Intel Coffee Lake: Na kafi s konkurencijom

U Intel-ovoj platformi namenjenoj širokom tržištu nije bilo pravog napretka još od vremena Sandy Bridge generacije procesora. Tome je konačno došao kraj kada je AMD uveo nova pravila u igru, povećavajući broj jezgara koje korisnik može da dobije po veoma povoljnoj ceni. Intel je morao hitro da reaguje i osveži najpopularniju platformu LGA1151. Novi Coffee Lake procesori konačno povećavaju broj jezgara za svaki tip Core procesora, što smo godinama čekali. Zdrava konkurencija uvek je dobra, pa pre nego što se obradujete lošim trenucima jednog ili drugog tabora za koji navijate, bilo da govorimo o grafičkim kartama ili procesorima, uvek se setite da bez takmičenja na tržištu nema napretka.

"Pumpanje" jezgara

Proces prelaska na Coffee Lake platformu Intel je rešio prilično trapavo. Umesto da se omogući podrška za novu generaciju procesora na, uslovno rečeno, starim LGA1151 pločama, Intel je predstavio kompletno nov čipset Z370. Čipset upošljava isto to LGA1151 ležište, tako da moramo da se upitamo da li je ovakva tranzicija bila neophodna. Jasno je da raspored pinova na samim procesorima može biti nešto drugačiji, ali ipak postoji sumnja da su Intel-ovi motivi za ovu odluku čisto finansijske prirode. Nije da takve stvari nisu radili u prošlosti...

Intel ima dobro ispoliranu arhitekturu koja je praktično dostigla zenit efikasnosti i zato je odgovor AMD-u dat na standardan način, povećanjem broja jezgara. Mnogi korisnici i mediji odavno smatraju kako je trebalo da Intel poveća broj jezgara u svakoj kategoriji procesora, ali izgleda da najveći proizvođač procesora nije osećao potrebu za tim.

Coffee Lake procesori su izrađeni na istoj 14-nanometarskoj litografiji kao i prethodna generacija. Doduše, reč je o unapređenom 14 nm FF+ procesu, ali nije teško zaključiti da optimizacije ne mogu doneti drastičan skok performansi ukoliko se proizvođač drži istog TDP-a i iste osnovne arhitekture. Jedini način da se dobiju bolje performanse zapravo je pomenuto povećanje broja jezgara, ali i radnih frekvencija, što je u ovom slučaju sasvim validna odluka.

Core i7 8700K

Na naš test stigla je perjanica Coffee Lake ponude - Core i7 8700K, naslednik Core i7 7700K procesora. U odnosu na njega, nov model donosi dva jezgra i četiri niti više, što znači da će u dobro optimizovanim uslovima bez problema doneti barem 50 odsto više sirove snage pri istim frekvencijama.

Veći broj jezgara ima negativan uticaj na TDP (Thermal Design Power, dakle potrošnja energije), a pošto je Intel želeo da ostane u okvirima od 95 vati, bilo je potrebno da se obori nominalni takt sa 4 GHz kod 7700K na nešto nižih 3,7 GHz. S druge strane, turbo frekvencija je viša, pa će pojedinačna jezgra moći da se ubrzaju do 4,7 GHz, što je 200 MHz više od 7700K. To znači da će u gotovo svim uslovima 8700K postići bolje rezultate, osim u najzahtevnijim procesima koji rade samo na jednom jezgru.

S većim brojem jezgara, povećan je i kapacitet keš memorije, koje sada ima 12 MB. Memorijski kontroler nije menjan, pa tako Core i7 8700K može da komunicira dvokanalnim putem s maksimalno 64 GB DDR4 memorije, a tu je i Intel UHD Graphics 630 koji ne donosi bitna unapređenja u odnosu na prethodnika - OpenGL 4.5 podrška i 50 MHz veći maksimalni takt.

Kako je reč o modelu sa sufiksom K, procesor ima otključani množilac, što ga čini idealnim izborom za sve koji vole da se igraju sa overklokovanjem. Dobra vest je da će nova generacije Intel-ovih procesora biti raspoložena za povećanje taktova, tako da smo bez ikakvih problema dostigli 5 GHz uz povećani napon na 1,39 V i to uz potpunu stabilnost, potpomognutu NZXT Kraken X42 rashladnim sistemom. Ruku na srce, ovako povećana frekvencija nije dala velik skok u performansama, već smo dobili tek nekih 15 odsto u najboljim scenarijima kad su sva jezgra bila maksimalno opterećena. U realnijem scenariju, nećete videti više od nekih pet do sedam procenata.

Za rezultete testova i opis zanimljive matične Gigabyte ploče savršeno prilagođene Coffee Lake procesorima pogledajte PC#248.