kabrioleta u koji nikako nije mogao da se ugura Rock Hudson dok je u filmu Pillow Talk („Šaputanja na jastuku“) muvao Doris Day. Istini za volju, kasnije se ispostavilo da Doris nije njegov tip, baš kao ni izbor kabrioleta, ali čežnja za kabrioletom je ostala, baš kao i uzdah, svaki put kad vidim kompaktan, višenamenski računar koji se, očas posla, iz poslovnog pobednika pretvara u ugodan tablet za plažu.
Veći ekran ima i svojih očiglednih prednosti, pored toga što je sve krupnije na IPS FullHD-u, lakša je i kontrola prstima u 10 očitanih tačaka. Treba istaknuti i prilično svetao ekran koji glatko prolazi testove na plaži ili sunčanoj terasi, a veoma prija i ravnomerna distribucija svetline koja prevazilazi 91%, što je odličan rezultat, kao i kontrast od izmerenih 760:1. Cepidlake će se možda buniti što je ekran refleksivan, ali ionako još nema matiranih ekrana osetljivih na dodir, a upravo je stepen zadovoljstva koji Yoga 510 pruža u tablet modu i najviši. Ne zaboravimo da konvertibilni Yoga koncept podrazumeva da se ekran potpuno okreće oko kućišta, a da Windows 10 prelaskom u tablet mod eliminiše upotrebu tastature i touchpad-a, što opet rezultuje sjajnim doživljajem u tablet načinu rada.
Ako želite da radite za stolom, uočićete da su tastatura i touchpad sasvim upotrebljivi. Tastatura je dovoljno duboka za ozbiljan rad, a touchpad dovoljno veliki. Nema klasičnih tasteri za simulaciju miša, već je čitav kontroler izveden kao „klackalica“. To možda nije uobičajeno ali ćete se brzo navići, pošto je sve izvedeno mehanički veoma kvalitetno i s dobro procenjenim hodom i „klikom“. Ukratko, dimenzije čine da Yoga 510 predstavlja sasvim dobro kancelarijsko rešenje – ni u čemu nećete oskudevati, što se tiče radne udobnosti.
Pitanje je da li računar ima dovoljno resursa za ozbiljniji multitasking rad, a odgovor verovatno leži u izboru komponenti. Kao i većina ostalih proizvođača, Lenovo dozvoljava dosta žirok izbor procesora, RAM od 4 ili 8 GB, te SDD od 128, 256 ili 512 GB. Voleli bismo nekad da probamo i3 procesor uz manje memorije, ali Microsoft je izgleda želeo da nas uveri kako sve glatko ide na novim uređajima uz Windows 10. I uspeo je, jer na procesoru i7-7500U uz 8 GB memorije zaista sve leti. Tome verovatno doprinosi i rezolucija grafike od „samo“ 1920×1080 s kojom grafički adapter HD620 s lakoćom izlazi na kraj. Čak ni dodavanje spoljnog FHD ekrana ne donosi uočljive znake preopterećenja.
Što se tiče priključaka, sve je na pravom mestu. S desne strane je HDMI pune veličine, Ethernet s malim elastičnim poklopcem (jer zbog tankog kućišta nema mesta za onaj pune visine), te dve USB 3.0 utičnice. S leve strane je napajanje, dodatni USB 2.0, utičnica za slušalice i čitač SD kartica koji takođe komunicira preko USB 2.0 haba.
Lenovo se odlučio za Atheros mrežni adapter, a od kolega smo čuli da su imali problema kod WiFi povezivanja. Činjenica je da smo i mi iskusili malo teškoća na 2,4 GHz bandu (ali ne i na 5 GHz), ali se sve smirilo nakon ažuriranja BIOS-a i sistema. Ne znamo šta je tačno pomoglo, jer smo sva ažuriranja obavili „o jednom trošku“. Činjenica je da je WiFi generalno mogao da bude za nijansu brži da se Lenovo opredelio za Intel-ovo rešenje, ali to je zaista jedina sitna zamerka ovom sjajno izbalansiranom računaru.
