Od računara CER-10 do danas

Razvoj računara CER-10 je počeo u institutu „Vinča“, a završen je 1960. godine u Institutu „Mihailo Pupin“. Stvorila ga je velika ekipa koju su predvodili Tihomir Aleksić, Rajko Tomović, Ahmed Mandžić, Petar Vrbavac, Vukašin Masnikosa, Dušan Hristović i Milojko Marić. Odlikovali su ih naučna znatiželja, erudicija, inventivnost i predanost dobijenom zadatku.

Među prvih šest

Naša zemlja je te daleke 1960. godine postala jedna od šest država u svetu koja je imala naučni kadar i tehnološki kapacitet da razvije i proizvede digitalni računar. Tada smo imali i državu koja je tražila da se proizvede digitalni računar i koja je organizovala nabavku komponenti, a onda platila tako složen i skup projekat. U računar su ugrađena feritna memorijska jezgra, elektronske cevi i tranzistori, što je tada predstavljalo tehnološki vrh.

Na računaru CER-10 kao medijum za smeštanje ulaznih i izlaznih podataka korišćena je petokanalna perforirana traka, a bušač papirne trake bio je povezan na teleprinter. CER-10 je korišćen za složena proračunavanja za potrebe nuklearnih istraživanja, obradu podataka za Ministarstvo unutrašnjih poslova, a kasnije za obradu vesti u agenciji Tanjug. Njim je počela računarska era u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji, jer su usledili novi domaći računari: CER 11, CER 30, TRS 501, HRS 100, serija TIM, IBM kompatibilni računari... Prvi korisnici su bili državni organi, vojska, banke, mediji i velika preduzeća. Prema statistici Ujedinjenih nacija, naša država je 1974. godine bila na listi prvih dvadeset država u svetu po korišćenju računara.

Digitalizacija koja teče

Povodom ovog jubileja objavljena je monografija „60 godina od prvog digitalnog računara u Srbiji – digitalizacija koja teče“ s 24 priloga. Autori su pisali o značaju prvog domaćeg digitalnog računara, savremenim IKT trendovima i perspektivama računarstva u Srbiji. U monografiji se mogu pročitati brojne zanimljive činjenice, zapažanja i ocene o razvoju računarstva u Srbiji.

Ranih osamdesetih godina pojavilo se nekoliko originalnih kućnih računara, od kojih je jedan, Galaksija, distribuiran u velikoj seriji od preko 8.000 primeraka, što govori o tadašnjem visokom nivou tehničke kulture mlade generacije. Tada su pored Galaksije nastali i računari Lola 8, Lola 8a, Tim, Pecom 32/64 i drugi.

Danas je Srbija srednje razvijena informatička zemlja. Internet koristi 80,1 odsto, a računar poseduje 73,1 odsto domaćinstava. Računar i Internet koristi 100 odsto kompanija sa 10 i više zaposlenih. Milovan Matijević iz kompanije Mineco Computers upozorava da će bez sistemske podrške države dalji informatički razvoj biti spor. Sadašnja ulaganja od 85 evra po glavi stanovnika treba povećati na 150 evra u 2027. godini i tako ostvariti nivo ulaganja koji su imale nove članice Evropske unije prilikom prijema 2004. godine. Slobodan Srećković iz Informatike a.d. ukazuje da je potreban „zdrav, logičan i konstruktivan dijalog u kome bi se definisao zajednički državni interes“.

Primene savremenih IKT i pojava novih aplikacija omogućile su u uslovima pandemije COVID 19 nastavak funkcionisanja i umanjile štetne efekte u kompanijama. Oni koji su imali veći obim digitalizacije poslovanja, brže i bolje su se prilagodili novoj situaciji. Prof. dr Stanko Crnobrnja ukazuje da eksponencijalni rast tehnoloških mogućnosti pored korisnih efekata otvara i mnogo dilema, opasnosti i pitanja. Da li će ljudi biti samo „biološki pomoćnici digitalne superinteligencije“, kako nagoveštava Elon Musk, vlasnik firme Tesla. Crnobrnja smatra da će to biti izazov i problem za današnju „omega“ generaciju rođenu posle 2000. godine.

Dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, ukazuje da je „programom razvoja elektronske uprave za period od 2020. do 2022. predviđeno da najveći broj usluga javne uprave bude dostupan građanima i privredi preko Interneta ili mobilnog telefona“.

Podsticaj za sadašnju generaciju

Obeležavanje 60 godina od proizvodnje računara CER-10 nije samo podsećanje na veliki događaj nego i prilika i podsticaj da se sagledaju aktuelni zadaci sadašnjih generacija kao naslednika velikih prethodnika.

Naši vrlo aktuelni zadaci su omasovljenje procesa digitalizacije poslovanja u privredi i javnim službama, unapređivanje kvaliteta ličnog života kroz dalji razvoj i korišćenje digitalnih servisa i informatičke pismenosti, dalja digitalna transformacija rada državne uprave, razvoj i korišćenje domaćih IKT inovacija, stalno unapređivanje informatičkog obrazovanja, agilnija uloga države u razvoju vizije digitalne Srbije, razvoj naučno-tehnološkog rada i primena njihovih rezultata, te obezbeđivanje dvocifrenog procenta rasta domaćeg IT tržišta.

Pojavom računara CER 10 pokrenuta je pre 60 godina digitalizacija koja teče i čiji smo svi mi učesnici. Šezdesetogodišnje iskustvo ukazuje da je dalja i masovnija digitalna transformacija najmoćnije sredstvo razvoja Srbije.

Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije