Zahvaljujući pre svega mts-ovom ambicioznom širenju optičke mreže, sve više domaćinstava i firmi ima priliku da pristupa Internetu na novi, superiorni način. Šta se dešava kada mts optika dođe do vaših vrata, kako da uvedete priključak i šta možete da očekujete od njega?
Tehnologija se razvija tolikom brzinom da ne stižemo da joj prilagodimo svoja shvatanja. Već dugo znamo za pristup Internetu preko optičkih vlakana, ali većina misli da je optika potrebna samo Internet provajderima, velikim firmama i izuzetno zahtevnim korisnicima, dok je za „obične ljude“ optika veliki luksuz. A zapravo je upravo obrnuto: pristup preko bakarnih kablova ili neke forme Wi-Fi-ja predstavlja neracionalni luksuz, a optika je ubedljivo najefikasnije i najekonomičnije rešenje. Bakarni kablovi, koliko god su nam vek ipo dobro služili, su skup, energetski neracionalan medijum. Grubo rečeno, bakarna infrastruktura troši preko 10 W po korisniku, dok optička vlakna troše svega 2 W po korisniku. Bakarni kablovi su gotovo deset puta teži od optičkih vlakana iste dužine, domet im je bitno kraći kada se traži brz prenos podataka, potreban je ogroman prostor u centralama, rezervna napajanja i mnogi drugi resursi da bi mreža pouzdano funkcionisala. Sa druge strane, bežični prenos je jako važan za mrežu mobilne telefonije, ali je za kućni Internet daleko efikasnija varijanta prenosa signala kablovima, kako se ne bi opterećivao elektromagnetni spektar.
Kada na to dodate brzine prenosa podataka koje optički sistemi prenosa nude (gigabit u sekundi, a po potrebi i znatno više), kraću latenciju i pouzdaniju vezu, a uz to i činjenicu da se optika može provlačiti pored električnih kablova bez pojave smetnji, postaje jasno da je za kućni Internet luksuz sve osim optike. Sa optikom postoji samo jedan „mali“ problem: možda vlakna ne dolaze do vašeg doma ili firme. Ali i tu se stvari veoma brzo menjaju.
Širenje optičke mreže
Telekom Srbija, odnosno mts, poslednjih godina intenzivno radi na širenju optičke mreže, što je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Pri tom je Telekom sebi postavio veoma ambiciozne ciljeve, kakve samo jedna kompanija ovakve snage može da ostvari: optičku mrežu ne razvijaju samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima, već planiraju da umreže čitavu Srbiju, dakle i mala mesta, pa i sela. Pritom se mreža razvija u paraleli svuda – ne čeka se da, recimo, čitav Beograd bude prekriven optikom da bi se onda prešlo na manje gradove; dešava se da u pojedinim selima korisnici dobiju priliku da uvedu optiku pre nego u nekim krajevima prestonice. Ambicija mts-a je da u bliskoj budućnosti novi, moderni Internet bude pristupačan bukvalno svakome.
Da sada stvari pogledam(o) iz ličnog ugla: živim u maloj ulici na Zvezdari gde nema nikakvih značajnih privrednih objekata; rezidencijalna četvrt koja se sastoji od porodičnih kuća, nešto dvospratnica ili trospratnica. Nikad nismo bili prioritet za one koji odlučuju o razvoju infrastrukture, pa smo kanalizaciju dobili tek početkom šezdesetih, telefoni su stigli 1980. godine, kablovska televizija 2004, a ADSL 2005, s tim što se o nekim većim brzinama prenosa podataka moglo samo sanjati (centrala predaleko za VDSL). Zato na optiku nisam mnogo ni računao, pretpostavljajući da ćemo doći na red u nekoj daljoj budućnosti. Prijatno sam se iznenadio kada su prošle godine radnici počeli da prekopavaju trotoare, najpre u susednoj a onda i u mojoj ulici.
Niko nije baš srećan kada mu prekopavaju ulicu – muke sa saobraćajem i parkiranjem se umnogostruče – ali operacija nije predugo trajalo i najzad je do kapije stigao sivi kabl. Nastupilo je vanredno stanje koje je neminovno usporilo sve poslove, ali se tokom letnjih meseci na kapiji našla i mts-ova kutija u koju su podzemnim putem stigla dugo čekana vlakna. Bilo je, sve u svemu, dovoljno vremena da detaljno proučim mts-ovu komercijalnu ponudu i izaberem paket koji najviše odgovara mojim potrebama.
Spakovano u BOX
Ako vam je potreban samo pristup Internetu velikom brzinom, pogledajte mts-ove Net pakete, koji obezbeđuju brzine od 50/8 do 1000/200 Mbps, po cenama koje se kreću od 1799 do 8999 dinara mesečno, uz prva dva meseca gratis (1 dinar). Dobar izbor je 400/80 Mbps za 3799 dinara mesečno. Ipak, daleko je racionalnije, kako po pitanju cene tako i onoga što dobijate za uloženi novac, da se opredelite za neki od BOX paketa. Izbor je prilično širok i zavisi od toga šta vam je potrebno: fiksni telefon figuriše u gotovo svim varijantama, a dopunjavate ga pristupom Internetu, televizijom i mobilnim telefonom.
Za one koji traže pre svega Internet, BOX2 paketi tipa Fiksna + Net su izuzetan izbor, ne samo zbog povoljne cene, nego i zato što dobijate 12 meseci servisa po ceni od 1 dinar. Ukoliko se opredelite za Fiksna + Net400, za 2859 mesečno dobijate pristup brzinom 400/160 Mbps, što obezbeđuje izuzetan kvalitet rada, pre svega zbog brzog upload-a koji će olakšati pristup cloud-u. Pošto je prva godina praktično besplatna, dolazite do toga da (u proseku, gledano na nivou dvogodišnjeg ugovora) za 1430 dinara mesečno dobijate prvoklasan Internet. Plaćate svega nekih 770 dinara više nego ranije, pošto je pretplata na fiksni telefon oko 660 dinara mesečno.
Ukoliko volite i televiziju, za vas su BOX3 (Fiksna + TV + Net) paketi gde, uz brži Internet, dobijate i pristup premium kanalima kao što je HBO HD, kao i pristup video klubu sa filmovima. Najzad, ako želite i mobilni telefon, pogledajte BOX4, gde brzina pristupa Internetu ide do punih 1000/400 Mbps. Ponuda je precizno segmentirana pa je vredi pažljivo proučiti kako bi se donela dobra odluka.
Od kapije do rutera
Za razliku od nekih drugih ponuda gde optika stiže do ulaza a zatim se po zgradi mreža širi nekom formom bakarnih kablova, mts obezbeđuje optiku do vašeg rutera. To znači da ju je od kapije trebalo dovesti do špajza gde mi stoji rack, server, NAS i ostala mrežna oprema. Taj bi posao svakako uradili mts monteri, ali sam smatrao da je bolje da ga poverim mom majstoru, koji je već postavljao razne kanalice predviđene „za buduću ekspanziju“ kućne kablovske infrastrukture, pa dobro zna kako je najlakše stići do cilja. Potreban mi je bio samo odgovarajući kabl, a mts-ov monter mi je ljubazno ostavio onoliko metara koliko sam, računajući napamet, mislio da je potrebno.
Pokazalo se da je procena bila loša – kad računate po logici „ovde ima četiri metra, pa onda se penje jedan sprat, to je tri metra, pa malo skreće...“ znatno „podbacite“. Kasnije precizno merenje pokazalo je da je raspoloživa količina kabla baš na granici, a optički kablovi (o tome nešto kasnije) se ne mogu „tek tako“ nastavljati. Da ne bih rizikovao, odnesem parče dobijenog kabla u Netiks i kažem „dajte mi ovakav“. Nažalost, „takvog“ nije bilo na lageru, pa mi posle mnogo savetovanja, listanja kataloga i potrage po Internetu, nađoše nešto što se zove Draka Fiber 4 vlakna, 9/125 singlemode indoor/outdoor. Naročito mi je bilo simpatično što u specifikaciji piše da ima zaštitu od glodara. Za oko 2000 dinara dobio sam 50 metara kabla, što je barem tri puta više nego što mi je potrebno, ali od viška glava ne boli...
Provlačenje kabla su pratili uobičajeni doživljaji poput podizanja trave, bušenja zemlje ispod pločica, pronalaženja ulaza u kanal (zar nije tu? Pa gde je onda?), a trebalo je i voditi računa o jednoj od retkih mana optičkih kablova u odnosu na bakarne: ne smete da ih savijate pod uglom od 90 stepeni, kako ne bi došlo do degradacije signala pa čak i gubitka komunikacije. Konkretan kabl zahteva da poluprečnik savijanja bude ispod 60 milimetara, što nije baš lako ostvariti i što zahteva veću dužinu kabla da bi se bezbedno stiglo do cilja. No najzad je sve bilo na svom mestu i ostalo je samo da spokojno sačekam mts ekipu.
Ugrađena oprema
Servisi À la carte
IP adresa je jedinstveni 32-bitni broj koji karakteriše nekog korisnika povezanog na Internet, recimo IP adresa može da bude 93.86.163.11. Jednom dobijena IP adresa ne mora ostati vaša „zauvek“: u kasnijem trenutku vašu adresu može da dobije drugi korisnik, dok vi postajete, recimo, 93.86.163.199. Sa aspekta pristupa Internetu to je nebitno – vaš ruter uzima novu adresu i komunikacija se normalno nastavlja, a vi ni ne primećujete da se adresa promenila.
Ako želite da „iz sveta“ pristupate uređajima koji se nalaze u vašem stanu, potrebno je da u svakom trenutku znate svoju IP adresu. Zato je za neke korisnike zgodno da uvek imaju istu IP adresu, recimo da bi podesili neku udaljenu opremu tako da prima pozive isključivo sa adrese administratora. Takva adresa se zove „statička IP adresa“ ili „fiksna IP adresa“ i možete je zakupiti za 590 dinara mesečno, podnoseći zahtev u bilo kojoj od mts-ovih poslovnica.
U istom zahtevu možete navesti da želite prebacivanje opreme u takozvani bridge mod. U standardnoj situaciji, koja se naziva router mod, uređaj koji ste dobili od mts-a prilikom instalacije optičkog priključka obavlja sav posao povezivanja sa mts-om i autorizacije, dok je vaša kućna mreža „iza“ tog rutera i zaštićena njim. Ako se taj uređaj prebaci u bridge mod, on samo prosleđuje saobraćaj do vašeg rutera koji se u logičkom smislu nalazi „iza“ njega, a „ispred“ ostatka vaše mreže. Vaš ruter treba da vas autorizuje kod mts-a, korišćenjem PPPoE (Point- -to-Point Protocol over Ethernet) protokola, u kom cilju ćete od mts-a dobiti korisničko ime i lozinku. Tada ste sami odgovorni za konfiguraciju čitave opreme, što nije jednostavna operacija, ali vam omogućava potpunu kontrolu nad komunikacijom, pa možete obezbediti da se iz sveta povežete u kućni VPN i radite kao da ste u kućnoj mreži. Ovakva mogućnost nije potrebna većini korisnika, ali je važna za, recimo, one koji se bave administriranjem mreža. Zato je dobro što je mts omogućio da pređete u bridge mod ako vam je on potreban.
Čekanje ipak nije bilo sasvim spokojno pošto sam se, sećajući se svih onih konsultacija pri kupovini kabla, neminovno pitao da li će kabl odgovarati i šta će se desiti ako sve treba ponovo da se provlači. Uzalud sam brinuo: monter je bio oduševljen kablom, rekao da nije video takav, posebno mu se svidelo što je svako od vlakana posebno izolovano... Posle je verovatno poželeo da te dodatne izolacije nije toliko hvalio, pošto njihovo uklanjanje nije bilo baš jednostavno.
Povezivanje kablova je prilično složena operacija, zbog još jedne razlike između optike i bakra. Dok je kod bakarnog kabla nastavljanje trivijalna operacija, za povezivanje dva optička vlakna (stručni termin je „splajsovanje“, splicing) je potrebna profesionalna oprema, a sama operacija zahteva pažljivo pozicioniranje vlakana, prolazak kroz prilično kompleksnu proceduru i, najzad, testiranje spoja.
Pošto je povezivanje uspešno obavljeno, monteri su postavili Huawei EchoLife HG8245Q2 GPON terminal. Posle toga je sve jednostavno – u jedan od Ethernet portova ubodete kabl koji vodi do kućnog rutera i mreža je u punom pogonu. Prijavljivanjem na lokalnu adresu uređaja (lozinka je na pločici ugrađenoj na uređaj, pa je svakako odmah promenite) možete podesiti parametre Wi-Fi mreže, uz mogućnosti korišćenja opsega 2.4 i/ili 5 GHz.
GPON terminal ima i portove u koje priključujete kabl za vezu sa set-top box-om koji stoji pored televizora kao i stari dobri analogni telefon. Nema potreba da kupujete nove telefonske uređaje – povezao sam Gigaset centralu i sve je radilo kao i pre. Telefonski broj se ne menja – samo se promenio medijum kojim signal stiže do njega. Optika umesto bakra.
Performanse
Za razliku od raznih ADSL, VDSL i kablovskih priključaka, gde se obično pominju „brzine do toliko-i-toliko megabita u sekundi“, pošto nikad niste sigurni šta se može postići na konkretnoj lokaciji, kod optike je princip „koliko kupite toliko dobijete“. Brzina prenosa podataka je onolika koliko piše u ugovoru, i tu nema pomena vrednih odstupanja. Veza je stameno stabilna, nema prekida ni ponovnog uspostavljanja veze, sve jednostavno – radi. Na prvi pogled možda nećete primetiti koliko je latencija kraća nego kod sistema koji ste ranije koristili, ali kada se posle nekoliko dana naviknete na optiku, itekako primetite ako negde pristupate Internetu na stari način. Odmah poželite da optiku uvedete i na toj novoj lokaciji...
