GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #273 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
O zagađenosti (vaz)duha
Jovana Vukić
Poslednjih dana čitamo o opasnoj zagađenosti vazduha u Beogradu ali i širom Srbije. Da je ovo neka nova vest, i nije. Da smo najzagađeniji, nismo. Ali postoji nešto mnogo gore, što možda ne udišemo, ali nam svakoga dana truje glave...
- PC #273 u prodaji po ceni od 110 din
broj

O zagađenosti (vaz)duha

Zagađen vazduh je posledica puno faktora, od proizvodnje struje u termoelektranama, grejanja na čvrsta goriva i izduvnih gasova automobila, do geografskih karakteristika i vremenskih uslova. Današnje real-time aplikacije omogućavaju nam da budemo u toku s tim šta udišemo i naše je pravo da se na to žalimo. Ako pogledate aktuelnu mapu o zagađenosti vazduha širom sveta, videćete da visokih zagađenja ima skoro pa svuda. Ne možemo očekivati da živimo kako živimo i da nam planeta na tome zahvali prelepim i čistim vazduhom. Sami sebe gušimo.

Sve zarad klika

image

No, jedna možda još važnija tema od ove jeste neka druga vrsta zagađenja kojoj smo svedoci svaki dan. I nema dana kada smo njega pošteđeni i ne postoji dobra maska kojom možemo da se zaštitimo. Opet, i ovo onečišćenje smo sami proizveli. Ono je produkt mukotrpnog rada raznih redakcija na tome da kroz naslove koji vređaju intelekt, zdrav razum i dostojanstvo čoveka zatruju umove budućih generacija zarad trenutne čitanosti, klikova i tiraža.

Nekada, a pri tome mislim na 2007. godinu što je meni konkretno bilo – juče, na „prestižnom“ Fakultetu političkih nauka, na smeru novinarstvo, učili su nas, „buduću elitu“, da je novinarstvo jedan vrlo odgovoran, ozbiljan i faktografski posao. Subjektivnost nije dozvoljena. Ne mogu reći da je bilo pogrešno što su nas naučili, puno smo dobrih stvari savladali, ali nismo naučili šta je srpsko novinarstvo. To je kao da vas uče da radite sa zlatom i dijamantima, a vi sutra proizvodite jeftinu bižuteriju. Pa i ovo je nedovoljno jak opis.

Studenti, mladi i naivni, uče sve to, uzbuđeni, zamišljaju kako otkrivaju velike tajne društva, a onda ih u realnosti sačeka tabloidni šljam od koga ne možete da pobegnete ako želite ikako da plivate u ovom medijskom društvu. Sve ono što su vas učili na fakultetu, u redakcijama više ne važi. Ni pisanje naslova, ni lidova, a tek glosa... šta je to? Više nije važno šta se dogodilo, nego ko je tu bio i kako da iz toga izvučete najatraktivniji i najklikabilniji naslov. Ako neko pomisli da je ovo generalizacija, samo nek baci pogled na naslovne strane dnevnih novina.

Istina nije bitna

Danas smo zagađeni naslovima u kojima se raspiruju odavno završeni ratovi, žrtve se okrivljuju da su „same to tražile“, optužene osobe proglašavaju se krivima, sve se izvrće ruglu, seksizam i rasizam pojačani na najjače... I tako, zatrovani tim naslovima, mi više nismo sigurni šta je istina, šta je važno i šta je bitno. Srećom, postoji Internet i postoje različiti izvori informisanja. Malo je veći problem što su danas mladi lenji, što će da kliknu bez razmišljanja, što će i da pročitaju jer im je šerovano. Izloženi smo svemu iako to ne želimo. A sutra, od nas se očekuje da budemo elita, skroz bistrog i nezagađenog uma i duha za objektivno rasuđivanje.

Najgore od svega je što se ovom zagađenju ne vidi uzročnik a ni kraj, ne postoji koren koji može da se iščupa jer se toliko raširio da je srastao sa društvom. Možemo mi da krivimo novinare koji samo „zarađuju za hleb“ ili urednika koji isto samo zarađuje sebi za kredit ili pak medijsku kuću. A možemo da krivimo i državu kojoj su mediji samo lutkica na navijanje. Ipak je najbolje od nekako sam isplivati iz tog zagađenog serviranja informacija, ne kupiti list, ne kliknuti, promeniti kanal... Pa tako dok ne prodišemo.




NIS

Epson

YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter