Nema svrhe posmatrati slučaj Huawei izolovano. Sve što se odvija započeto je davno, a sada prisustvujemo eskalaciji sukoba. Američki Kongres i administracija su već nekoliko puta kažnjavali Huawei zbog navodno ugrožene bezbednosti i tehnološke špijunaže, uključujući i zabranu prodaje Huawei telekomunikacione opreme. Nisu pomagali demanti zvaničnika kineske kompanije, kojima se priključio prvi čovek firme Ren Zhengfei, čija je ćerka (ujedno i finansijski direktor Huawei-a), uhapšena od strane kanadskih vlasti po američkoj poternici zbog toga što je Huawei prodavao telefone Iranu. Kompaniji Huawei nije pomoglo to što je lider u osvajanju 5G tehnologija, što zahvaljujući svojim sposobnostima, što zbog prirode komandne ekonomije i politbirou KP Kine, koji je još pre nekoliko godina odredio osvajanje 5G tehnologija kao nacionalni prioritet, te odredio sredstva za ostvarenje tog cilja. Stvari su neminovno vodile ka jednom ishodu.
Kovitlac događaja
Veliki carinski rat postao je neizbežan, i u vrtlogu tog sukoba niko više ne misli na pojmove kao što su slobodno tržište, protok roba i kapitala, konkurencija ili čuvena fraza „Neka pobedi bolji“. Donald Trump, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, postepeno je povećavao carine na uvoz kineske robe, sve dok tokom aprila nije izrečena čuvena rečenica: „Mi ćemo Kini uvesti carine na robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, ali neka ne pomišljaju da uzvrate“. Uzvratili su. Američki deficit u trgovini sa celim svetom, izuzev s Latinskom Amerikom, naprosto je eksplodirao. Samo s Kinom trgovinski deficit se sa 375,5 milijardi dolara 2017. povećao na 419 milijardi dolara u 2018. godini. Ova godina je krenula još gore, sa deficitom od 80 milijardi dolara samo u prvom kvartalu. Nešto se moralo preduzeti – ili obnavljanje proizvodnje unutar SAD ili administrativne mere. Gle čuda, pošlo se kraćim putem i udarilo na kineske kompanije.
Tek sada, kada znamo dublju genezu i motive, možemo analizirati događaje koji su usledili. Trump je 16. maja parafirao naredbu kojom se već narednog dana, 17. maja, Huawei našao na crnoj listi američkih institucija. Ne samo Huawei, već još 68 kompanija i lica povezanih sa Huawei-em. Ukoliko neko iz SAD želi da posluje s njima, mora da pribavi odgovarajuću dozvolu američkih institucija. SAD već neko vreme vodi kampanju kod svojih saveznika da ne implementiraju Huawei 5G mrežu, negde s manje, negde s više uspeha. Ovo je, međutim, bila kulminacija koja je ostavila posledice na svetsko tržište mobilnih telefona, samim tim i mnoge od nas.
Već narednog dana, Google je saopštio da prekida sa izdavanjem Android licenci, ostavljajući Huawei vezanih ruku. Bio je to previše radikalan potez, pa je licenca već sutradan produžena za 90 dana. Situacija se zakomplikovala, ali je s vremenom postalo jasno da će postojeći korisnici moći da rade sa svojim telefonima i da će imati pristup Google Play servisu, dok se zabrane odnose samo na nove uređaje. Drugim rečima, čitav roadmap Huawei-a, kao i njegovog brenda Honor, doveden je u pitanje. Ipak, korisnicima je data nada da će tokom 90-dnevnog perioda stvari biti rešene, na jedan ili drugi način.
S time bi se kineski gigant još i mogao nositi, ali su u narednim danima usledile serije prekida odnosa s drugim, veoma značajnim kompanijama, dobavljačima, kreatorima hardvera i softvera. Intel, Qualcomm i Broadcom prekinuli su saradnju s Huawei-em, lišivši ga tako mogućnosti da dobavlja čipove za svoje laptope, kao i jeftinije mobilne telefone. Najteži udar u tom smislu ipak je naneo britanski ARM, koji je lišio Huawei licence za svoje tehnologije, na kojima se baziraju Huawei čipovi za mobilne telefone srednje i visoke klase. Usledila je prava serija otkaza, od britanskih i japanskih telekom operatora, preko partnera kao što je Panasonic i drugih dobavljača.
Honor na čekanju
Umesto da boravak u Londonu krunišemo pričom o novim, vrhunskim telefonima koji je Honor, Huawei-jev brend tom prilikom predstavio, bavimo se sukobom koji je potresao kompletno svetsko mobilno tržište. Voleli bismo da smo se na ovim stranama testirali Honor 20 Pro, Honor 20 i Honor 20 Lite telefon, koji predstavljaju sjajne kupovine u svojim cenovnim klasama.
U zapećku sukoba planetarnih razmera ostaje priča o fantastičnim telefonima, prvoj mobilnoj kameri sa otvorom blende od čak f/1.4, njihovim izuzetnim performansama, jedinstvenoj izradi sa Tripple 3D Mesh tehnologijom i vrhunskoj izradi. Umesto toga, samo je održana kratka prezentacija, Google i Android nisu pominjani ni jednom jedinom rečju, a kada će se i da li će se Honor 20 i Honor 20 Pro uopšte pojaviti u prodaji, u ovom trenutku nije poznato.
Reakcije kineskog zmaja
Inicijalna reakcija kompanije Huawei bila je izrazito samouverena. Suočena s potencijalnim problemom s pristupom Google Android ekosistemu, kompanija je verovala da će to uspeti da reši. Stanje je ubrzo postalo ozbiljno. Ne samo da je odsečen pristup softveru već i brojnim hardverskim komponentama, uključujući i mnoge ključne. Za nešto od toga bi se našlo rešenje; za sve – vrlo teško ili nikako. Najpre je Huawei rekao da neće popustiti pritisku, te da očekuje da se rast tek malo uspori, ističući da se kompanija pripremala za ovakvu eventualnost, ali su se stvari zahuktale. Definitivno bi razvoj čitavog ekosistema od nule bio ogroman izazov i za takvog giganta kakav je Huawei.
Kineski ministar inostranih poslova Wang Yi izjavio je da je američki pritisak na Huawei čisto privredno nasilje, u suprotnosti s tržišnim principima, najavljujući pri tome da je kineska vlada otvorena za trgovinske sporazume, ali isključivo na fer osnovama. Kineski mediji pišu da Amerikanci žele da kolonizuju svetsku ekonomiju napadajući kineske firme, pokazujući pri tome hegemonističku oholost i globalno napadajući slobodnu trgovinu.
Nekoliko dana nakon početka krize, Huawei je najavio svoj novi operativni sistem – Hongmeng, za koji tvrde da će biti u potpunosti kompatibilan s Android aplikacijama. Novi OS biće dostupan na jesen ili najkasnije na proleće naredne godine. Sve ovo dolazi u trenucima najveće Huawei ekspanzije, kako na polju mobilnih telefona, tako i telekomunikacione opreme i uvođenja 5G mreže – reklo bi se, nimalo slučajno.
Kuda dalje?
Evropa će verovatno ispasti najveća žrtva sukoba, budući da se Huawei telefoni i telekomunikaciona oprema i tako ne prodaju u Americi, a da ih u Aziji malo šta može uzdrmati, a kamoli na domaćem terenu, u Kini. Evropa je puna Huawei opreme i telefona, a koliko su Amerikanci rešeni da potisnu velikog rivala, neka ilustruje podatak da je i maleni Monte Karlo pod pritiskom da prekine saradnju sa Huawei-em – o većim zemljama da ne govorimo.
Donald Trump je nakon nedelju dana, u obraćanju medijima, naveo da bi „Huawei mogao biti predmet budućeg trgovinskog sporazuma“ na koji uporno pokušava da privoli Kineze, čime je samo razotkrio svoje motive. U Kini su reakcije oštre. Sveprisutne su manifestacije nacionalizma, bojkot američke robe i tehnologija, a čak je i predsednik Xi Jinping kritikovan na Politbirou KP Kine da je previše popustljiv prema američkim vlastima. Na kraju, Jinping se obratio javnosti rekavši da „Kinu očekuju teška vremena“, ne pominjući nikoga eksplicitno. Analitičari prognoziraju da bi iPhone mogao da bude naredna žrtva velikog trgovinskog rata. Sve ukazuje da će se odnosi dve ekonomske velesile samo zaoštravati, a nikako smirivati u narednom periodu.
Ne treba imati iluzija da će se ovo brzo rešiti, iako su mnogi skloni da priželjkuju to, čak i do stepena verovanja. Hteo to neko da vidi ili ne, na delu je redefinisanje odnosa u svetu. Sve je jasnije da ulazimo u finale energetske preraspodele, koju prate sukobi oko interesnih i trgovinskih sfera uticaja. Ovi sukobi već nekoliko godina jasno eskaliraju, samo su tek sada dobili pojavni vid koji je lako razumljiv svakom čoveku jer se tiče nečega što koristi svaki dan, dok se do sada odnosio na stvari i dešavanja koji su ostajali negde iza horizonta. Voleli bismo da budemo optimisti, ali nam deluje da je globalni sukob, u kome je Huawei samo jedan mali, nevoljni učesnik, otišao predaleko da bi se tek tako sanirao.
|
