Kriptovalute i blockchain tehnologija
Prošlogodišnja pomama za Bitcoin-ima nastaviće se i tokom ove godine. Ali sada nisu samo Bitcoin-i i nekoliko drugih najpoznatijih kriptovaluta u igri, već svoj prostor dobijaju i brojne njihove alternative (altcoin-i). U neku ruku, to je pokazatelj razvoja ovog tržišta, ali istovremeno predstavlja i mač sa dve oštrice. Pre samo nekoliko meseci imali smo 850 kriptovaluta, a u trenutku pisanja ovog teksta ima ih preko 1500. Ukupna tržišna vrednost svih kriptovaluta iznosi oko 435 milijardi dolara, a skoro 40 procenata od toga je u Bitcoin-ima. U tako velikoj ponudi, kada se na dnevnom nivou pojavi desetak novih kriptovaluta, ostaje mnogo prostora za mešetarenje. Neke od tih novih kriptovaluta imaju tržišni udeo od svega nekoliko desetina ili stotina hiljada dolara i neko ko želi lako i brzo da zaradi može začas da poremeti tržište kupovinom ili prodajom velikog procenta ukupnog broja coin-a određene kriptovalute.
Veliko interesovanje za kriptovalute istovremeno znači i da će se one sve više nalaziti na meti hakera. Očekujemo da će u budućnosti biti sve učestaliji napadi na njih. Za razliku od klasičnih napada na banke, svaki napad na kriptovalutu učiniće je još "elastičnijom" i jačom što smo već imali priliku da vidimo. Nakon svakog dosadašnjeg "napada" na pojedinačne kriptovalute (kakvog god tipa bio), njihova vrednost samo je privremeno padala, nakon čega bi brzo ponovo dostizala svoju staru vrednost i čak je prevazilazila. To je zato što, za razliku od običnog novca, sigurnosni algoritmi povezani s kriptovalutama mogu da se popravljaju praktično u realnom vremenu, čineći ih manje ranjivim i otpornijim na buduće napade.
Kolika god bila fascinacija ljudi kriptovalutama (tačnije rečeno, mogućnošću brze zarade), smatramo da neće one napraviti najveći prodor u 2018. godini. Najveći bum doživeće blockchain tehnologija, koja je osnova svih kriptovaluta. Kroz sisteme kriptovanja i distribucije podataka, blockchain tehnologija omogućava daleko viši stepen zaštite i sigurnosti podataka nego kada bi se oni čuvali izolovano. I to je ono što je čini revolucionarnom. Ova tehnologija ima potencijal da iz korena promeni način online interakcije, počev od online transakcija, preko digitalnog identiteta i zdravstvenih i osiguravajućih podataka, pa sve do lanca nabavke. Da to nije samo naše viđenje, govori i zaključak sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, održanog tokom januara ove godine. Iako su najveće svetske finansijske kompanije još u dilemi da li da ignorišu kriptovalute i blockchain tehnologiju ili da ih prihvate i investiraju u njih, na Forumu je izneto mišljenje da će se do 2027. godine oko 10 odsto svih transakcija odvijati kroz blockchain. To već polako počinje da se ostvaruje. Iako centralne banke danas u najvećoj meri negiraju kriptovalute kao legitimno sredstvo plaćanja, istovremeno počinju da veruju u blockchain tehnologiju. Blockchain zasnovani platni sistemi već postoje i koriste se, uglavnom za međubankarske transakcije.
Zato s velikom sigurnošću možemo da kažemo da će blockchain tehnologija iz korena promeniti globalno finansijsko tržište. Već danas ona ima značajan uticaj jer donosi potpuno nov nivo efikasnosti i transparentnosti, uz povećanu bezbednost transakcija. A da će se ova tehnologija i dalje razvijati i da će se njeno polje primene samo širiti, govori i činjenica da je do sada prijavljeno više od 2.500 patenata koji su vezani za nju. Neke od velikih kompanija, kao što je IBM, veruju da će ova godina biti prelomna za blockchain tehnologije, jer se očekuje da će i (američka) država i javni sektor početi da je primenjuju. Već sada ova tehnologija je u fazi testiranja u primeni sistema glasanja, a planiraju se i megaprojekti kao što je jedinstveno identifikovanje svake osobe na planeti na osnovu niza parametara. Ideja koja stoji iza tog projekta jeste da svako od nas, na osnovu različitih parametara, može da bude jednoznačno identifikovan, bez obzira na to da li kod sebe imamo ličnu kartu, pasoš ili neki drugi lični dokument. Ako taj projekat zaživi, zahvaljujući blockchain tehnologiji, svi ćemo imati svoj digitalni identitet koji niko neće moći da nam oduzme.
Bezbednost na udaru
Nije nam potrebna kristalna kugla da bismo predvideli kako će nas tokom ove godine čekati još teži ispiti na polju bezbednosti. Hakerski napadi, bilo da ih preduzimaju kriminalne grupe ili same države, poslednjih godina nisu ostavili na miru praktično nijednu industriju ili instituciju i nema nade da će se nešto promeniti toko ove i narednih godina. U stvari hoće... Promeniće se načini izvođenja napada i proširiće se lista potencijalnih žrtava.
I ovde nezaobilaznu temu čine kriptovalute. Veliki skok vrednosti najvećeg dela kriptovaluta učinio ih je atraktivnom metom za hakere. Neki malo manje strašni napadi dešavaće se nama, običnim korisnicima, koji ćemo biti "bombardovani" malicioznim kodom namenjenim za rudarenje kriptovaluta u ime hakera. Ako to i ne možemo da izbegnemo, možemo bar da budemo srećni što takvi napadi prave manje štete nego ransomware koji kriptuje podatke sa hard-diska. S druge strane, ozbiljni sajberkriminalci neće trošiti svoje znanje i talenat na nama, već će udarati u centar mete, tražeći rupe u blockchain tehnologijama. Rizik je veliki, ali je zato i "nagrada", ako uspeju u tome, daleko vrednija.
E-mail je oduvek bio i verovatno će i u budućnosti ostati jedan od najvećih izvora sigurnosnih pretnji. Prema podacima koje je nedavno izneo FBI, šteta od ukradenih podataka kroz e-mail-ove, samo u Americi, iznosi više od pet milijardi dolara. Uprkos tome i dalje se više od 80 procenata poslovne intelektualne svojine šalje e-mail-om, kao i gotovo celokupna poslovna korespondencija. Na ruku hakerima ide i činjenica da je u velikom broju organizacija e-mail i dalje jedna od najranjivijih tačaka u sistemu. Koliko god se IT sektor trudio da zaštiti e-mail komunikaciju, ljudske greške i dalje su prisutne, a phishing i napadi zasnovani na socijalnom inženjeringu postaju sve sofisticiraniji i učestaliji.
Informacije su danas najvredniji resurs, pa će one biti česta meta hakerskih napada i u narednom periodu. Podaci o proizvodima, prodaji, kupcima, imaju ogroman marketinški značaj i mnoge kompanije spremne su da plate pravo bogatstvo da bi došle do njih. A kad postoji potražnja, napraviće se i ponuda. Hakeri će tražiti načine kako da upadnu u sistem i ako ih nađu, budite sigurni da će ih iskoristiti.
Još jedan od velikih sigurnosnih problema, na koji ćemo sigurno naići, ako ne tokom ove godine u narednim sigurno, jeste zaštita IoT uređaja. Ovi uređaji uglavnom se koriste za prikupljanje privatnih podataka (recimo, zdravstvene prirode), što predstavlja veoma primamljiv mamac za hakere. A činjenica da su IoT uređaji slabo zaštićeni hakerima izgleda kao da im je žrtva ostavila širom otvorena vrata, sve sa šifrom za pristup kompjuteru. Da bi se zaštitili od sve češćih i sve opasnijih napada, proizvođači uređaja moraće da se u narednom periodu drugačije bore protiv njih. Sigurnosni mehanizmi moraće da se planiraju još tokom razvoja i da se implementiraju kao integralni delovi hardvera. Tako konstruisani sistemi postaće inteligentniji i možda će u nekom trenutku dostići i nivo veštačke inteligencije sposobne da se samostalno bori s napadima. Nažalost, još smo daleko od tog trenutka, pa zato moramo sami da se brinemo o zaštiti svojih uređaja kako znamo i umemo.
Još jedna velika promena u poslovanju sigurno će se desiti tokom ove godine. Stupanje na snagu GDPR-a u maju, kao i drakonske kazne koje ova regulativa donosi, učinili su da cloud okruženje postane sve primamljivije organizacijama. Naravno, osim osiguranja od krađe, kompanije moraju da obezbede mehanizme zaštite prikupljenih podataka od neovlašćene upotrebe unutar same ogranizacije. Dakle, potrebno je i usklađivanje celokupnog poslovanja s regulativom, pa će to sigurno biti jedna od vrućih tema tokom cele ove godine, a verujemo i nakon toga.
Trend koji nekako uvek ostaje prikriven, iako može da utiče na ogroman broj ljudi, jeste povećanje broja mobilnih malware-a. Verovatno znate da je samo tokom prošle godine Google s Play Store-a uklonio više od 700.000 aplikacija jer su u sebi sadržale maliciozni kod. Nije objavljeno koliko puta su te aplikacije preuzete pre nego što se to desilo, ali nije teško naslutiti da se radi o desetinama miliona download-a. Ali zato je objavljeno da je u odnosu na 2016. godinu, broj tih aplikacija povećan za 60 odsto, što je dobar pokazatelj šta možemo da očekujemo u 2018. godini. Nažalost, interesovanje za antivirusnim programima na mobilnim telefonima ne prati ovaj trend, pa taj raskorak daje ogroman podstrek za manipulaciju.
Hakeri će uskoro dobiti još jedno "tržište". Postepeno uvođenje samovozećih i međusobno povezanih automobila u saobraćaj otvoriće pitanje njihove bezbednosti na putu. Iako su takvi automobili uglavnom još na nivou koncepta i prototipa, verujemo da neće proći mnogo vremena pre nego što hakeri pronađu način kako da im pristupe i preuzmu kontrolu. Pristup Internetu je jedna od osnovnih funkcija takvih vozila. Na primer, Tesla već sada dozvoljava upgrade firmvera vozila radi poboljšanja performansi. Zamislite situaciju da hakeri uspeju da provale protokole koji se koriste za komunikaciju između vozila i servera i da instaliraju zlonamerni kod koji će im omogućiti da preuzmu daljinsku kontrolu nad vozilom. Deluje kao scenario iz naučnofantastičnog filma, ali nismo daleko od toga. Preuzimanjem kontrole mogu da ucenjuju vlasnika vozila, a ako bi on odbio da plati otkup, haker bi mogao da namerno izazove saobraćajni udes... To pokazuje da u budućnosti možemo da očekujemo da će upadi u računarske sisteme sve više uticati i na naše živote. Ne mislimo pri tome na krađu brojeva kreditnih kartica ili identiteta, već na činjenicu da se izazivanjem saobraćajne nesreće nekom može život promeniti iz korena.
Automatizacija u svakom pogledu
Prethodnih godina postali smo svedoci ubrzane automatizacije i sveukupnog povezivanja sve većeg i raznovrsnijeg broja uređaja. Očekivanja su da će se to nastaviti u narednom periodu, u sve izraženijem obimu. Roboti će sve više menjati ljude, naročito u dosadnim, repetitivnim poslovima koji ne zahtevaju razmišljanje, već samo brzinu i preciznost. Identifikovanje takvih poslova i njihova analiza biće jedan od najvažnijih zadataka menadžmenta kompanija, jer se smatra da će pravilnom implementacijom automatizovanih servisa doći do značajnog smanjenja troškova i bržeg ROI-a. Prema procenama Forrester-a, tokom ove godine roboti će zameniti više od 300.000 ljudi na administrativnim pozicijama i više od 260.000 ljudi u poslovima prodaje, proizvodnje i dostave. I poslovni modeli će se preoblikovati u skladu s takvim uređenjem, što je samo jedan od vidova primene digitalne transformacije poslovanja. To ne znači da će roboti ljudima oduzeti poslove. Neko će morati da održava svu tu "mašineriju", a osim toga, zaposleni će biti efikasnije upotrebljeni prebacivanjem na poslove kompleksnije prirode.
Iz Forrester-a nam stiže i predviđanje da će se promeniti i način komunikacije s klijentom. Najveći broj ljudi danas Internet koristi za informisanje o proizvodima, jer je to mnogo lakši način za upoređivanje i istraživanje nego u samoj prodavnici. Istovremeno, kupci žele i da osete, opipaju proizvod pre kupovine. Zato će se u proces prodaje sve više uključivati interaktivni kiosci, koji na efikasan način prenose online iskustvo u sam prodajni objekat. To će zahtevati i obimne promene u marketingu, PR-u i prodaji, koji će morati da se transformišu i prilagode novonastalim tržišnim uslovima.
I u svakodnevnom životu automatizacija će uzeti sve više maha. Tržište IoT uređaja će rasti eksponencijalnom linijom. Ne samo da će biti sve više IoT uređaja već će oni biti prilagođeniji potrebama korisnika, jednostavniji za upotrebu, sa više funkcija... Masovnost će uticaće i na smanjenje njihove cene. Tako će se stvoriti zatvoreno kolo koje će dati zamajac da se taj ciklus svaki put ponavlja u sve većem obimu. Naravno, kompanije će iskoristiti priliku za povećanje prodaje. Ne mislimo pri tome na povećanje broja prodatih IoT uređaja, već da će oni postati sredstvo za bolju prodaju usluga i drugih proizvoda. To će biti moguće ostvariti upotrebom Big Data tehnologija, prikupljanjem i analizom podataka o navikama korisnika IoT uređaja i usmeravanjem dalje ponude u skladu s dobijenim rezultatima analize. Fokusiranje na prediktivnu analizu obezbediće i drastično brži povraćaj investicija na ovom polju.
Za diskusiju o trendovima u oblasti virtuelne i augmented realnosti, 4k (i boljim) ekranima, ratu procesora, prelasku na 10-nm tehnologiju izrade čipova, revoluciju u domenu grafičkih kartica, napredak memorijskih modula i druge teme pogledajte PC#252.
|
