BIZIT: Da li će vam mašine ukrasti posao?

Svi znaju da sam veliki fan smartfona i svih tehničkih pomagala koja mi olakšavaju i ubrzavaju urednički posao. Ipak ne zaboravljam komentar mojih kćerki kada sam, pre desetak godina, nabavila prvi pametni telefon. Slatko su se nasmejale: „Mama, gre’ota je da ti imaš takav telefon, a ne mi! Ti ionako ne znaš da iskoristiš sve što on može da radi!“ Što ne treba da čudi, jer kako je rekla Inge Beale, CEO kompanije Lloyd: „Za mnoge ljude pametni telefon je prvi i jedini računar koji imaju“.

Kad danas čujem da neko koristi totalno analogne načine za pravljenje medijskog sadržaja, u najmanju ruku sam začuđena. Da, iz vremena sam pisaćih mašina, papira, slovoslagačnice, ručne montaže i lepljenja trake, beta kasete... Ko je imao mali kasetofon bio je car. Većina se služila isključivo blokom i olovkom, baš kao novinari „Vašington Posta“ Bob Woodward i Carl Bernstein. Pa ipak, uz sva ta nesavršena sredstva razotkrili su tajne afere Watergate i oborili Predsednika SAD.

Susret s prvim kompjuterom bio je... pa, skoro dramatičan. Bila sam oduševljena mogućnošću da bezbroj puta prođem kroz tekst, ispravljajući reči i fraze, a ne da mi urednik crvenom hemijskom šara po papiru, a daktilografkinja posle to prekucava. Dugo nisam s tom napravom bila na TI. Često sam bila u njenoj službi, a ne ona u mojoj. Shvatila sam da zahteva „nežan“ pristup ukoliko želim da bude po mome. I od tada se mnogo volimo.

Mi (ni)smo digitalizovani

Danas je tako s mnogima kada im se pomene digitalizacija. Da se ne lažemo, ukoliko bi neke rukovodioce u firmama upitali koliko je njihovo poslovanje digitalizovano, rekli bi bez zadrške – potpuno. Pierre Nanterme, CEO kompanije Accenture, rekao je da je digitalizacija glavni razlog zbog koga je polovina kompanija na listi Fortune 500 nestala nakon 2000. godine. To dovoljno govori o tome koliko su uhvatile korak s digitalizacijom.

Pa, kako onda možemo i da govorimo o Industriji 4.0? Zar taj PC Press ne zna gde je Srbija danas? Ali, poznato nam je. Tako je pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović krajem septembra izjavio: „Prethodnih godina dosta je učinjeno da se sistem digitalizuje, a postoje dugoročni planovi kako da se unapredi. Prvi prioritet je da se digitalizuje javna uprava, koja već pruža bolje usluge građanima i privredi. Od 1. januara 2019. uvodimo potpune elektronske prijave poreza na imovinu, a od 1. oktobra ove godine krenuće program poreskih podsticaja za sve preduzetnike“. U prevodu, državna uprava je tek krenula.

“Ne možemo da čekamo dok kuća izgori kako bismo kupili osiguranje u slučaju požara. Ne možemo da čekamo da se u našem društvu dese masovne promene kako bismo se pripremili za Četvrtu industrijsku revoluciju“, izjavio je Robert J. Shiller, dobitnik Nobelove nagrade za 2013. u ekonomiji, profesor ekonomije na Jejlu.

Naime, revolucije se ne dešavaju same od sebe. PC Press je siguran da su IT kompanije, firme i država potpuno svesne neophodnosti digitalizacije svih procesa proizvodnje, poslovanja i javne uprave. Gary Coleman, savetnik za globalnu industriju Deloitte konsaltinga, rekao je: „Četvrta industrijska revolucija i dalje je u početnoj fazi. Ali ukoliko želimo brži tempo promena u poslovanju i društvu, moramo da se uključimo odmah“. To je i razlog što je ovogodišnja konferencija BIZIT otišla korak dalje, i postavila temu – Industrija 4.0.

Ključna pitanja

Dobar novinar zna da vest treba da odgovori na šest pitanja: ko, šta, kada, gde, zašto i kako. Konferencija BIZIT odgovoriće na ova pitanja: pre svega, ko je uključen u proces Industrije 4.0, ali i ponuditi učesnicima teme i predavanja kako bi razumeli kada, gde, kako i zašto mašine, platforme i konfiguracije mogu da budu efikasan ključ uspeha u ekonomiji danas.

Klaus Schwab, predsedavajući Svetskog ekonomskog foruma, naglasio je: „Znanja i prednosti veštačke inteligencije (AI), robotike, IoT, autonomnih vozila, 3D štampanja, nanotehnologije, biotehnologije, nauke o materijalima, skladištenja energije, kvantnog računarstva i ostale redefinisane industrije stvaraju čitav niz novih mogućnosti“. Upravo će BIZIT 2018 objasniti koje nove mogućnosti nude ove nove tehnologije. Schwab smatra da moramo da razvijemo sveobuhvatan i globalno podeljen pogled na to kako tehnologija utiče na naše živote i preoblikuje naše ekonomsko, socijalno, kulturno i ljudsko okruženje. „Nikada do sada nismo imali vreme većeg obećanja ili veće opasnosti“, istakao je on.

Fokus na sisteme

Da li smo sigurni šta nam novo donosi i da li će to značiti bolje društvo i jaču ekonomiju ili ćemo se susresti sa urušavanjem ekonomije, velikom nezaposlenošću, značajnim raslojavanjem društva... Ako je suditi po tvorcu Četvrte industrijske revolucije, ne smemo da prenebregnemo fokus na sisteme, a ne na same tehnologije, jer će važni razlozi biti na široko rasprostranjenim promenama u poslovanju, društvu i politici, a ne tehnologijama.

Tako je i André Kudelski, predsednik i CEO Kudelski grupe, rekao da svaki kvalifikovani inženjer može daljinski da ima kontrolu nad bilo kojim IoT. Društvo još nije realizovalo ovakav neverovatan scenario, ali nešto se ipak dešava. Meksiko je jedna od retkih nacija čiji Ustav poznaje pravo svojih građana na širokopojasni Internet, istakao je Enrique Pena Nieto, predsednik Meksika.

Zabrinjavajuće je to što automatizacija uglavnom izaziva smanjenje broja radnih mesta. Na primer, Google je kupio YouTube za 1,65 milijardi dolara, a tamo je bilo zaposleno 65 ljudi. Facebook je 2012. godine kupio Instagram za milijardu dolara, a tamo je bilo zaposleno 13 ljudi. Iste godine, Kodak je bankrotirao. Zapošljavao je 17.000 ljudi. Tokom svojih najboljih dana 1996, imao je tržišnu kapitalizaciju od 28 milijardi dolara i obezbeđivao posao za 140.000 ljudi. Facebook je kupio WhatsApp za 19 milijardi dolara. WhatsApp je zapošljavao 55 ljudi. Apple je uložio milijarde dolara u data centre u gradu Mejden u Severnoj Karolini. Broj stalno zaposlenih – 55!

Ne stoji više ni činjenica da mašine ne mogu da stvaraju umetnička dela. Godine 2012. Londonski simfonijski orkestar izvodio je Transit – Into the Abiss. Orkestar je bio u potpunosti sastavljen od mašina. Robot je 2016. godine napisao kratak roman (ironično naslovljen „Dan kad kompjuter piše roman“), koji je skoro osvojio književnu nagradu u Japanu. IBM-ov Watson napravio je filmsku prikolicu za Sci-Fi triler Morgan.

Prednosti će preovladati

Ipak, mnogi ističu i izuzetne pozitivne strane nove industrijske revolucije. Dileep George, AI i neuro istraživač, poručio je: „Zamislite robota koji je sposoban da leči bolesnike od ebole ili da čisti nuklearni otpad!“ Dok je Birgit Skarstein, dvostruka paraolimpijska atletičarka i svetska šampionka u veslanju iz Norveške, na ovaj način objasnila je budući razvoj tehnologije: „Ljudima sa invaliditetom Četvrta industrijska revolucija daće supermoći“. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, izjavila je 13. marta 2018: „Najbolji način da Srbija ide u korak sa Četvrtom industrijskom revolucijom jeste da prepozna svoj potencijal i opredeli se za podršku ekonomiji koja je zasnovana na znanju, inovacijama i kreativnosti“.

Proverite ove izjave, potražite odgovore na pitanja koja vas intrigiraju i iznesite svoje stavove 7. i 8. novembra u Klubu poslanika u Beogradu. Vidimo se na BIZIT-u – Industrija 4.0.