|
Da li je vlasnik firme ujedno i direktor? Moderni mitovi o preduzetništvu kažu da su vlasnici usamljeni, genijalni, štreberski posvećenici lucidnih ideja i ciljeva? Ili su to jednostavno vredni, pametni ljudi koji će biti uspešni u svemu čemu se posvete? Pa, onda i menadžment role i procesi predstavljaju sasvim lak izazov za njih.
Pogledajmo neke najčešće formate posvećene startapu i ulozi koju pokretači mogu, hoće ili moraju da imaju. Ovih nekoliko formata direktno su preuzeti iz (naše) stvarnosti, dovoljno su apstraktni da niko ne bude prepoznat a dovoljno konkretni da budu dokumentarna ilustracija.
CEO, neCEO,
šta je to uopšte CEO?
Nominalno, vi ste CEO. Nominalno, zato što nije bitno ko je CEO jer niste baš potpuno sigurni šta je sve to što morate ili možete da biste zaista bili CEO. Imate par primera pred očima, a i oni su bizarno različiti. Pročitali ste desetak knjiga o liderstvu i liderima, ali one su skoro religiozne u ponavljaju opštih istina i mantri, dogmatično vezane za pravila koja naizgled nemaju nikakve veze s vama i vašim malim timom. Imate puno ljudi raspoloženih da vam daju savete, ali da ih to ne izlaže nekom riziku ili problemu, pa samim tim, ti saveti izgledaju pomalo nebitni. Zato možete da izmislite svoja pravila ili da improvizujete, ipak vi ste CEO?
CEO, to je šef, je l’ da? Glavni? On donosi pravila, ne mora baš da ih se pridržava? On ima formalni autoritet koji se menja iz situacije u situaciju. To, u stvari, nije CEO, to je gazda. Ako baš želite da na vizitkartu (i LinkedIn profil) stavite titulu gazda, onda je ovo zanimljiv izbor, inače porastite do CEO cipela ili unajmite nekog dobrog i dokazanog. Bitna je odluka.
CEO sa CTO potkošuljom
Da, naravno da ste vi CEO. Vi ste smislili ideju, vi ste okupili tim, vi ste uleteli svojim coding talentom kad je par puta ozbiljno zaškripalo. Provodili ste noći u postavljanju projekta, vi ste bili ključni, uz par drugih, u formiranju tima i pribavljanju finansijskih sredstava potrebnih za rad. Čak ste smislili i ime kompanije!
Da, naravno da ste vi CEO. A zašto onda imate sve ove neprijavljene žudnje i strastvene potrebe, zašto biste samo hteli da se zaronite u srž izvođenja projekta, da po čitavu noć (da, to mora da se radi noću) programirate dok vam se oči ne zamute od plavog svetla, a prsti ukoče i da navučete onu imaginarnu duksericu na kojoj velikim slovima piše CTO (čita se nerd)? Zato što znate šta vas uzbuđuje. Zbog čega radite sve ovo.
I zato ćete rado prepustiti pregovaranje sa osiguravajućim društvom nekom drugom. Zato ćete rado kompletan proces popunjavanja tima, osim par ključnih pozicija u razvojnom timu, prepustiti HR sistemu neke unajmljene agencije ili bilo kome u startapu. Zato ćete u stvari biti CTO, bez obzira na formalnu titulu koju imate. OK, a sad nađite CEO-a.
Moj drugar CEO
Mladi, idealistični i talentovani ljudi zajedno naprave divan, uzbudljiv i potencijalno svetski uspešan projekat/kolektiv/rešenje. Sve su uradili kako treba, u menadžment role su ugradili veliku pažnju i trud i čak su uspeli da uvedu jednu dozu ljudskosti i prijateljstva u sve profesionalne odnose. Pre svega oni su prijatelji, a ne zaposleni i menadžment, oni rade zajedno zato što to vole, a ne zbog vulgarne koristi i plate. Dobro, plata postoji i dobra je, ali to nije glavni motiv...
Za sada zvuči sjajno, zar ne? Ko nije sanjao o takvom kolektivu? Samo, uloga CEO (i ne samo ona) je moćna iz više razloga. Ona u sebi krije potrebu i sposobnost za odlučnim reagovanjem u svim situacijama gde je odlučno reagovanje potrebno. Zamislite, na primer, da treba da zaokružite planirane aktivnosti za narednu godinu, a otkrijete da sledeća tranša investicija kasni ili ne postoji. Ako prepolovite tim, možete da radite još godinu dana. Ako zamrznete sve aktivnosti, možete da držite na minimalcu sve neko vreme. Ako imate ideju kako da tim radi bez plaćanja, sad je vreme da je servirate. I tako dalje i tako sve tradicionalnije nezgodno...
Da li ste i dalje CEO drugar koji gleda da očuva svoja drugarstva i one koji su mu najbliži i najdraži zadrži ili odjednom uključujete neki rezervni kapitalističko efikasni mozak i postajete neprijatna karikatura? Ova situacija je možda i sama jedna karikatura, ali efikasno ilustruje tezu da postoji (ponekad i isplativa) cena za svako transformisanje i umekšavanje role CEO.
CEO 24/7
Jasno je da ste vi CEO i zašto je to tako. Ne samo da ste pokrenuli sve, imenovali firmu (dobro, pogledajte pun prvi deo opisa iz poglavlja CEO sa CTO potkošuljom, i ovde je primenjivo), i ne samo to da ste bili pokretač i posvećenik, alfa i omega, već ste to sve više i više, brinući opsesivno o svakom detalju i radeći na svakoj, ama baš svakoj sitnici vezanoj za vaš startap 100 odsto predano. Na prvi pogled, ovo deluje kao jedna od onih poslovnih bajki, onih ljupkih priča koje se često serviraju u poslovnim biografijama zvezda IT scene i velikih i uspešnih poslovnih gurua. Kad izgarate na poslu i ludački ste posvećeni svakom detalju, to je onda garancija uspeha?
Nažalost, garancija uspeha ne postoji, a ovakva opsesivna posvećenost i zaronjenost u sve procese startapa možda tu i tamo donese neki „filmski“ uspeh, ali najčešće dovodi do čira na želucu, loše lične higijene, nepostojećeg obrasca zdravog spavanja i apsolutno nepostojećeg ljubavnog života. Privukli smo vam pažnju? Neka ta posvećenost i izuzetna investicija postoji na jednom višem, strateškom nivou i neka se prevede u vašu sposobnost da budete dobar i posvećen CEO, ali i da za svaku ključnu rolu i proces nađete odgovarajućeg partnera, saborca ili zamenika.
CEO broj 1, CEO broj 2, pravi CEO to sam ja
Zamislimo zajedno jednu razvojnu priču. Bila tri drugara, A, B i C (ili dva drugara i drugarica, ili tri drugarice... kao da je bitno), zajedno su se zainteresovali za programiranje i čitali mistične kolumne Dejana Ristanovića od rane mladosti, zajedno su upisali Matematičku gimnaziju, zajedno se (ubrzano, preskačući godine) upisali na PMF (dobro, može i ETF, pa čak nek bude i FON), zajedno primljeni na praksu u Microsoft-ov razvojni centar i zajedno se tamo zaposlili i nakon nekog vremena zajedno otišli da formiraju svoj sopstveni mali uzbudljivi startap oko ideje X. Okupili tim, prošli (uspešno) čak i prvi mali investicioni ciklus.
Do ove tačke sve je prilično jasno. Brzo pitanje, ko je CEO? Pa, to zaista nije bitno, bliski su, razumeju se, to je samo jedna titula i kao takva nek CEO, recimo, bude osoba A, a CTO osoba B ili COO, na primer, osoba C. A mogu i da se rotiraju i na kraju zaista nije veliki problem ko je CEO. Ili možda jeste? Kad sledeći put budu podigli za jedan nivo pregovore o finansiranju, potencijalni investitori neće baš lako razumeti tu jednu hipi konstrukciju gde CEO kao postoji ali nije baš fiksiran. Kad tim naraste toliko da ima formalne menadžment strukture, postojanje tog jednog nedefinisanog jezgra ponekad će dovesti do zbunjivanja kod zaposlenih, kod partnera, kod medija, kod finansijera, pa i kod samog menadžment tima. Zakucajte to. Možda vama nije bitno, ali svim ostalim jeste.
Konačno, ko može da kaže da u jednom finom razvoju i rastu, prosečan startap preduzetnik neće proći mnoge ili čak sve od ovde ilustrovanih formata/faza? Ko kaže da su oni horoskopski zakucani da ispoljavaju svoju preduzetničku sudbinu samo kroz jedan profil angažovanja? U stvari, veoma je verovatno da će biti baš tako – ako je posvećeni talenat za učenje i rešavanje problema u srcu pokretača većine IT startapa, onda učenje i rast kroz razne formate organizacija i stilova saradnje definitivno spada u rešiv izazov. Nadamo se da će ovi jarko i jasno predstavljeni izazovi poslužiti da se brže i efikasnije prepoznaju mogući izbori. A do tada nije bitno da li ste CEO, bitno je da ste ceo (ili cela ako ćemo da budemo fer) posvećeni svemu tome.
|
