Pola veka računarske tehnike

U prednovogodišnjoj užurbanosti i zauzetosti brojnim nastavnim obavezama koje se uglavnom odvijaju daljinski, gotovo da bismo zaboravili na pedeseti rođendan Katedre za RTI, rođendan koji nikada nismo ni slavili. Na sreću, prošlog leta nas je na njega podsetio jedini živi profesor iz prve tročlane postave Katedre iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka, prof. dr Jozo Dujmović.

Okupljanje u amfiteatru 56 Elektrotehničkog fakulteta pod budnim okom bronzanog Tesle bilo je puno radosti što se konačno vidimo uživo, mada smo događaj prenosili i na Microsoft Teams-u, pa su pored svih pet dekana ETF-a iz ovog veka koji su bili prisutni u sali, ovu svečanu sednicu iz inostranstva pratili i nekadašnji članovi Katedre za RTI. Svojevrstan čas istorije računarstva počeo je kada smo preko video-bima ugledali profesora Dujmovića koji je svoje predavanje snimio u Kaliforniji, gde i sada predaje na University of San Francisco. Početak priče odveo nas je u šezdesete godine prošlog veka, kada je u eri snažnog industrijskog razvoja bivše Jugoslavije ona postala peta zemlja u Evropi u kojoj je domaćim snagama razvijen originalni računar, jedan od deset u svetu. Zvao se CER-10, a u grupi koja ga je dizajnirala ulogu glavnog projektanta imao je potonji profesor i dekan Elektronskog fakulteta u Nišu Tihomir Aleksić. Godine 1965. fakultet nabavlja računar IBM 11/30 i uvodi Smer za obradu podataka. Stanoje Bingulac zajedno sa tadašnjim asistentom Dujmovićem piše prve publikacije o analognim i digitalnim računarima i oni uspostavljaju prvi kurs programiranja 1966. godine.

Prepoznavši potrebu da se gradi posebna naučno-nastavna baza računarstva, 1971. godine više uglednih profesora ETF-a uspeva da ubedi dr Tihomira Aleksića da iz Niša pređe na naš Fakultet i, zajedno sa asistentima Dujmovićem i Borivojem Lazićem, uspostavi prvu tročlanu postavu novoosnovane Katedre za obradu podataka. U naredne tri godine Katedri se pridružuju asistent Laslo Kraus i dr Dušan Velašević. Osniva se računarska laboratorija sa računarima PDP 11/34 i Honeywell 6, ali su nestrpljivi studenti spremni da programiraju 24 sata dnevno morali da sačekaju dolazak računara VAX 785 i izgradnju novog Računskog centra u Paviljonu 1982. godine, kada prof. Dujmović postaje upravnik RC-a. Članovi Katedre postaju profesori Jovan Đorđević, Veljko Milutinović i Zoran Jovanović, koji donose nove oblasti i nova iskustva, dobrim delom sticana na prestižnim univerzitetima u inostranstvu. Katedra 1986. godine dobija današnji naziv.

Tokom teških devedesetih godina broj članova Katedre lagano raste, ali interesovanje studenata za računarstvo raste mnogo brže. Nakon 2000. nastaju prvi privatni fakulteti koji upućuju zahteve za angažovanje naših profesora, ali tadašnji dekan prof. Branko Kovaćević odbija ove zahteve i pokreće inicijativu da se osnuje novi odsek koji bi imao izdvojen upis i dominantnu softversku orjentaciju. Velikim zalaganjem tadašnjeg rukovodstva Katedre formira se novi program i tako nastaje Odsek za softversko inženjerstvo. On u narednih petnaestak godina stiče veliki ugled i popularnost, širi se baza predmeta kojih danas ima 49, a upisna kvota sa 60 raste na 100, zatim na 120, a 2017. godine se, na inicijativu Vlade, povećava na 180 mesta.

Katedra za RTI danas ima 40 članova i u nastavi i istraživanjima pokriva širok dijapazon aktuelnih oblasti. U 50-godišnjoj istoriji Katedre za RTI dvadeset pet stalnih članova je otišlo u inostranstvo ili prešlo u druge institucije, a među njima su ugledni profesori u SAD, Kanadi, Singapuru, kao i eksperti u kompanijama kao što su Microsoft, Qualcom, Oracle, NVIDIA... U penziji su tri nekadašnja člana katedre, a njih sedam je preminulo.

Svečana sednica povodom 50 godina rada Katedre za RTI bila je prilika za prisećanje na profesionalne uspehe i nastavna dostignuća, ali i na anegdote, duh prijateljstva i redovna druženja na katedarskim večerama. Pored prof. Dujmovića govorili su dekan ETF-a prof. Milo Tomašević, novoizabrani dekan prof. Dejan Gvozdić, šef Katedre Jelica Protić, šef Odseka za RTI prof. Miroslav Bojović, profesor emeritus Dušan Starčević i nekadašnji dekani profesori Miodrag Popović i Branko Kovačević. Proslava nije mogla proći bez zajedničkog fotografisanja za koje je zadužen Božidar Miladinović, a ni bez epiloga u kafani „Lovac“. Sa brojem 50 na rođendanskoj torti, poželeli smo da najmlađi koračaju jednako uporno kao mi i prepričaju ovu priču, sa još mnogo novih uspeha, 2071. godine, na stoti rođendan.

Prof. dr Jelica Protić je šef Katedre za računarsku tehniku i informatiku