Kućna mreža po meri korisnika

Tipična kućna mreža danas opslužuje veliki broj uređaja: računare, telefone, tablete, konzole za igru, možda televizore i druge tehničke uređaje. Neki od njih povezani su mrežnim kablom, a neki bežično. A u samom srcu tog sistema nalazi se modem ili ruter koji predstavlja vezu između spoljnog Internet sveta (Wide Area Network - WAN) i kućne mreže (Local Area Network - LAN).

Kućne mreže se pre svega koriste za pristup Internetu, ali su njihovi potencijali znatno veći. Zašto, recimo, ne biste postavili neki NAS (Network Attached Storage) na kome ćete centralizovano čuvati važne podatke, mrežni štampač koji će omogućiti štampu sa svih uređaja ili mrežni server kome možete pristupiti sa svakog računara u kući? Kada već postoji mreža, hajde da je maksimalno iskoristimo i optimizujemo da bude brža i efikasnija.

Procena mrežnih kapaciteta

Pre nego što krenemo dalje, treba da steknemo uvid u kapacitete mreže i proverimo da li je postojeća oprema dovoljna da zadovolji naše potrebe. Prva stvar je da saznamo malo više informacija o ruteru. To nije teško. Pogledajte koji je proizvođač i model i potražite specifikacije na Internetu ili u dokumentaciji koju ste dobili uz njega.

Trebalo bi potom napraviti popis svih uređaja koji pristupaju ruteru. To se može uraditi na više načina, a najjednostavniji je da se na PC-ju upotrebi Advanced IP Scanner (www.advanced-ip-scanner.com). Taj program može da se pokrene i kao portabilna aplikacija, a skenira mrežu i prikazuje trenutno aktivne uređaje. Da biste dobili kompletnu sliku svoje mreže, bilo bi dobro da uključite i povežete sve uređaje u kući koji je koriste.

Druga varijanta jeste da na Android telefon ili tablet instalirate aplikaciju Fing koja radi sličnu stvar. Njena prednost jeste to što daje i neke dodatne informacije, kao što su servisi koji su pokrenuti na odabranom uređaju ili koliki je ping svakog uređaja, a nudi i mogućnost skeniranja eksternih IP mreža (naravno, pod uslovom da je imate pristup tim mrežama). U oba slučaja dobićete informacije o imenu uređaja, portu na kome je povezan na mrežu i njegovoj MAC adresi. Postoji mogućnost i da tokom ovog procesa pronađete neki uređaj na vašoj mreži za koji ste sigurni da nije u vašem ili u vlasništvu vaših ukućana. To može da znači da je neko sa strane uspeo da se priključi na vašu mrežu, pa bi se trebalo pozabaviti i njenom sigurnošću, što je tema koje ćemo se dotaći malo kasnije.

Testiranje mreže

Bilo da ste profesionalac ili kućni korisnik, bitno je da mreža funkcioniše što bliže granicama svojih hardverskih mogućnosti. A da bi se to utvrdilo, neophodno je da znate i koja je njena stvarna brzina, kao i koliki je domet bežičnog signala. Za to postoje različiti alati, a mi smo, prvenstveno zbog njegove jednostavnosti, odabrali LAN Speed Test (Lite) (www.totusoft.com/lanspeed1). Ta portabilna aplikacija testiraće brzinu LAN i bežične mreže, tako da ćete steći uvid u to koliko je ona zaista brza. Kao neke smernice, daćemo vam informaciju da je za jedan stream Full HD video-materijala potrebno negde oko 5 Mbps, a za Ultra HD (4K video) negde oko 25 Mbps.

Kada je reč o testiranju brzine i kvaliteta Wi-Fi mreže, opet ćemo u pomoć pozvati jednu mobilnu aplikaciju - Wi-Fi Analyzer. Ona daje mnogo veoma korisnih informacija koje mogu da vam pomognu da procenite stanje svoje bežične mreže. Za početak, možete da odaberete bežični signal koji hvatate na određenoj lokaciji i da vidite njegovu jačinu. Među dostupnim mrežama pronađite svoju, prošetajte se po kući i pratite jačinu signala na ekranu. Dok god je kazaljka u zelenom delu skale, signal je dobrog kvaliteta. Ako negde padne u žuti deo skale, potrebno je razmisliti kako da se tu pojača signal, a ako je kazaljka u sivom delu skale, smatrajte da bežični signal s vašeg rutera praktično nije dostupan na toj lokaciji; ako je i dostupan, slabo je upotrebljiv.

Drugi važan podatak koji ovaj program daje jeste merenje jačine signala tokom vremena. To je veoma bitna informacija, naročito na lokacijama s lošijim prijemom bežičnog signala. Zato sačekajte na tim mestima nekoliko minuta i pratite da li je signal postojan ili dolazi do velikih varijacija u njegovoj jačini.

Treći bitan podatak jeste to da proverite na kom kanalu i koliko je jak bežični signal koji primate s vašeg rutera, kao i na kojim su kanalima (zajedno s njihovom jačinom) podešeni bežični signali okolnih rutera u vašem dometu. Ako se desi da pored vašeg signala na istom kanalu postoji još jedan jak signal, to može da bude uzrok eventualnih padova kvaliteta bežičnog signala s vašeg rutera. Kombinacijom pomenuta tri parametra možete da izvučete korisne zaključke i otkrijete najčešće probleme u prijemu bežičnog signala. A neke od njih onda je relativno lako otkloniti.

Aduti za bolji ruter

Kao centralna tačka u okviru kućne mreže, ruter predstavlja i početno mesto za nadgradnju ukoliko smatrate da trenutni sistem ne zadovoljava vaše potrebe. Ruter ste najverovatnije dobili na korišćenje prilikom potpisivanja ugovora sa Internet provajderom. Obično su to jeftiniji ruteri koji podržavaju osnovne parametre navedene u ugovoru, ali to istovremeno znači i da nisu uvek u stanju da se izbore s malo većim potrebama korisnika.

Najlakši način za popravljanje kvaliteta usluge jeste kupovina novog, bržeg rutera koji poseduje neke napredne funkcije. Iako to deluje kao skuplja varijanta od upotrebe postojećeg rutera koji vam je iznajmio provajder, dugoročno gledano predstavlja bolju soluciju. Ako se odlučite na ovaj korak, neophodno je da odaberete odgovarajući ruter u skladu s načinom na koji vam se isporučuje Internet konekcija - to može da bude kablovski Internet, ADSL, VDSL ili ADSL2+. Ako niste sigurni kakav ruter vam je potreban, pitajte provajdera.

Šta bi taj novi ruter trebalo da podržava? Za početak, morao bi da nudi gigabitni Ethernet kako bi se maksimizovala brzina transfera podataka u mreži. Kućni ruteri najčešće imaju četiri Ethernet porta, pa ukoliko imate više računara ili drugih uređaja koji se mrežnim kablom povezuju s ruterom, ta količina dostupnih portova možda vam neće biti dovoljna.

Sledeći uslov koji bi morao da bude zadovoljen jeste podrška za 802.11ac (AC) bežični standard. Današnji ruteri uglavnom mogu da kreiraju dve nezavisne bežične mreže koje rade na različitim kanalima (2,4 GHz i 5 GHz). Mrežu na 2,4 GHz podržavaju svi uređaji, pa je "zagušenija" i podložnija interferencijama s komšijskim bežičnim mrežama. Samim tim, postoji i veća šansa da će doći do pada performansi u radu. Novija, 5 GHz mreža, manje je zagušena i generalno postiže bolje performanse. Njena mana je što ima mali domet, naročito na starijim bežičnim N ruterima koji podržavaju oba kanala. Bežični AC ruteri imaju veći domet na 5 GHz. To postižu odvojivim antenama koje su u stanju da detektuju poziciju povezanog uređaja i da usmeravaju signal ka njemu (proces koji se naziva beamforming ili usmeravanje zraka). AC ruteri imaju različite oznake, od AC1600 do AC2800. Brojke ovde označavaju maksimalnu kombinovanu Wi-Fi brzinu na oba kanala (na 2,4 GHz i 5 GHz). Za 2,4 GHz brzine se kreću od 300 Mbps do 600 Mbps, dok za 5 GHz brzine idu od 1 Gbps i više.

Ukoliko često koristite streaming, ne bi bilo loše da potražite model koji nudi Multi-User MIMO (MU-MIMO). Ta tehnologija poboljšava efikasnost streaming-a tako što istovremeno strimuje više paketa. Ipak, treba imati na umu da su takvi kućni ruteri retki i da su dosta skuplji od običnih.

Još neke stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju prilikom kupovine rutera jesu UPnP, koji automatski otvara portove neophodne za streaming, QoS (Quality of Service) koji omogućava da se definiše limit protoka za određene uređaje, podrška za VPN koja obezbeđuje zaštićenu mrežnu konekciju... Na ruteru su korisni i USB portovi na koje možete da povežete štampač i tako ga učinite dostupnim svim uređajima u mreži ili eksterni hard-disk koji će tako postati mrežni disk. Naravno, ti dodaci podižu cenu rutera, pa ukoliko želite da optimizujete troškove, morate da procenite šta vam je od pomenutog neophodno za rad u kućnoj mreži.