|
Koliko puta ste se žalili kao klinci da vam se ne pešači do škole koja je udaljena najviše 10 minuta hoda, i odmah dobili odmah prekoran odgovor: „Tvoj deda je u tvojim godinama pešačio do škole dva kilometra i po kiši i po snegu! Kreći lenštino!“ Ako niste ovo pre čuli, definitivno spadate u srećnike. Mislim, dedi svaka čast, on je moj heroj, ali moja škola nije baš toliko daleko i moja muka je meni najveća. Ljudi u životu žele da im bude što bolje. Kada nemaju za letovanje žale se na to, a ako imaju za letovanje, onda se žale što nemaju i za skijanje. A ako imate (skoro) sve što želite, žalite se da ovaj život nije ono što ste vi želeli. Ljudski apetiti ne mogu se lako zadovoljiti. I uvek se možete voditi time da je nekome gore od vas i time se tešiti, ali to valjda nije poenta življenja.
Pomuči se malo, ti moderno dete!
Oni koji su živeli u neko drugačije doba ne mogu da razumeju „razmažene“ porive današnje omladine koja ima sve na tacni jer oni na to nisu navikli. Možda za 50 godina ni vi nećete razumeti zašto nekoga mrzi da kuca na tastaturi tekst kada može da ga ispriča ili pomisli, a da se tekst sam zapiše. A vi ste toliko tastatura izlizali! Možda je ovaj primer banalan, ali pokazuje da čovečanstvo tehnološki napreduje, modernizuje se i ne možemo očekivati da nam deca danas budu zahvalna zato što ne moraju da pešače kroz orkane do škole.
Idealna epoha za život verovatno ne postoji. Često sam pomislila da je najlepše bilo onda kada su žene nosile samo haljine, svet komunicirao pismima, sve bilo sporo i svi bili neuki, a više se cenile neke druge vrednosti. A onda se setim svih gluposti koje je to vreme donelo i koliko se toga lošeg desilo. Kad već idealno vreme za život ne postoji, morate se snaći u ovom gde jeste i prestati da maštate o boljim vremenima. Ja moram prestati, ali i vi ako ste u sličnom sosu.
Najveći paradoks ovog vremena jeste kada neko na Internetu napiše da Internet ništa ne valja i da je doneo sve loše što postoji, da su se ljudi otuđili i da se više ne druže. Neću pričati koje su sve prednosti Interneta jer nemam toliko mesta, ali, čoveče moj blesavi, idi, druži se, oflajnuj se, budi pametan, oplemeni se analogijom i prestani da kukaš na Internet dok si online!
Jesmo li se otuđili?
Smatram da nismo. Evo, ja se nisam ni od koga otuđila od koga ne želim. Kažu još i da manje pričamo jedni s drugima, a više gledamo slike. Okej, nemam problem s tim jer slika govori više od 1000 reči, sećate se? Svoj život živite po svojim pravilima i niko vas ne tera ni da koristite Internet ni da komunicirate preko društvenih mreža. U ovo, moderno vreme, društvo vas više ne pritiska da ne valjate jer se sa 30 niste ostvarili kao majka, ne pritiska vas da morate da stupite u brak do 30. godine. Dobro, pritiska vas, ali samo ako dozvolite. Danas ljudi žive nezavisnije od tuđih mišljenja i takomoranja, što pokazuje da je ovo vreme najbolje do sada. Nije nas otuđilo, naučilo nas je da ne moramo nikoga da trpimo jer je vreme da budemo udati i ostvareni kao roditelji. Neke od nas. Na kraju dana, nije bitno ni šta neko misli, ni šta ste vi u ovom vremenu, već da ste zadovoljni sobom i svojim životom, makar živeli otuđeni od svega sa svojih pet mačaka.
Ovo vreme nam je toliko toga dobrog donelo, živimo budućnost koju nismo baš ovako zamišljali, ali komunikacija između ljudi nikad nije bila lakša, a život lagodniji u pojedinim delovima ove naše kugle. I to je nešto. Mašine su pametne skoro kao i ljudi, naš život je jednako Internet, privatnost je nešto o čemu možemo maštati, ali ovo vreme je, sve u svemu, dobro na više nivoa. I kada ga uporedimo s nekim prošlim, ovo vreme je možda najbolje u kome živimo... ali to nikada nećemo znati.
|
