Taxi uzleće

Sinonimi za leteći taksi su dron-taksi, putnički dron ili bespilotni helikopter. Taj izum, kao ostvarenje davnog čovekovog sna, s pravom nosi epitet vozila budućnosti. Da će se san uskoro ostvariti, potvrđuju mnogi prototipi letećeg taksija koji su uspešno testirani u mnogim zemljama.

Vozilo (bliske) budućnosti

Osim za prevoz putnika, leteći taksi u budućnosti može naći primenu kao ambulantno vozilo koje će, u odnosu na klasična vozila hitne pomoći, znatno efikasnije dospevati do pacijenata i po potrebi ih dovoziti do odgovarajuće medicinske ustanove. Pojaviće se i mnoge druge oblasti primene, ali će za svaku od njih prednosti ovakvog načina prenosa biti evidentne: izbegavanje zagušenja u saobraćaju i preopterećenosti na aerodromima, eliminacija buke i zagađenja, ušteda u vremenu...

Uvođenje letećih taksija svakako podrazumeva promenu regulative u vazdušnom saobraćaju, kao i gradnju infrastrukture – stanica za poletanje, sletanje i punjenje uređaja za električni pogon vozila, kao i kontrolnog centra za upravljanje. Prioritet je da se ostvari potpuna bezbednost (koordinacija i kontrola). Pokazalo se da je u ovom trenutku taj deo procesa mnogo komplikovaniji od funkcionisanja samih uređaja.

Leteći taksi je vrsta bespilotne letelice (UAM – Unmanned Aerial Vehicle) namenjene prevozu putnika. Od klasičnih letelica razlikuje se po visokom stepenu autonomije. Sedamdesetih godina prošlog veka pojavile su se prve letelice s daljinskim upravljanjem (radio-komandom), a početkom devedesetih usledili su i prvi koncepti letećih automobila. U 21. veku došlo je do intenzivnog razvoja i primene dronova kao bespilotnih letelica. Dronovi su se najpre koristili u rekreativne svrhe. Iz zabave i hobija prerasli su u prave profesionalne uređaje u vojnim operacijama, kao i različitim naučnim istraživanjima. U najnovije vreme koriste se za transport robe, a od 2016. napravljeni su i prvi eksperimenti za prevoz ljudi dronovima. Te dronove (leteće taksije) pokreće električni pogon, multirotorski. Imaju mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja (VTOL – Vertical Take Off and Landing), a još od 2011. eksperimentiše se i s letovima plovnih objekata.

Najpre Kina, pa Amerika

Prvi dron sposoban da prevozi ljude prikazan je na sajmu potrošačke elektronike CES 2016 u Las Vegasu. Napravila ga je, pod nazivom Ehang, kineska kompanija Beijing Yi-Hang Creation Science & Technology. Prvenstveno je bio namenjen za primenu u kinematografiji i snimanju fotografija iz vazduha. U aprilu ove godine kineski leteći taksi testiran je u Beču. Prototip je prevozio po dva putnika, na malim visinama i rastojanju od 35 km. Testiranje je uspešno završeno, pa je, kako kaže proizvođač, tehnologija u potpunosti spremna za komercijalizaciju, osim što se čeka promena relevantnih propisa.

U oktobru 2018. američka kompanija Transcend Air prikazala je rezultate svog šestogodišnjeg rada na VTOL vozilima. Napravljeno je 15 prototipova letećih taksija, u koje se može smestiti do šest ljudi. Saobraćaj je usmeren na prevoz putnika od grada do grada. S obzirom na to da su za ispunjenje svih bezbednosnih zahteva potrebne godine, kompanija je komercijalizaciju projektovala za 2024. godinu. Ako se sve bude odvijalo po planu, putnici bi mogli tada letećim taksijima ove kompanije da stignu iz Njujorka u Boston za 36 minuta, od Los Anđelesa do San Franciska za 55 minuta, a od Toronta do Montreala za jedan sat. Kompanija razmatra još mnoge letove u Americi, a planira proširenje i u druge delove sveta.

Leteći taksi iznad Grada svetlosti

Pariski leteći taksi zove se Bubble. Zanimljivo da je inicijativa za dizajniranje ove taksi letelice nastala u sklopu priprema za organizaciju Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. U cilju realizacije udružili su se Airbus, Aerodromi Pariza, Parisko gradsko saobraćajno preduzeće, Pariski region i Generalna direkcija za civilnu avijaciju. Tako je nastao prototip modela koji je četiri dana testiran u septembru. Pre bi se moglo reći da je Bubble brod s krilima, koji plovi Senom a izdiže se iznad vode kad dostigne odgovarajuće ubrzanje. Ima dva elektromotora i može da leti brzinom do 33 km na sat. Kako izjavljuju proizvođači, leteća taksi služba mogla bi u Parizu da startuje već na proleće naredne godine. Vozilo će koštati oko 200.000 evra, a cena prevoza iznosila bi od 30 do 60 evra.

Još jedna zanimljivost pratila je probno testiranje. Naime, pariska rečna policija je već prvog dana zabranila kretanje vozila po vodi iako na vodi nije bilo plovnih objekata. Kako je izjavio suosnivač projekta Alain Thebault, „kompanija će morati da potraži bolju sredinu za realizaciju projekta (u Švajcarskoj ili Americi), s obzirom na to da je Francuska postala ‘muzej’, bez sluha za prihvatanje tehnoloških inovacija“.

VoloCity – pravi gradski leteći taksi

Jedan od najnovijih letećih taksija potiče iz Nemačke, iz startap Lilium (Volocopter), kompanije osnovane 2015. godine. Prvi put je predstavljen početkom juna ove godine, a glavni promoter bio je Nico Rosberg, bivši vozač Formule 1, a danas vrlo aktivan ekološki promoter. Tada je najavljeno da će Volocopter leteća taksi služba od 2025. početi s radom u mnogim gradovima širom sveta. Kompanija će razvijati različite modele za međugradski i gradski saobraćaj. Međugradski saobraćaj će se odvijati u letelicama s pet putnika, a putnici će moći letove da rezervišu pomoću aplikacije na pametnom telefonu.

Kraj avgusta doneo je novi model pravog gradskog letećeg taksija ove kompanije – VoloCity. On bi već krajem sledeće godine mogao biti komercijalizovan u Nemačkoj, Dubaiju i Singapuru, s obzirom na to da ispunjava sve lokalne bezbednosne zahteve SC-VTOL sertifikacionog standarda koje je ustanovila Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja EASA (European Aviation Safety Agency). Najavljeno je da usluge ovog prevoza neće biti skupe, već da će biti namenjene običnom svetu, a ne samo onima s dubokim džepom.

VoloCity je zasnovan na dron tehnologiji kao četvrta generacija eVTOL letelica ove kompanije (prethodne tri bile su namenjene testiranju). Crno-bele je boje, elegantnog izgleda. Sadrži impresivnih 18 rotora i nov stabilizator za veću stabilnost tokom leta. Organizovan je u mreži Volo-Hubs i Volo-Ports stanica za prikupljanje putnika i punjenje baterija. Baterije pune roboti pre svakog puta (ture), a s jednim punjenjem letelica može da pređe 300 km. Prevoziće po dva putnika (s ručnim prtljagom) na rastojanju do 35 km, brzinom do 110 km/h.

VoloCity je doživeo i prvo uzletanje s pravog aerodroma, u Helsinkiju. Jedan probni let je već priređen. Sve je prošlo u najboljem redu i leteći taksi besprekorno se uklopio u aerodromski sistem za kontrolu saobraćaja (ATM – Air Traffic Menagement i UTM – Unmanned Traffic Management). Do konačne komercijalizacije biće priređen još jedan let u Singapuru, u četvrtom tromesečju ove godine.