Switch na respiratoru

Sve je počelo jedne karantinske večeri kada sam uzeo iPad i bacio pogled na kamere za nadzor, tek koliko da vidim šta se dešava u kući i okolini... Sve kamere su se odazvale osim dve, za koje je pisalo samo Connecting... i tako u beskraj. Pogledao sam isto na Android telefonu, i tamo su se prizori sa svih kamera videli normalno. Naivno sam, nadajući se da ću jeftino proći, restartovao iPad. Ništa se nije promenilo, pa sam ostavio problem za sledeći dan, verujući da će se sve doći na svoje mesto kada resetujem parametre iPad-ove Wi-Fi konekcije; ne bi bio prvi put. A možda će se problem sam od sebe rešiti tokom noći...

Bolest napreduje...

Nije se rešio tokom noći – iPad i dalje nije prikazivao sliku sa dve kamere, a Note10+ ih je prikazivao, ali na malo čudan način – za Android telefon je na tim kamerama i dalje bila noć. Tako sam naučio da program tinyCam PRO, ako nema feed-a sa kamere, naprosto prikazuje zadnju zapamćenu sliku, a pošto se tokom noći i policijskog časa i tako ništa ne dešava, slika je bila verna realnoj situaciji... sve dok nije svanulo. Dakle, nešto definitivno nije u redu i to nema veze sa iPad-om. Pogledao sam šta se dešava na uređaju koji snima feed-ove sa kamera. Njemu su se sve kamere odazivale, ali one dve problematične su prikazivale sliku u velikim „skokovima“, kao da umesto 15 frejmova u sekundi prijavljuju po jedan frejm na svakih 10 sekundi. Kamere su se sa računara normalno ping-ovale, logovao sam se u njihov Web interfejs, komande su mogle da se zadaju ali je slika bila... pa, nestabilna. Logičan sledeći korak bio je da iščupam te dve kamere iz PoE switch-a i tako ih resetujem. Posle toga je iPad pokazao sliku sa njih, ali opet sa svega par frejmova u minutu. Nešto tu nije kako treba.

Sledećeg dana situacija je bila još gora – „nestale“ su još dve kamere. Zašto one ne rade, a neke druge (još) rade? Nije bilo teško uočiti zakonitost: one prve dve kamere su bile jedine koje daju 4K sliku, a ove naredne dve daju full HD sliku. Preostale su neke stare kamere koje daju sliku u manjoj rezoluciji. Problem je očito u prenosu podataka, iz nekog razloga mreža ne uspeva da prenese informacije dovoljnom brzinom pa se previše paketa gubi. Dakle, problem sa mrežnom infrastrukturom.

Numeracija portova

Sledeći korak je bio nešto što je trebalo uraditi odmah: ulogovao sam se na glavni switch, MikroTik CRS328 24P 4S+RM, i pogledao šta se tamo dešava. Malo je potrajalo dok se nisam setio lozinke, a zatim je trebalo tražiti potrebne informacije među brojnim ekranima. Najzad na stranici Errors videh nešto korisno: na portu 16 pojavljuje se ogroman broj grešaka pri prijemu podataka.

Sledeće logično pitanje je šta je port 16. Naivno sam mislio da su portovi numerisani sleva udesno, od 1 do 12, pa u drugom redu od 13 do 24. Nađem port 16 ali tamo ništa nije uključeno. Da numerisanje nije počelo od donjeg reda? Ovoga puta u „portu 16“ je postojao kabl, ali je on vodio do patch panela, a odatle do Ethernet priključka na terasi koji se ne koristi. Pa kako su onda numerisani portovi na mom switch-u? Daleko bilo da su kod portova napisali brojeve, pa sam potražio uputstvo za Mikrotik switch, koje me nije odvelo daleko. Mikrotik pravi moćne mrežne uređaje pristupačne cene, ali dokumentacija im je katastrofa: u uputstvu nema nikakve slike, niti se pominje numeracija portova. Probam da uključim nešto u prvi port gore levo, to je valjda port 1... e pa nije. I tako sam tražio po Mreži dok ne nađoh da je numeracija:

02 04 06 08 10 12 14 16 18 20 22 24
01 03 05 07 09 11 13 15 17 19 21 23

Ispostavilo se da je u portu 16 kabl koji vodi do PoE switch-a u koji su utaknute kamere. Baš ono što i treba da bude. Promenim kabl, opet greške. Stavim kabl u drugi port na PoE switch-u i drugi port na glavnom switch-u, opet greške. Isključim pola kamera, opet greške (mada ih ima manje – ne samo kamera nego i grešaka). Vratim tu polovinu kamera i isključim drugu polovinu, opet greške. Zaključak – crkao switch. Probam za svaki slučaj da ga restartujem, on počne da radi dobro, ali posle nekog vremena krenu greške i slika nestane, pa ga treba opet restartovati. Kao da je na respiratoru...

Vanredna kupovina u vanrednom stanju

Prelistam beleške, PoE switch je Allied Telesis AT-FS708-PoE, kupljen početkom 2010. godine. Dobro, verno me je služio gotovo 10 godina, ali nije morao baš sad da otkaže. No šta je tu je – treba na brzinu kupiti novi. Zahtevi su jednostavni: osam PoE portova brzine 100 Mbps i mogućnost montaže u rack. Znajući da naše tržište nije naročito snabdeveno ne-konfekcijskom opremom ni u redovnom a kamoli u vanrednom stanju, pretpostavio sam da će možda biti problema, ali ne i ozbiljnih – najzad, PoE switch je prilično obična stvar.

Pošto se domaće lager-liste ne slažu baš sjajno sa realnim stanjem u magacinu, nisam se ni trudio da gledam šta se nudi na Internetu, već sam otišao u firmu gde obično kupujem mrežnu opremu da vidim šta je pri ruci. Ispalo je komplikovanije nego što sam očekivao – prvo su mi našli jedan prilično jeftin switch koji deluje dobro, a onda su ga tražili po magacinu jedno 15 minuta da bi se ispostavilo da ga nemaju. Pa onda nađoše neki malo skuplji, ali avaj, ni njega nema u magacinu. Pa nađoše neki još skuplji i bolji, ali „nepoznate marke“, donesoše iz magacina kad ono... nije rack mount. Najzad je izbor pao na neki znatno bolji (i skuplji) switch koga, pogađate, nema u magacinu.

Već sam počeo da pričam kako sam čuo da negde postoje naprave, nekakvi kompjuteri, gde samo pritisneš dugme i on ti kaže koliko svake robe ima u magacinu, kad mi donesoše TP-Link TL-SG1016PE koji zadovoljava sve uslove... i košta 27000 dinara. Pošto sam se pobunio da se nekako prebrzo od početnih 7800 dinara došlo do 27000, dadoše mi ga po ceni prethodnog modela, dakle za 16370 dinara plus PDV. Tešio sam se da sam 2010. pomenuti Allied Telesis platio 210 evra plus PDV, pa da sada za ipak manje para dobijam bolju stvar. Uz malo bržu vožnju, stigoh kući sa dragocenim switch-em pre 17 časova, pa nisam morao da se uzdam u „novinarski ausvajs“ za noćno kretanje...

Bogatstvo portova

Da vidim šta sam najzad kupio. TL-SG1016PE ima 16 gigabitnih portova, od kojih je prvih 8 PoE – dobio sam, dakle, još osam gigabitnih portova koji mi trenutno nisu potrebni, ali znajući da čovek stalno nešto novo kupuje, portovi neće biti na odmet. Switch je upravljiv, ima sve one funkcije za kojima u slučaju male mreže nema mnogo potrebe, čak i QoS setovanja. Ipak sam prošao kroz sve opcije, proverio kako su portovi konfigurisani, gde je PoE uključen i u kom modu, i najzad povezao kamere. Sve je proradilo iz prve. Kod TP-Link svičeva mi se ne sviđa što sijaličice nisu smeštene ispod portova, već u vidu matrice sa leve strane switch-a, pa uvek moram da razbrojavam koja sijaličica odgovara kom fizičkom portu. Ali barem su sami portovi obeleženi brojevima, istim redosledom kao kod Mikrotik-a. U prvih sedam sam utakao kamere, port 16 se koristi za vezu sa ostatkom mreže, dok su ostali portovi slobodni za neke buduće uređaje.

I za kraj pitanje koje se nameće: da li switch-evi zaista toliko često crkavaju? Tokom prethodne dve godine mi je, što kod kuće što u Redakciji, otkazalo čak pet switch-eva; jedan od njih je bio u garanciji, dok su ostali, istini za volju, bili stari po 8-10 godina. Kolege koje se bave održavanjem mreža nemaju tako loša iskustva – da, poneki switch crkne, ali to svakako nije masovna pojava. Mora biti da naprosto nismo imali sreće. Ili nedovoljno brišemo prašinu u rack-u...