Veselin Jevrosimović, osnivač i vlasnik Comtrade-a, je konstanta na našem ICT tržištu. Još od ranih devedesetih godina prošlog veka oblikovao je našu informatičku scenu, a danas njegov pečat vidimo na širokoj lepezi proizvoda, od softvera pa do kućnih uređaja. Sa zadovoljstvom smo iskoristili priliku da porazgovaramo s njim...
Od samih početaka računarske revolucije u Srbiji (tada i Jugoslaviji) ste na samom vrhu. Zato Vas nećemo pitati kako uspeti, nego kako uspevati tako dugo?
Imao sam srećan splet okolnosti u startu. To nema svako, ali posle sam se trudio da ponavljam sve što sam dobro radio, a izbegavao da ponavljam greške. Drugim rečima, učio sam u hodu, od sebe i od drugih. Nisam siguran da postoji recept za uspeh, ali ako postoji, reč je o toj disciplini. Samo dosledno sprovodim ono što znam da daje rezultate, čak i kad mi nije sasvim po volji.
Nije to komplikovano. Nema uspeha bez znanja. Moram da znam više od drugih u oblastima kojima se bavim. To znanje omogućuje brzu akciju, i meni i celom timu. Uz brzinu, očekujem i od sebe i od drugih maksimalno zalaganje, upornost i odgovornost. I, naravno, uvek se držim pravila ferpleja. U tim je dobrodošao ko god ima znanje i deli te vrednosti – bez obzira na pol, godine, poreklo, izgled, veru ili jezik. Tako sam vaspitan i to se pokazalo kao nepogrešiv pristup.
Bilo je, naravno, i teških godina. Iskusio sam i neprijatna iznenađenja, i preokrete, i nemirna vremena, dane kad čovek može sve da izgubi u trenu. I u tim uslovima, a i u fazama prosperiteta, važi jedno isto – znam kome mogu da verujem. Moj najuži tim, koji sad više nije mali, čine moji prijatelji. Svako radi svoj posao, ima svoju struku i interesovanja, a svi zajedno vučemo napred, znajući da možemo da se oslonimo jedni na druge. Tako funkcionišu najbolji sportski timovi i tako se postižu najveći rezultati. Mnogo polažem na to zajedništvo, mnogo i ulažem u to. I zbog svega toga posao nam nije kuluk, nego inspirativan izazov.
Comtrade je danas aktivan na mnogim tržištima i delatnost mu je veoma široka. Koji od vaših biznisa je trenutno najisplativiji, a koji gledate kao najveći ulog za budućnost?
Tačno je da smo razgranati. U Srbiji ljudi većinom pamte našu maloprodaju, koja odavno više nije naša. A mi već dugo, rame uz rame s najuglednijim IT gigantima, radimo poslovni softver – programe koje koriste neke od najvećih organizacija u svetu. Pomenuću samo imena Citrix, Ryanair, Viber i CERN. Imamo i distribuciju opreme, a naše IT usluge obuhvataju i veštačku inteligenciju.
Neke od naših delatnosti po prirodi imaju sezonski ritam, neke imaju ujednačenu dinamiku čitave godine, a neke će tek doneti prave rezultate. Zato ne sagledavam koliko je šta kada isplativo, jer taj pokazatelj varira. Gledam dugoročniji horizont. Sve što radimo u okviru grupe jeste u sinergiji. Isprepletene su delatnosti naših poslovnih vertikala, što je naša dugoročna prednost u sferi kojom se bavimo. IT je najdinamičniji sektor, inovira se gotovo svakodnevno; čak vrlo uspešne firme propadnu preko noći. Mi interno učimo jedni od drugih, iz neposredne, najaktuelnije prakse, i to je neprocenjivo. Na primer, sarađujemo s kompanijom Cisco na naprednim tehnologijama za učenje, tzv. pametnim učionicama. A imamo tri školske ustanove u sklopu formalnog i jednu unutar neformalnog obrazovanja, pa zaključite sami koliko ta oprema unapređuje našu nastavu i koliko ta nastava obogaćuje naše razumevanje potreba koje oprema treba da zadovolji. Usko specijalizovane firme nemaju takvu trenutnu proveru u praksi, koja nas čini za korak inovativnijima.
Danas je već svima jasno da ni organizacije ni pojedinci ne vrede na tržištu bez neprekidnog učenja. Stručne licence, kursevi i doškolovanje postali su nezaobilazan deo svačijeg budžeta. To sam odavno predvideo i uložio u razvoj edukativne delatnosti. Zato sad u sklopu Comtrade grupe imamo i srednju i visoku školu za IT (ITHS i ITS) i Fakultet savremenih umetnosti (FCA), gde školujemo profesionalce različitih profila, buduće stručnjake za razvoj sadržaja. Stvaranje sadržaja i takozvana kreativna industrija ubrzano postaju motor privrede, što znači da i Comtrade mora u tome da se razvija, jer smo uvek među liderima. Imamo i centar za IT obuke Code, gde čak i početnike brzo osposobljavamo da obavljaju neke od danas najtraženijih programerskih poslova. A brzo prekvalifikovanje je sve aktuelniji trend na svetskom tržištu rada; kompanija IBM je među prvima oglasila da kod njih fakultetska diploma nije više nužan preduslov za zaposlenje na programerskim radnim mestima.
Koji su izazovi i problemi pri razvoju softvera? Kako gledate na razlike između firmi koje razvijaju softver za druge (outsourcing) i firmi koje razvijaju softver za tržište?
Outsourcing kompanije svoje znanje prodaju drugima, a da pritom posle uspešne saradnje nemaju svoj proizvod, već samo nešto više znanja. Nije lako savladati sve veštine potrebne da se takvo znanje pretvori u produkt i da se zatim uspešno plasira kao sopstveni proizvod. To su veštine van neposrednog domena IT-ja – brendiranje, marketing, prodaja... S druge strane, kada radite na svom proizvodu, koji treba da koriste milioni korisnika širom sveta, odgovornost je neuporedivo veća – treba ga uskladiti s regulativom, održavati aktuel
nim kroz nove i nove verzije, graditi i održavati odnose s potrošačima, graditi brend.
Comtrade nije outsourcing kompanija; sva softverska rešenja koja mi pravimo, mahom za svetske kompanije s liste Fortune 500, zahtevaju pored složenih IT znanja i domenska znanja o biznisu naših partnera ili klijenata. Svesni smo i da se, kako sam IT, tako i biznis uopšte, menjaju neverovatnom brzinom. Ključni izazov u poslu jeste taj da budete u stanju brzo da pratite sve te inovacije. Ali, ako imate dobar tim, možete da budete čak i trendseteri – pokretači ovih promena.
U Srbiji je i dalje mali broj firmi koje razvijaju sopstvena rešenja. Prema izveštaju koji je objavila državna sekretarka Tatjana Matić, ne više od 15 odsto. Ali ohrabruje postojanje sve većeg broja startapa, koji u svetu ravnopravno potražuju – i često dobijaju – investicioni kapital.
Svojevremeno ste među prvima pokrenuli lanac kompjuter shop-ova, a onda ste postepeno izašli iz toga. Kako vidite budućnost maloprodaje IT opreme?
U vreme kad smo se mi time bavili, hardver je bio ključna potreba, a nije ni bilo moguće prodavati drugačije nego neposredno. Maloprodaja će uvek biti mesto gde će neki krajnji potrošači pribavljati aktuelnu opremu i proizvode, jer mnogo toga čovek želi neposredno da vidi i da isproba. Online prodaja imaće sve veće učešće, pogotovu u paketu s brzom dostavom do samog praga. Veliki igrači, kakvi su Aliexpress i Amazon – dve najveće maloprodaje na svetu – inoviraju sisteme plaćanja i dostave vrlo agresivno. Ipak, vidljiv je i trend povratka u prave prodavnice, ali ni one više neće izgledati kao nekad; i prodaja će se stopiti sa sferom razonode i kupci će u prodavnice kakve su Apple-ove ići radi doživljaja. To smo već videli kod velikih lanaca knjižara devedesetih, ali današnji IT sektor, s razvojem AR/VR i drugih imersivnih tehnologija, može da ponudi nezaboravno iskustvo. Kupovina će postati provod.
U poslednje vreme najčešće se u široj javnosti pominje Tesla linija proizvoda, od tableta i telefona, pa sada i do bele tehnike. Kako ste došli do brenda Tesla?
Pre mnogo godina došao sam na ideju da određenu liniju tehnoloških proizvoda nazovem ovim imenom i da pokrenem proizvodnju uređaja koji će biti dostupni svim korisnicima, takozvanom malom čoveku. Prateći ideju i viziju velikog Tesle, želimo da aktuelnu tehnologiju učinimo dostupnom svima.
Od nastanka ideje do danas, mnogo je energije i novca uloženo u registraciju Tesla brenda kao trademark-a širom sveta, što je naravno kupcima nevidljiv deo priče. Mnogi od konkurentskih brendova odavno su obavili te prve korake i s vremenom izgradili reputaciju. Mi se još uvek borimo za prostor i na policama prodavnica i u glavama potrošača. Ali to je dugoročna priča i tek će postati zanimljiva.
Kad smo već kod zanimljivih priča, šta mislite o električnim automobilima i onima koji sami voze?
To je neminovna budućnost, elektroautomobili sve su prisutniji na svim tržištima, selfdriving vozila su u fazi testiranja i verujem da ćemo veoma brzo dočekati da i ona komercijalno budu dostupna potrošačima širom sveta. Izrađeni su i prototipi letećih automobila, a Dubai već testira selfdriving dronove. Naša budućnost seli se s drumova u vazduh. U tome vidim i brojne izazove – pre svega opasnosti vezane za kontrolu leta i usklađivanje sa avionima i helikopterima, zatim teme vezane za privatnost, pa i rizike u domenu kriminala i terorizma. Vidim u tome i veliku priliku – mnogo posla za Comtrade, u sferi u kojoj već imamo vrlo jaku reputaciju i odlične adute.