Dome, radni dome

Istraživanje smo organizovali na našem sajtu tokom druge polovine oktobra, a kompletna komunikacija sa čitaocima tekla je kroz PC Press-ove kanale – sajt, newsletter i društvene mreže. Pošto se mi uglavnom obraćamo IT-jevcima i ljubiteljima vrhunskih tehnologija, jasno je da je većina odgovora stigla upravo sa te strane. A dobro je poznato da se u IT svetu najviše radilo od kuće, tako da rezultate ne treba nekritički preneti na kompletnu populaciju. Ipak, daleko od toga da su se javljali samo kompjuteraši – na slici 1 vidite da su u anketi učestvovali ljudi zaposleni u raznim oblastima: finansijski sektor, proizvodnja, uslužne delatnosti, zdravstvo, obrazovanje... Čak 56% anketiranih radi u firmama koje imaju preko 100 zaposlenih, dosta njih (13%) radi u firmama sa 11-30 zaposlenih, a njih 17% radi u malim firmama, sa manje od 10 zaposlenih.

Iz ugla zaposlenih

Istraživanje je pokazalo da je za sve ili gotovo sve zaposlene rad od kuće organizovan u 61% firmi, dok je u 23% firmi od kuće radio veći broj zaposlenih. Samo u 1% anketiranih firmi niko nije radio od kuće u čitavom periodu pandemije. Što se samih učesnika ankete tiče (slika 2), njih 43% sve vreme radi od kuće, 23% radi hibridno a 6% radi u kancelariji. Za čak 28% zaposlenih dinamika rada od kuće se menjala tokom trajanja epidemije. U trenutku popunjavanja ankete 40% učesnika ipak više ne radi od kuće, dok njih 17% radi hibridno, nekim danima od kuće a nekim u kancelariji.

Učesnike ankete smo pitali za prednosti (slika 3) i nedostatke rada od kuće. Glavna prednost je, logično, bezbednost od infekcije (24%), ali je gotovo isti broj anketiranih (23%) naveo da ne gube vreme na odlazak na posao i povratak kući. Mnogi učesnici ankete posebno cene fleksibilno radno vreme, manje troškove za odeću i transport, pa i manji gubitak vremena na neproduktivne razgovore u firmi.

Što se nedostataka tiče (slika 4), gotovo trećini anketiranih smeta što su stalno u kući, uz manje socijalnih kontakata, i što zapravo rade više nego ranije, baš stoga što nemaju jasno radno vreme. Zaposlenima nedostaju i direktni kontakti sa poslodavcima, što umanjuje šansu za napredovanje, a smeta im i komplikovana komunikacija sa kolegama. Kao važan problem mnogi navode i nedostatak radnog prostora, neadekvatnu opremu, sporu Internet konekciju, otežanu koncentraciju zbog stalnih „upada“ ukućana...

Uz sve te probleme, 23% anketiranih bi želelo da, i kada opasnost od zaraze prođe, nastave da rade od kuće, njih 59% bi radili hibridno, dok bi 18% želelo da se u potpunosti vrati u kancelariju.

Šta kažu poslodavci

I među anketiranim poslodavcima najveći deo (67%) posluje u oblasti informacionih tehnologija, 13% se bavi uslužnim delatnostima, 7% saobraćajem, 6% obrazovanjem... Većina njihovih firmi ima manje od 10 zaposlenih, ali su u istraživanju učestvovali i mnogi vlasnici i direktori firmi sa 11 do 30 zaposlenih, a 6% anketiranih rukovodi firmama sa više od 100 zaposlenih. Tokom pandemije je 53% firmi organizovalo rad od kuće za sve zaposlene, u 20% firmi je organizovan rad na daljinu za manji deo zaposlenih dok, u 7% firmi nije bilo rada od kuće.

Posebno nas je zanimalo da li je rad od kuće uticao na produktivnost zaposlenih i ostvarene rezultate (slika 5). Čak 53% direktora kaže da nije bilo znatnijeg uticaja na produktivnost, njih 34% smatra da se produktivnost smanjila a 13% da se povećala. Kao glavni problem pri radu od kuće čak 80% poslodavaca kaže da nedostatak grupnog rada usporava razmenu ideja, a 13% njih se žali na usporenu komunikaciju zaposlenih. Poslodavci smatraju da je povratak u kancelarije neminovan, čim se epidemiološka situacija poboljša, ali ipak njih 20% ne očekuje skoriji prelazak na nekadašnje uslove.

Škola i(li) ekran

Što se ankete među učenicima i studentima tiče, pokazalo se da 33% njih uči isključivo online, a 47% većinski online (slika 6). I pored online predavanja, u 40% institucija ispiti i kolokvijumi se obavljaju isključivo uživo.

Učenici i studenti većinski (53%) smatraju da online nastava veoma otežava usvajanje gradiva, ali njih 20% kaže upravo suprotno, da više nauče online. Preostalih 27% smatra da su rezultati slični. Oko 60% studenata i učenika smatra nedostatak direktnog kontakta sa kolegama osnovnim nedostatkom online paradigme obrazovanja.

Uz stečena iskustva, 46% učenika i studenata ne bi ni u kom slučaju želelo da nastava i posle pandemije bude organizovana online, njih 27% kaže da bi tako trebalo učiti neke sadržaje, dok bi se 27% anketiranih opredelilo za potpuni prelazak na online (slika 7). Diskusija na panelu

BIZIT panel: „Dome radni dome“ počeo je uvodnim predavanjem prof. dr Dragice Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na temu „Školovanje i rad od kuće – kako se menjaju bazični životni oslonci“. Fokus predavanja je bio na promenama u navikama i u edukacji koje su uslovljene pandemijom i životom u eri korone.

Usledila je panel diskusija u kojoj su, osim profesorke Pavlović Babić, učestvovali Tijana Koprivica, direktor za održivi razvoj Delta holdinga, Sonja Ćetković, Employment and HR websites Director u Infostudu, Jasna Janković, Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika i Ivan Milošević, partner Advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić. Moderator panela bio je naš kolega Nebojša Prijić.

Opšti zaključak panela je da tamo gde postoji volja i želja ljudi mogu da se snađu i da umeju da organizuju kompaniju u skladu sa potrebama i željama zaposlenih, iako niko nije siguran u kom će se čitav proces dalje odvijati. Dosta toga zavisi i od vakcinacije, ali i individualnih stavova, budući da vakcinacija formalno nije obavezna i da poslodavci nemaju pravo da uskrate zaposlenima rad. Situacija koja je sve zatekla je veliki test za privredu i poslodavce i sasvim sigurno će se navike menjati u narednom periodu. Digitalizacija učenja i poslovanja je nešto što je počelo i pre pandemije i nužno smo se zaputili u tom pravcu – iako je COVID-19 možda doneo preveliki pritisak i prebrzo nas naterala da menjamo navike, potpuno je jasno da su promene radnih navika neminovnost, kako za zaposlene, tako i za učenike odnosno studente.