|
Novim Zakonom je predviđeno uvođenje registra koji će sadržati telefonske brojeve potrošača koji ne žele da ih zovu ili im šalju poruke trgovci koji nude robu odnosno usluge. Ova vrsta direktnog marketinga koja podrazumeva da prodavac zove potrošača s ponudom robe/usluga za koju potrošač prethodno nije iskazao interesovanje, na engleskom se zove cold calling. Dakle, u pitanju je poziv/prijem poruke, koji potrošač nije očekivao.
Kod prodavaca je ova vrsta marketinga vrlo popularna jer pruža jeftin i brz pristup širokom krugu potrošača preko javno dostupnih baza brojeva telefona, npr. „belih strana“. Bez obzira na popularnost, ovakva vrsta marketinga ne daje velike prodajne rezultate, a pored toga stvara i animozitet prema trgovcu, kako zbog često pogrešnog trenutka upućivanja poziva, tako i zbog opravdanog stava potrošača da se na ovaj način povređuju njihov mir
i privatnost.
Najbitnije o registru
Novi registar će sadržati brojeve telefona potrošača koji ne žele da ih zovu/šalju poruke trgovci koji nude/prodaju robu telefonom. Zabranjuje se upućivanje poziva i/ili poruka (SMS ili MMS) potrošačima koji su se upisali u registar potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom. Trgovci će, dakle, morati da provere da li je broj telefona upisan u registar, pre nego što kontaktiraju potrošača na ovaj način.
Registar će voditi RATEL, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Upis ili ispis iz registra obavljaće operatori elektronskih komunikacija s kojima potrošači imaju ugovor, a po pisanom zahtevu potrošača.
Nezavisno od upisa u registar, pristanak potrošača za direktno oglašavanje dat trgovcu pre ili nakon upisa u registar važi do njegovog opoziva koji je dat u skladu za Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pristanak za obradu podataka o ličnosti trgovcu mora biti dat upravo u svrhu direktnog marketinga.
U nekoliko koraka
Potrošač popunjava obrazac čiju sadržinu će propisati nadležni ministar. Tom prilikom će naznačiti broj telefona koji želi da upiše u registar, a zahtev će dostaviti svom telekomunikacionom operatoru. Ukoliko potrošač poseduje više brojeva telefona, za svaki mora da traži unos u registar. Dakle, ne važi pretpostavka da jedan zahtev podrazumeva zabranu poziva za više brojeva istog potrošača, jer je ovo registar brojeva, a ne lica.
Operator podatke o telefonskom broju prosleđuje RATEL-u, u roku od sedam dana od kada je primio zahtev. RATEL unosi novi broj telefona u bazu i nadalje vodi registar zajedno sa ostalim brojevima. Izgled registra biće najsličniji pretragama evidencija kakve već vodi RATEL, a jedini ključ za pretragu biće broj telefona, pa se neće moći pristupiti podacima o ličnosti korisnika brojeva.
Potrošači se mogu predomisliti i tražiti ispis broja telefona iz registra, a postupak za ispis je isti kao i za upis.
Ukazujemo da uvođenje ovakvog registra ne predstavlja novo pravno rešenje, jer registri slične vrste postoje u državama članicama EU već nekoliko godina (u Hrvatskoj od 2017), a pokazali su se kao izuzetno efikasni. Pored država članica EU, u našem regionu registar poseduje i Crna Gora, i to od kraja 2019. godine. Smatramo da će primena registra „ne zovi i ne šalji poruke“ u našoj zemlji doprineti jačanju poverenja između potrošača i trgovaca.
| 
