GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #261 > Test zona
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Konzole: Neka igre počnu
Igor Kostadinović
Ako poželite da za Novu godinu kupite sebi igračku konzolu, zaprepastićete se koliko je to tržište šaroliko. Svakako ste čuli za Sony PlayStation i Microsoft Xbox, možda i za "neki tamo Nintendo", ali će vas kada zatražiše PlayStation 4 zateći pitanje hoćete li Slim ili Pro model. Zato krećemo redom i predstavljamo konzole... kao i igra za njih.
- PC #261 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Konzole: Neka igre počnu

image

Tržište nije šaroliko kao pre 25-30 godina, barem po broju proizvođača konzola, što je samo po sebi i dobra i loša vest. Dobra zbog toga što lakše možete da se odlučite za određeni ekosistem i očekujete da ćete imati barem razumnu ponudu igara za skupo plaćenu konzolu. Loša zbog toga što nećete videti raznovrsnost i inovativnost malih proizvođača kakva je postojala pre skoro 30 godina kada ste u okviru iste generacije konzola mogli da nađete 8-bitne, 16-bitne i 32-bitne modele, proizvođače koji se takmiče da izbace nešto unikatno, poput prvih kućnih VR modela, ili iskustava koja su bila podjednako kvalitetna kao i igranje na tadašnjim automatima u luna-parkovima.

Rat konzola

Tokom devedesetih godina 20. veka najraznovrsnija i najbogatija ponuda dolazila je iz Japana. Dominantni proizvođači u tom trenutku bili su Sega i Nintendo koji su vodili prvi veliki rat konzola. Osim utrkivanja ko će izbaciti interesantniji i bolji dodatak za svoje konzole, u pozadini je buktao i prljav marketinški rat. U želji da parira Sega CD modelu, Nintendo u igru uvodi Sony sa ciljem da razvije prvi CD dodatak za svoju megapopularnu konzolu Super Nintendo. Ta saradnja ubrzo propada, ali Sony odlučuje da nastavi s razvojem tog CD dodatka kao individualne konzole, i iz cele priče rađa se prvi Sony PlayStation. Sony je ponudom igara, kao i agresivnom marketinškom kampanjom, učvrstio svoju tržišnu poziciju, ali i proširio demografsku sliku s dece i tinejdžera, koji su do tada bili dominantni korisnici konzola, na odrasle osobe.

image

Nakon uspeha prvog PlayStation-a, Microsoft ulazi na igračko tržište sa ciljem da otme deo kolača od Sony-ja i plasira proizvod koji će naći svoje mesto u milionima domova, ne samo kao igračka konzola već kao svojevrsni centar za zabavu. U međuvremenu, propadaju manji proizvođači konzola, a s njima i Sega, koja danas postoji samo kao proizvođač i distributer igara, između ostalog i Nintenda - svog nekadašnjeg najljućeg neprijatelja. Par generacija konzola kasnije, Sony i Microsoft izdvojili su se kao lideri na tržištu i međusobno vode tihi rat, dok se Nintendo povukao iz trke, ne želeći da žrtvuje svoju jedinstvenost.

Izraz "generacija konzola" obično označava jednu eru, odnosno ograničeni period u kom su se pojedini modeli pojavljivali. U početku, modeli konzola često nisu bili ni na istom tehnološkom nivou razvoja u okviru jedne iste generacije. Početkom 21. veka, stabilizuje se situacija s tehnološkim razvojem, i modeli koje su ponudili Sony i Microsoft približno su jednakih mogućnosti. Nintendo je odlučio da se ne takmiči s dominantnim proizvođačima po karakteristikama svojih konzola, već da umesto toga, uvek nudi nešto jedinstveno na tržištu. Zbog toga ćemo napraviti nekonvencionalan presek trenutne ponude na tržištu kako biste se lakše odlučili šta sledeće da pazarite.

Sedma generacija konzola

Sedma generacija konzola otpočela je 2005, kada je Microsoft izbacio svoju drugu konzolu, Xbox 360 (poznatiju pod imenom X360). Sledeće godine Sony je predstavio PlayStation 3 (PS3), a Nintendo Wii. Tehnološki gledano, skok u kvalitetu igara bio je značajan u odnosu na prethodnu generaciju, i dovoljno dobar da su i same konzole i igre za njih veoma upotrebljive i dan-danas.

I PS3 i Xbox 360 doneli su u svet konzola HD prikaz. Iako se većina igara renderuje u 720p ili sličnoj rezoluciji, kvalitet prikaza znatno se poboljšao u odnosu na prethodnu generaciju. Microsoft je redizajnirao svoje online mreže za igranje, Xbox Live, dok je Sony izbacio svoju alternativu za online igranje, PlayStation Network (PSN). I Xbox Live i PSN načinili su pravu revoluciju u svetu konzola jer osim mogućnosti da se povežete sa igračima iz celog sveta, omogućena je i lakša distribucija digitalnog sadržaja. Igre i filmovi mogli su da se kupe direktno iz udobnih igračkih stolica ili fotelja i konzumiraju odmah nakon što se završi preuzimanje. Proizvođači igara najzad su mogli da efikasno obogaćuju svoje igre novim sadržajem, mesecima ili godinama nakon inicijalnog objavljivanja. Osim toga, razvojni ciklusi za same igre mogli su da budu kraći, jer je distribucija "zakrpa" za eventualne propuste bila veoma laka. Svet konzola je najzad mogao da bude obogaćen i svim dražima mikrotransakcija.

Obe konzole napravljene su u tri hardverske iteracije, od kojih je svaka naredna bila fizički manja, energetski efikasnija, s većim skladišnim prostorom i jeftinija od prethodne. Osim ovih poboljšanja od kojih korist i proizvođač i korisnici, svaka iteracija je sa sobom donela i ispravke hardverskih grešaka koje su omogućavale upotrebu konzola u svrhe koje sam proizvođač nije dozvolio, poput instaliranja drugih operativnih sistema na samu konzolu ili piratizovanje igara.

PS, sve "mršaviji"

image

Prvi PS3, poznatiji i kao "debeljko", u svojoj prvoj iteraciji imao je hardversku, a zatim i softversku emulaciju igara za PS2. U prvoj većoj reviziji hardvera, 2009. pojavio se Slim model (prepoznaje se po oznakama od CECH-2000 do CECH-3000), a u drugoj većoj reviziji, 2012. godine, pojavio se Super Slim model (oznake od CECH-4000 do CECH-4300). Upravo je Super Slim ono što možete da očekujete kada naletite na neotpakovanu PS3 konzolu u radnji ili oglasima. Nijedan model nakon "debeljka" nema emulaciju PS2 igara. Pored izuzetno bogate biblioteke igara pisanih baš za PS3, zatim potencijalne emulacije za PS2, na bilo kojoj PS3 konzoli možete da kupite i digitalne verzije gomile odličnih igara za originalni PS1.

Sam PS3 omogućio je Sony-ju pobedu u ratu formata za distribuciju HD sadržaja jer svaki PS3 dolazi sa 3D Blu-ray plejerom. Samim tim, PS3 konzole možete koristiti za reprodukciju Blu-ray ili 3D Blu-ray filmova, ukoliko imate odgovarajuće naočare i televizor. I softver je od PS3 konzole napravio svojevrstan medijski centar. Po mišljenju mnogih korisnika, softverski plejer za PS3 daleko je bolji i upotrebljiviji od onog koji dolazi uz PS4, čak i posle višestrukih unapređenja softvera za PS4.

I pored komplikovane arhitekture, proizvođači igara uspeli su da izbace plejadu naslova za PS3. Pored igara koje možete naći na drugim konzolama ili za PC, postoji i mnoštvo fenomenalnih igara koje su ekskluzivne za PlayStation. Neke od njih su već remasterovane za PS4, poput prve tri Uncharted igre, The Last of Us, God of War III, Heavy Rain i Beyond: Two Souls, kao i neizostavnog predstavnika Wipeout igara koji je jedan od najstarijih ekskluzivnih serijala na PlayStation konzoli. Druge možete naći isključivo na PS3 konzoli, poput LittleBigPlanet 1 i 2, Gran Turismo 5 i 6, Metal Gear Solid 4, Killzone 2 i 3, i magične igre iz studija Ghibli koja izgleda kao animirani film, zvane Ni no Kuni. PS3 je jedini (pored Xbox-a 360) na kome možete naći i Red Dead Redemption, open-world vestern epskih proporcija koji je razvio i izdao Rockstar, tvorac svetski popularnog serijala Grand Theft Auto.

Na Xbox strani

image

Xbox 360 je prva HD konzola, i prva koja je imala integrisan Wi-Fi modul. Microsoft je pomoću nje uspeo ono što je zacrtao prilikom izrade originalnog Xbox-a, da u milione domova plasira medijski centar za zabavu. Kao i PS3, sam hardver prošao je kroz, grubo gledano, tri iteracije: originalni Xbox 360, redizajnirani Xbox 360 S iz 2010. godine i Xbox 360 E iz 2012. godine.

Za razliku od PS3, Xbox 360 je kao stock opciju nudio samo DVD plejer, tako da nije mogao da se koristi za reprodukciju HD filmova, osim preko dodatnog hardvera. Ali za razliku od komplikovane arhitekture koju nudi PS3, Xbox 360 ima arhitekturu koja je slična onoj za PC, što je proizvođačima igara olakšalo posao pri proizvodnji novih i portovanju postojećih naslova. Pored toga, jednostavnija arhitektura uticala je na poboljšavanje performansi samih igara, tako da su Xbox 360 verzije igara obično imale bolju rezoluciju, nivo detalja i broj frejmova po sekundi od istih naslova na PS3 konzoli.

Što se samih igara tiče, Xbox 360 nudi daleko manje ekskluzivnih naslova od Sony-jevog pulena, ali je jedina platforma ukoliko želite da odigrate Halo 3, 4 ili Reach, Forza Horizon ili Forza Motorsport 2, 3, 4, i prva tri dela serijala Gears of War. Ove konzole se više ne proizvode, ali je i dalje moguće naići na nove, nekorišćene primerke. Verovatnije je da ćete pre naći polovne modele, i to najčešće sa hardverskim (čipovane) ili softverskim (modovane) modifikacijama koje vam omogućavaju da igrate rezervne kopije igara koje možete naći u bespućima Interneta. To je posebno značajno zbog činjenice da je neke igre za ove platforme u ovom trenutku ili teško ili nemoguće naći, kao i zbog uvek prisutne mogućnosti da Sony i Microsoft ukinu podršku za PS3 i Xbox 360 ako im tako bude odgovaralo, što bi vas ostavilo bez skupo plaćene digitalne biblioteke.

Osma generacija konzola

Osma generacija otpočela je 2012. kada je Nintendo izbacio svoju Wii U konzolu, da bi joj se krajem 2013. pridružili i Sony PlayStation 4 (PS4), kao i Microsoft Xbox One (Xbone). Pored njih, u osmu generaciju ubrajaju se i Nintendo Switch, hibridna konzola koja je izdata 2017, kao i prenosive konzole Sony PlayStation Vita i Nintendo 3DS. Osim ovih konzola, značajno je pomenuti i Sony-jev pokušaj ulaska na VR tržište preko PlayStation VR-a.

Iako je osma generacija donela tehnološki skok, on nije toliko izražen kao na prelazu iz šeste u sedmu generaciju. Da, igre se sada renderuju u punom HD prikazu (1080p), s većim brojem frejmova u sekundi, ali unapređenje deluje pre kao evoluciono nego revolucionarno. Oba glavna proizvođača unela su plejadu poboljšanja vezanih za društvene mreže, kao i pojednostavljivanje standarda postavljenih u prethodnoj generaciji.

PS4 je po mnogo čemu znatno unapređena verzija svog prethodnika. Osim što su igre lepše i brže, rešeni su i neki veliki problemi prethodne generacije. Kapacitet HDD-a sada nije limitiran na 1 TB kao kod PS3, a preko USB 3.0 porta moguće je nakačiti eksterni HDD s dodatnim igrama. Ove promene su bitne jer prosečne igre sada imaju između 30 GB i 50 GB, a sa "zakrpama" i dodatnim sadržajem često znaju da pređu 80, pa čak i 100 GB. Kao i kod prethodnika, prosečan korisnik može veoma lako da zameni interni HDD, za razliku od Xbox One koji morao da se delimično rasklopi. I sam fajl sistem je sređen, tako da više nećete videti dugotrajne procedure oporavka prilikom uključivanja konzole nakon nestanka struje. U odnosu na PS3, PS4 ima običan Blu-ray plejer, najverovatnije zbog smanjenja troškova proizvodnje.

DualShock 4 (DS4) kontroler koji dolazi uz PS4 konzole primetno je poboljšan u odnosu na DualShock 3. Bolje leži u ruci, a dodat je i touch senzor s prednje strane kontrolera, koji omogućava više kontrole u igrama. Sa zadnje strane novost je svetlosni indikator koji se pre svega koristi u skladu s PlayStation kamerom. Dodat je i integrisani zvučnik i izlaz za slušalice s mikrofonom.

Za detaljan opis PS4 i Xbox One hardverskih i softverskih revizija, PlayStatio Vita i pregled "osme ipo" generacije, pogledajte PC#261.

SLEDEĆI TEKST U PC #261
preview
LG: Visoka klasa monitora
Filip Majkić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter