Pravi i manje pravi 8K televizori

Ekran rezolucije 8K poseduje četiri puta više piksela (33,1 miliona) od 4K (8,3 miliona) ekrana, odnosno 16 puta više od Full HD-a (2,07 miliona) ekrana. To se postiže prostim dupliranjem vrednosti po obe ose. Full HD rezolucija ima 1920 piksela po dužini i 1080 piksela po visini. 4K ima 3840 piksela po dužini, a 2160 piksela po širini, dok 8K ima 7680 piksela po horizontali i 4320 piksela po vertikalnoj osi. Da biste to i razumeli, priđite svom televizoru. Ukoliko imate 4K TV, površina svakog piksela koji vidite na njemu će se na vašem sledećem 8K televizoru sastojati od četiri nezavisna piksela. Ukoliko imate 1080p TV, imate 16 puta manje piksela nego na budućem 8K. Matematika je jasna: više piksela, veća mogućnost prikazivanja detalja, dakle oštrija slika. Zar ne?

Rat stikera

U septembru 2019. Consumer Technology Association (CTA) najavila je zvanični 8K Ultra HD standard TV displeja, kao i odgovarajući logotip. Iako možete pomisliti da logo nije toliko bitan, njegova glavna svrha vezana je za krajnje korisnike prilikom kupovine. Kao i svaka nova tehnologija, 8K televizori su vrlo skupi, a zvanični 8K logo na kutiji TV-a znači da uređaj unutra zadovoljava niz standarda koje je ovo telo propisalo, kako bi se obezbedila adekvatna reprodukcija 8K sadržaja. Standardi koje propisuje CTA odnose se na rezoluciju uređaja, ulaze, skaliranje sadržaja nižeg kvaliteta i paletu boja koju displej može da prikaže.

Ukratko, rezolucija TV-a mora biti najmanje 7680×4320 piksela i sadržati najmanje 33 miliona piksela u 16:9 odnosu stranica, sa 10-bitnom paletom boja. Mora biti podržan jedan ili više HDMI ulaza koji podržava pomenutu rezoluciju u 10-bitnoj paleti boja i 60 iscrtanih frejmova po sekundi, kao i mogućnost skaliranja sadržaja niže rezolucije tako da odgovara navedenim parametrima.

CTA navodi još jedan bitan parametar koji ekrani moraju ispuniti kako bi bili sertifikovani za veran prenos 8K sadržaja – minimum 50 odsto kontrastne modulacije korišćenjem 1×1 rešetkastog šablona. Pre nego što se pozabavimo kontrastnom modulacijom, potrebno je razumeti razliku između rezolucije ekrana i vidljive rezolucije.

Kontrastna modulacija

Rezolucija ekrana predstavlja broj piksela koji se mogu nezavisno kontrolisati i označava se brojem piksela po dužini i širini. Vidljiva rezolucija predstavlja broj piksela čija promena je uočljiva ljudskim okom. Pošto ljudsko oko nije mehanički organ, proces merenja uočljivih piksela i određivanje vidljive rezolucije zahteva uvođenje standardizovane metodologije za merenje. Jedna od metoda je kontrastna modulacija (CM). Dok je adresabilnost broj piksela koji se zasebno mogu kontrolisati, kontrastna modulacija omogućava određivanje broja zasebnih piksela koje oko realno može da detektuje.

Kontrastna modulacija meri mogućnost ekrana da napravi vizuelnu razliku između šare koja se sastoji od naizmeničnih crno-belih linija širine jednog piksela. Viši procenat kontrastne modulacije znači da će prikazane slike i tekst biti mnogo jasniji posmatraču. Sve vrednosti veće od 50 odsto govore da ekran može da prikaže crno-bele linije koje su vrlo vidljive, što znači da će prikaz slika i teksta biti oštar i imati jasno definisane ivice.

Na prošlogodišnjem CES-u kompanija LG je demonstrirala kontrastnu modulaciju direktnim poređenjem svog NanoCell 8K ekrana sa CM od 90 odsto i neimenovanog 8K konkurentskog modela sa CM od 12 odsto. Mikroskop koji je šetao paralelno na oba ekrana prikazivao je razliku u jasnom prikazu između dva TV-a. Poenta demonstracije je da ukoliko pikseli deluju mutno, da li je zaista bitno koliko ih ima, odnosno da li je fer da kažete da je vaš TV i dalje 8K.

Nova/stara asocijacija

Prvog januara ove godine Samsung je izdao saopštenje za javnost u kojem se navodi da će njihovi televizori imati drugačiju nalepnicu, jer će ih sertifikovati drugo telo nazvano 8K Association (8KA). U organizacionoj strukturi 8K asocijacije, osnovane u junu 2018, nalaze se Samsung, Hisense, TCL, Panasonic i AUO. Dakle, bez LG-ja. To možda i ne bi bilo problematično, ali nove sertifikacione specifikacije koje navodi 8KA uopšte ne sadrže bilo kakve vrednosti koje uključuju kontrastnu modulaciju.

Ukoliko ste pratili naše tekstove, setićete se slične situacije iz 2016. godine, kada su uloge bile zamenjene. U saopštenju koje je Samsung tada preneo na svom zvaničnom blogu, a koje se odnosi na zaključke zasedanja Internacionalnog komiteta za metrologiju ekrana (ICDM), navodi se da je rezolucija mnogo više od prostog broja piksela. Jedna od odluka donesena na zasedanju juna 2016. bila je i da je kontrastna modulacija određena kao optimalni kriterijum za merenje rezolucije ekrana, sa obavezujućim navođenjem vrednosti CM. Drugim rečima, umesto definisanja rezolucije prostim brojanjem piksela, potrebno je koristiti percepciju jasnoće prikaza koju omogućava kontrastna modulacija.

To saopštenje kompanije Samsung pojavilo se u vreme kada je LG u svojoj ponudi imao 4K ekrane „sumnjivih“ performansi. Problematika s konkretnim LG modelima televizora bila je ta što su koristili RGBW, a ne RGB panele, što znači da je svaki četvrti piksel sijao samo belo. To je povećavalo svetlinu, ali ovi ekrani nisu mogli da prikažu punu 4K rezoluciju u boji, jer je četvrtina piksela prosto prikazivala samo belu boju. Teoretski, ukoliko se radi o crno-beloj slici, ovi ekrani su mogli da prikažu 4K, ali čim se boja uključi u priču, ta mogućnost nestaje.

Nazad u sadašnjost

Ukoliko se vratimo u 2020. godinu, svi LG televizori koriste isključivo RGB panele. Problem koji Samsung ima sa svojim 8K televizorima iz 2019. nastao je zbog toga što je kontrastna modulacija na tim modelima snižena kako bi se postigli bolji uglovi gledanja. Ako se podsetimo, vodeća Samsung tehnologija panela je VA, poznata po boljem prikazu crne boje, ali nešto užim uglovima gledanja. S druge strane, LG IPS paneli imaju fenomenalne uglove gledanja (178 stepeni), odličan prikaz boja, ali i nešto sporiji odziv. Upravo zbog prednosti IPS ekrana u sferi uglova gledanja, Samsung je odlučio da poboljša uglove gledanja na svojim televizorima korišćenjem različitih tehnika – jedna je Subpixel dithering, a druga je korišćenje filma koji rasipa svetlost horizontalno. Subpixel dithering je tehnika kojom se povećava oštrina teksta ili rezolucija ekrana zahvaljujući činjenici da se svaki piksel sastoji od crvenog, zelenog i plavog potpiksela (subpixel). Tako slike koje su kompatibilne sa iscrtavanjem potpiksela mogu korisititi ovu tehniku i biti prikazane u većoj rezoluciji. Dok Subpixel dithering nema toliko loših strana, dotle je druga tehnika problematična jer za posledicu ima manje jasan prikaz, da ne kažemo zamućenje.

Zli jezici bi rekli da je Samsung osnovao svoju asocijaciju kako bi mogao da zaobiđe probleme koje ima sa svojom novom linijom televizora, čemu u prilog ide to što specifikacije 8KA sertifikacije određuju isključivo njeni članovi. S druge strane, u nedavnom saopštenju kompanije Samsung navodi se da će svi njihovi 8K modeli za 2020. imati kontrastnu modulaciju veću od 50 odsto, kao i da će ih sertifikovati CTA i 8K asocijacija. To znači da će samo vlasnici 8 SamsungK-ovih televizora iz 2019. godine imati razloga da se nerviraju, jer se pomenuta izjava ne odnosi na te modele. U međuvremenu, LG svoje 8K televizore nastavlja da reklamira kao Real 8K, suptilno nagoveštavajući da neki konkurent nema pravi 8K. Pa vi vidite kakvo vam je predznanje potrebno za kupovinu novog TV-a.

U svakom slučaju, 8K tehnologija više nije ograničena samo na nekolicinu modela, već polako uzima maha, ali ne ohrabruje činjenica da ni 4K sadržaja nema onoliko koliko bismo voleli, a o 8K i da ne pričamo. Bilo da pazarite 8K ili pravi 8K, ako kupujete LG model, budite sigurni da će postojati ozbiljna razlika u odnosu na 4K, a posebno u odnosu na 1080p televizore. Koliko ćemo čekati da 8K sadržaj bude široko zastupljen? Verovatno dok 16K ne bude uveliko zaživeo. Ovo nas podseti na vic kada sin pita tatu: „Kada ćemo kupiti golfa 7“, na šta tata odgovara: „Kada izađe golf 12“...