Elektronsko poslovanje u Srbiji brzo napreduje, mada smo i dalje daleko od razvijenog sveta. Kako banke gledaju na e-commerce, gde je nebankarska konkurencija u ovoj priči, kako se kompanije snalaze među silnim propisima i regulativama i koja su to gotova e-commerce rešenja koja se nude, samo su neka od pitanja postavljena na BIZIT okruglom stolu u organizaciji PC Press-a
Tematika okruglog stola očito je bila interesantna za širu poslovnu publiku pa su, pored najviših predstavnika Narodne banke Srbije, učestvovali i ugledni pripadnici bankarskog sektora, predstavnici platnih procesora i autori e-commerce rešenja. Na samog starta, u svom uvodnom izlaganju, guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković izjavila je da je koncept tradicionalnog bankarstva davno prevaziđen svuda u svetu, pa i u Srbiji. Živimo u dobu transformacije, kada su moderne tehnologije u potpunosti promenile bankarske sisteme, koji su prinuđeni da idu u korak sa novim tehnologijama. I to počinje od NBS. Sa digitalizacijom su došli i novi izazovi u vidu nebankarske konkurencije, a tu su i bezgotovinsko plaćanje, pa i kriptovalute koje dodatno ljuljaju temelje tradicionalnih bankarskih sistema.
Moderator okruglog stola Tatjana Ostojić iznela je podatke da trgovina gotovinom u Srbiji i dalje iznosi 70 odsto prometa. Guverner NBS, Jorgovanka Tabaković je dodala da se i u EU 80 odsto transakcija obavlja kešom. U prilog elektronskom poslovanju u Srbiji ide inicijativa NBS, koja radi na uvođenju instant plaćanja (PSD2), u skladu sa onim što sprovodi EU. Novi sistem instant plaćanja će omogućiti sve ono što mu ime govori, i radiće 24/7/365, a NBS će obezbediti najsavremeniju infrastrukturu, koja će omogućiti bankama da implementiraju ovaj vid plaćanja i svojim korisnicima obezbede da koriste novi sistem, koji će sa strane NBS biti implementiran u drugoj polovini 2018. godine.
Silvia Šušnjević, Menadžer za razvoj poslovanja Enetel Solutions
Bezbednost pre svega
Kompanija Mastercard itekako razmišlja o instant plaćanju, a Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Balkana u ovoj kompaniji, naveo je da Internet trgovina nije prolazni trend, već nešto što se razvija. Prema njegovim rečima, biometrija obezbeđuje brz, jednostavan i siguran metod autentifikacije koji postaje sve popularniji, a finansijska industrija pokušava da usvoji taj model. Mastercard je u Bugarskoj lansirao platno sredstvo sa karticom koja umesto PIN-a koristi očitavanje otiska prsta kao metod autentifikacije i razvio servis Mastercard Identity Check Mobile, koji u nekoliko koraka verifikuje korisnika (otisak prsta, dužica oka). Biometrijom se isto tako i smanjuje broj korisnika koji odustaju od online kupovine, i bitno je da korisnici budu identifikovani kroz dvofaktorsku autentifikaciju.
Dejan Tešić iz Komercijalne banke govori da je ovo veliki iskorak za NBS i da je uređenje bankarskih provizija svakako put kojim treba ići. Davno je prošlo vreme visokih interchange provizija. Nove tehnologije otvaraju mnoge mogućnosti za različite usluge i ostvarivanje prihoda za nove usluge.
Na to se nadovezala Zorana Branković, predstavnik Banca Intesa, sa informacijom da je Srbija još uvek mlado tržište koje raste, sa godišnjom stopom rasta od oko 50 odsto. Zajednički zaključak predstavnika bankarskog sektora je bio i da nove tehnologije ne poskupljuju transakcije, već su efikasnije, smanjujući pritom broj koraka u svakoj transakciji, a samim tim i cenu transakcija.
Jelena Jovanović je ispred Privredne komore Srbije izjavila da su od aprila krenule radionice o e-trgovini koje organizuje PKS, a koje su naišle na veoma veliko interesovanje. Problem sa velikim kompanijama koje outsource-uju kadrove je i nemogućnost plaćanja u inostranim valutama što bi uskoro, po rečima guvernera NBS, trebalo da se promeni. Veliki problem kod nas je postojanje sivog tržišta koje obuhvata brojne neregistrovane sajtove, ali i prodaju preko društvenih mreža, bez poreza, sa „predatorskim“ cenama i robom koja uglavnom stiže iz susedne Mađarske.
Petar Jovanović, Zamenik predsednika IO, Reiffeisen banka
A u praksi?
Iskustva iz prakse su, ipak, nešto drugačija. Marko Ilić s portala TakoLako je naglasio da smo mi malo tržište, pa se manjim trgovcima ne isplati da rade s platnim karticama, zbog prevelikih troškova, iako ni banke, po rečima Dejana Tešića, ne vole papirologiju. Postoji neusaglašenost zakona i propisa, koji su često nedorečeni i konfliktni, pa je papirologija jedini način da banke budu osigurane. Ne treba zaboraviti ni kvalitetno isplaniran Web shop i dobar poslovni model, rešenje koje u ovom trenutku omogućava transformaciju regularne radnje u profitabilni online shop, izjavila je Silvia Šušnjević, menadžer za razvoj poslovanja kompanije Enetel Solutions. Njihova e-commerce platforma Impoqo nudi potpuno rešenje, od početka do kraja.
Jedno od rešenja koje bi smanjilo plaćanje kešom, a povećalo plaćanje karticama i podstaklo online kupovinu je svakako smanjivanje takozvanog interchange fee-ja (iznos koji se naplaćuje između banaka zarad prihvatanja kartične transakcije). To je, po rečima predstavnika NBS – logični korak, sa čim se nisu baš u potpunosti složili predstavnici banaka, pa je Petar Jovanović iz Raiffeisen banke ukazao da je pre dosta godina, kada je samo Banca Intesa podržavala ovaj sistem plaćanja interchange fee bio pet, a sada je dva odsto, i da u međuvremenu nismo videli drastične promene, pa ne očekuje da će se nešto revolucionarno desiti kada ova naknada sa dva spadne na jedan odsto iznosa transakcije. Prema rečima gospodina Jovanovića, rešenje je povećanje broja privrednih subjekata koji se bave online prodajom. Takođe, svi su se složili da je edukacija pravnih lica i korisnika od ključnog značaja, istaknuvši dobru praksu PC Press-a kao medija koji konstantno edukuje celokupno tržište o novitetima na polju bankarskog poslovanja i elektronske trgovine.
Nikola Mehandžić, Direktor poslovnog razvoja za tržišta Balkana, Mastercard
Predsednik Izvršnog odbora Addiko banke Mirko Španović je naglasio da je njihova strategija nastupa na tržišto malo drugačija i da su oni krenuli putem brze implementacije modernih tehnologija, pa njihov operativni model obuhvata otvaranje računa bez odlaska u banku, Viber kao mrežu sa pet miliona korisnika za komunikaciju i podršku, ali i mBanking kao primarni vid transakcija koji omogućava velike uštede na obe strane.
Kada su u pitanju zamke e-commerce poslovanja, konsultant Aleksandar Birovljev je naglasio da tržište naše zemlje raste i da nove tehnologije ne moraju da se implementiraju odmah, jer, po njegovom mišljenju neće u kratkom roku dovesti do velikih efekata. Takođe, potrebno je da nove kompanije u poslovni model i troškove uračunaju i rizike online poslovanja, koji često mogu biti veliki izdatak koji se uglavnom ne planira u samom startu. Elektronska trgovina u Srbiji sigurno nije na početku, ali smo mi i dalje malo tržište koje favorizuje, ali i opterećuje velike prodavce, posebno novim tehnologijama. Srbija već dugi niz godina koristi beskontaktno plaćanje, i ide u korak sa modernim tehnologijama, iako toga nije ni svesna. Uzmite primer BusPlus karti u Beogradu kojima beskontaktno plaćate kartu u autobusu, a svojevremeno je i „Parking servis“ bio pionir na ovom polju, kada je omogućio plaćanje putem SMS-ova. Uradili smo dosta toga, ali je put do široke primene e-commerce rešenja veoma dug.
