|
Situacija u kojoj se nalazimo ne predstavlja ni staru ni novu normalnost. ICT svet nije tu nikakav izuzetak, pa se svako snalazi kako zna i ume. Proizvođači hardvera su podigli cene, a opravdanja su vrlo razumna – hronični nedostatak čipova i drastično povećani troškovi transporta i logistike. Aktuelni mobilni operatori na udarnim stranicama nude 5G modele telefona, ali vešto izbegavaju bilo kakvo učešće u javnim raspravama o uvođenju 5G tehnologije ili bilo kakav vid edukacije građanstva i privrede o prednostima njenog uvođenja. A gde ćemo da 5Gfoniramo – to valjda samo oni znaju.
Da ne bude sve crno, istakao bih napore kompanija koje grade data centre, razvijaju nove servise, smanjuju potrošnju energije i povećavaju sigurnost i bezbednost svojih usluga. U nekoj „sledećoj normalnosti“ shvatićete da su mnogo korisniji sasvim prosečni uređaji povezani s korisnim, funkcionalnim i bezbednim servisima nego vrhunski uređaji koji nemaju vezu sa spoljnim svetom. Nemojte da posle bude da vam nisam rekao.
Namet na vilajet
Kad već koristimo priliku da opštu pometnju preokrenemo u sopstvenu korist, ne možemo da zaobiđemo najveće preokrete tokom 2021. godine koje je u velikoj meri inicirao Microsoft. Mnoštvo novih servisa i inovacija tokom protekle godine nekima se možda čini nepotrebnim, ali će sigurno duboko uticati na buduću „ICT normalnost“.
Krenimo od paketa Microsoft 365 (aka Office 365) koji je očigledno u fokusu razvoja kompanije. Već godinama sam korisnik Family paketa koji sam u početku plaćao 6.500, pa 8.500, pa ove godine više od 10.000 dinara. Cena ne napreduje baš kao kod kriptovaluta, ali deluje da napor ipak nešto vredi i da je Microsoft potpuno svestan vrednosti ulaganja. Doduše postoje neke alternative za ove servise i paket aplikacija, ali... Kad kao urednik dobijem Google Docs tekst ili Google Sheet tabelu, prorade mi „leptirići u stomaku“ – i to oni neprijatni.
Windows desktop mašina u oblaku je takođe novost iz protekle godine. Koliko god nam se ideja činila priglupom, potencijali za razvoj postoje. Kao i ostali korisnici, većinu vremena provodim u browser-u, s tekstom ili tabelom, za šta je neophodna srazmerno normalna „mašina“. Sve ređe zadirem u video-produkciju ili u 3D render za koji su potrebni nesrazmerno veliki kapaciteti za koje nemate nikakvo opravdanje, sem ako to nije redovan posao od koga imate redovne (i vrlo pristojne) prihode. Privremeno iznajmljivanje velikih resursa za takve, nesvakidašnje, prilike bilo bi mnogo racionalnije rešenje. Alternativa je da kupim suknjicu od par hiljada dinara u kojoj bih otplesao neki TikTok video i sakupio verovatno više stotina hiljada pregleda – neuporedivo više nego deljenjem „korisnih ICT saveta“.
Dva keca iz rukava
Završni „udarac“ Microsoft-a u protekloj godini svakako je Windows 11 koji šalje nedvosmislene poruke korisnicima. Prva i najznačajnija je – svi moramo dalje. Ne sviđa vam se novi izgled ili raspored ikona? Žao nam je, ali od sada ćete morati tako jer istraživanja i ankete korisnika su pokazale da je ovo novo – bolje. Naravno, postoje načini da prilagodite Windows 11 tako da uopšte ne izgleda kao Windows 11, ali za to vam je potrebno znanje koje možda nemate. Sve što imate su navike koje niste raspoloženi da menjate...
Druga i sveobuhvatnija poruka je da možete slobodno da bacite hardver koji je stariji od dve-tri godine, što iskusnijim korisnicima svakako predstavlja mnogo veći problem. Nismo baš navikli da svake godine kupujemo novi računar. Iako je hardver sve bolji i sve prilagođeniji savremenim zahtevima i korišćenju servisa i cloud-a. Nije nikakva tajna da Microsoft povremeno „podilazi“ proizvođačima hardvera, isključujući zastarele hardverske koncepte. Bez toga bi razvoj hardvera bio obesmišljen, kao i uvođenje novih načina upotrebe, koji uključuju servise i cloud.
Zato za sledeću godinu obavezno planirajte kupovinu novog računara koji ima barem 8 GB RAM-a, SSD od barem 512 GB uz obavezan moderan (Windows 11) operativni sistem i korišćenje Microsoft 365 servisa. Ne obazirite se mnogo na domaće (neinformisane i alave) trgovce koji su u magacine navukli mnoštvo 4 GB RAM / 256 GB SSD računara koje više niko „napolju“ ne želi da kupuje. Potpuno sam siguran da ni vi nećete biti srećni s njima, a sva pitanja koja dobijam mejlom, tipa: „Izašao je Win13, da li smem sada da instaliram Win11?“, ići će direktno u spam. Doviđenja i hvala na svim ribama...
Home, we have a problem...
Lepo smo se organizovali i shvatili šta nam je potrebno za moderan biznis. Kao i inače, potrebni su nam ljudi koji obavljaju neke, naizgled rutinske, ali vrlo značajne poslove za opstanak (pa i prosperitet) vaše (ili naše?) kompanije. Nesmetano obavljanje uobičajenih, rutinskih poslova je vrlo značajan preduslov da se oslobodi dodatno vreme i prostor za kreativnost.
Savremeni hardver i intenzivno korišćenje servisa bili bi neki minimalan preduslov da se stvari reše pozitivno. Ali, ko će da obezbedi te preduslove? Kompanija je već mnogo uložila u prostor, kancelarije, server, link(ove) za optički Internet, respektabilan NAS prostor za pohranjivanje koječega i dosta skupe računare za zaposlene. Pri tome je štedela na nadoknadama za topli obrok ili javni prevoz – ali u iole vrednim i prosperitetnim kompanijama niko i ne gleda na takve sitnice.
Izolacija nas je naterala da se – izolujemo. Za pregaoce, rad od kuće postao je poželjan. Ruku na srce, veći deo posla svih nas sastoji se od čekanja da neko drugi obavi svoj deo posla da bismo mogli da nastavimo. Za to vreme, možemo da koristimo svoje kupatilo (koje nije samo WC šolja i lavabo prečnika cca 30 cm), a kad ogladnimo, možemo da spremimo pristojan obrok, bez izlaska da ga sami kupimo ili čekanja da nam ga dostave. Nije zanemarljiva ni činjenica da nekad, u međuvremenu, možemo malo i da odremamo ili odgledamo neku seriju ili film. Da ne pominjemo probleme oko oblačenja, isparkiravanja, traženja parking-mesta „kod firme“ (koje se plaća), te neizvesnog povratka kući koje ponovo prate sve te pomenute aktivnosti i problemi.
Zašto onda svi ne radimo od kuće? Tako bi uštedela firma, a i mi. Pa, ne može – jednostavno zato što sad morate lično da uložite u dobar kompjuter, internet vezu i pristojno radno mesto unutar, nekad skučenog doma, gde će se deca (ili kučići i mačići) pristojno ponašati dok vi radite ili sastančite. Iako izgleda jednostavno, u praksi su to ponekad nerešivi problemi.
Da li možete?
Krajnje pitanje je da li ćete spremno da zakoračite u sledeću, 2022. godinu? Da li ste spremni za sve izazove koji vas očekuju? Prema mom skromnom iskustvu, postoje dve vrste radnika. Jedni se prilagođavaju i obavljaju svoje (nekad i potpuno nove, a nekad i besmislene) zadatke na vreme, u skladu s ličnim, ali i kompanijskim interesima. Najčešće sami procenjuju kako će te zadatke obaviti što efikasnije i ne libe se da i sami ulože nešto u nove tehnologije, kompjutere, servise i sve ono što je potrebno da posao obave u skladu s najvišim standardima koje su sami sebi propisali. I tako rade nezavisno od toga da li rade u kancelariji ili kod kuće.
Pripadnici „druge vrste“ su večita gunđala o tome kako je pre bilo mnogo lepše, kako im je neophodan povratak na nešto staro ili na koncepte koje vreme gazi ili ih je već odavno pregazilo. Ne treba tvrdoglavo insistirati ni na starim, ali ni na novim konceptima. Na primer – meni uopšte nije potreban pametni sat od 300-400 evra da bih znao koliko je sati, niti naglavna kaciga da bih se „preselio“ u neki novi metasvet, ali razmotriću pažljivo i jedno i drugo. Prilagođavanje je ključ opstanka, pa i evolucije. Šta nam donosi 2022. godina? Birajte pažljivo...
|
