|
Ako ste pomislili da je ovo još jedan poziv da za tri meseca „naučite taj IT“, niste u pravu. Pre može da liči na priču roditelja kojima dete polazi na studije, što znači da može biti dosadno ili kod određene populacije stvoriti otpor (takvi su tinejdžeri), ali to je sve deo života. Poznato je da u tom dobu deca misle da roditelji obično nisu u pravu, a da ih život kasnije razočara saznanjem da jesu... uglavnom. Tako i ovde, može srednjoškolac da ističe mnogo primera kako neko nije završio fakultet i lepo zarađuje, ali to su ipak manjinski primeri, mada ih i ja poznajem nekoliko. Da vidimo o čemu se tu sve radi.
Talenat i rad
IT je pre svega oblast koja zahteva izvesne predispozicije, da ne kažem talenat. Čak i onaj ko nema „kliker“ nije baš sasvim izgubljen. Prvo, radom se može mnogo postići, ali ne uvek i daleko dogurati. Tome u prilog ide činjenica da postoji dosta zanatskog posla. Jednostavno, neke stvari moraju da se odrađuju po određenim šablonima i tu je čak u prednosti onaj koji ne postavlja suviše pitanja. Takve poslove dobijate ako poverujete u reklamu iz prve rečenice. Tačno je da možete promeniti platni razred ako ste imali loš start, ali ste tada uglavnom, kao zastavnici u vojsci, dostigli svoj maksimum i nema daljeg unapređenja.
Ako imate talenta, štaviše ako imate mnogo talenta, opasnost je veća, jer postoji druga zamka: prerano osetite svoje pare. To je naročito opasno ako ste u nekom tihom sukobu s roditeljima ili su roditelji relativno siromašni. Setimo se devedesetih kada se jedva preživljavalo – mnogo ljudi tada je napustlo fakultete iz egzistencijalnih razloga, a posle se teško vratiti u školsku klupu. Što veći talenat to veća opasnost, jer postoji već velika baza znanja i lakoća prihvatanja novog, mlad mozak brzo radi. Sve je to super dok imate snage da se stalno dokazujete, a vreme ide. Zarad nekoliko godina ranijeg profesionalnog starta sebi ste navukli problem kojim možete iskomplikovati život kasnije, za deceniju-dve (a radni vek se ne završava u 40 godina). Stara poslovica kaže: „Strpljen, spašen“.
Fakultetske godine
Gde je zapravo problem, šta se to dobija na fakultetu i zašto studije moraju toliko da traju? Programiranje nije samo „sednem i kucam kod“ – to je kodiranje. Pored znanja nekog jezika ili tehnike, potrebna je i sposobnost da se problem sagleda, analizira i nađu najbolji načini za njegovo rešavanje. Ono što se često zapostavlja, jer nije lako, jesu algoritmi. Mnogo je „programera“ koji ne razumeju najjednostavnije algoritme, da ne kažem ne ide im baš najbolje osnovno programiranje (polože Javu, ali C je problem). Hardver ne morate znati da biste pravili šarene aplikacije, ali za nešto zahtevnije, i bolje plaćeno, zatrebaće vam i to znanje. Moderni uređaji razmazili su većinu, ne mora da se brine o svakom bitu i bajtu memorije i prenosa, memorije su ogromne a brzine velike. Ali ako u igru ubacite velike brojeve, pa se više ne radi o nekoliko korisnika već o mnogo hiljada, optimizacija je i te kako potrebna. I onda je potreban neko ko zna kako radi računar i kako pamti podatke i kako rade mreža i baza podataka.
Ne mora čovek biti specijalista za svaku od tih oblasti, ali mora da poznaje princip i da može da donese „inženjerski“ zaključak kako pristupiti problemu i na vreme videti potencijalna uska grla. A to je obimno znanje koje mora godinama da se gradi i pri tome da bude sistematično. Način razmišljanja steknete na fakultetu, pa se po tome i ljudi kasnije lakše prepoznaju. Da ne kažem da se tako formira inženjerski (ili recimo pravnički) mozak. Naučite kako da posmatrate stvari, da sagledate celu sliku (da ne citiram sad Njegoša o pogledu sa brda).
Takođe, imate i neka praktična iskustva. Znam da je kod nas popularno kritikovati kako su nam fakulteti previše teoretski i da studenti nemaju praktično primenljivo znanje, ali to više nije u potpunosti tačno. S obzirom na dužinu studija, nekada je to i namenski predmet, nekada se provlači kroz ostale, ali rad u timu na projektima nešto je što se podrazumeva. Studente ne treba posmatrati kao obične juniore koji su tek osvojili osnovne Java sertifikate. I zato ozbiljni igrači na tržištu rada prate studente na izabranim fakultetima.
Fakultet za pravog stručnjaka
Na koje fakultete poslodavci obraćaju naviše pažnje? Pre svega na ozbiljne škole s dobro koncipiranim programima i predmetima biranim po potrebi zaokruživanja celine znanja i veštine studenta, a ne po raspoloživom nastavnom kadru. Tako usvojen skup znanja obezbeđuje potrebnu širinu pravog stručnjaka. Svako u svojoj oblasti mora praviti kompromise zbog drugih, ali mora razumeti zašto, kao i da može od drugih tražiti da se neke stvari urade na drugačiji način. Uče se razne tehnike. Neke stvari delovaće zastarelo, neke ne tako zastupljene, ali to je sve zarad učenja principa. To što je sada nešto u modi ne znači da će zauvek biti tako. Stvari se u ovoj oblasti brzo menjaju, a ko ima dobar temelj, lako će ga nadograditi.
Univerzitetsko obrazovanje traje godinama (tri do pet minimalno) i to je nešto što treba da prihvatite kao projekat. Poslodavcu je to znak da ste sposobni da istrajete u dugoročnom projektu i da ne odustajete lako. Primetio sam trend da se više gleda dužina studiranja od proseka, uz obrazloženje: „Potrebni su mi ljudi koji lako prihvataju nova znanja“. Ta rečenica otkriva još jednu stvar, potrebu za doživotnim učenjem. Nema više onoga „dao sam poslednji ispit i ne moram više da učim u životu“. Ko želi da ostane u formi, mora stalno da se usavršava.
A pomenuti kursevi „za platni razred više“? U kombinaciji sa fakultetom, oni su sjajna stvar. Tada zaista mogu kratko da traju i da imaju efekta. Mozak ima već sve unapred pripremljeno za prihvat nove veštine, samo fiokice da se popune. Fakultet daje širu sliku, uči vas razmišljanju i promišljanju, trenira za dugoročne ciljeve i pravi odličan temelj za dalje usavršavanje i napredovanje u karijeri.
Pored talenta, izuzetno su važne i želja i volja za radom u ovoj oblasti. Gledanje u monitor mora da vam je prirodna potreba, ali za kreativan rad, ne za uzaludno trošenje vremena kao, nažalost, sve većem procentu populacije. Ako niste sigurni da li ste za IT, postoje savetovališta za profesionalnu orijentaciju koja mogu dati kvalitetan savet. A koji fakultet je pravi za vas, to je već ozbiljna tema za naše naredne tekstove.
|
