GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #64 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Izumi koji su promenili svet
Vesna Milošević
Otkada je sveta i veka, pronalazači guraju točak napretka. I Internet tu ima svoje mesto...
- PC #64 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Izumi koji su promenili svet

Godinama ljudi smišljaju i stvaraju nove mašine, uređaje i procese u proizvodnji. Mnoge od ideja doprinele su tome da ovaj svet bude bolje mesto za život, ali neke nisu imale tu sreću, niti su njihovi izumitelji postali milioneri preko noći. Ima odličnih ideja koje nikada nisu zaživele, a nekim patentima bez kojih je današnji život nezamisliv nije proricana lepa budućnost. Zato je zanimljivo upoznati važne trenutke u istoriji pronalazaštva, a dobar sajt za početak je www.ideafinder.com .

IdeaFinder
(kliknite za veću sliku)

U odeljku „Istorijat“ naći ćete opsežnu dokumentaciju koja se proteže od trenutka kada je izmišljena prva presa za štampu do ekspanzije Interneta. Kako su za pojedine pronalaske vezani brojni mitovi i priče, zanimljivo je pročitati i neke od njih, pogotovo one koje sadrže i nešto više od suvih činjenica. Neki izumi su bili šaljivi, neki su bili ozbiljni, ali čak i pronalasci koji nisu bili nimalo uspešni ne moraju se smatrati potpunim promašajima – svaki od njih pokazuje želju ljudi da poboljšaju uslove života. Na listi izuma koji su ovde predstavljeni su automobili, aspirini, žvakaće gume, ali posebnu pažnju privlači priča o kompjuterskim miševima. Naime, mnogo godina pre personalnih računara, Douglas Engelbart je patentirao interaktivni sistem za pristup informacijama; tada je osmišljen i miš. Engelbart je 1968. fascinirao svoje kolege koristeći primitivni mainframe računar udaljen 25 milja od mesta događanja. Ostali podaci zapisani su u registru patenata pod brojem i nazivom: X-Y position indicator for display systems.

Muzej pronalazaštva

Posetiocima koji su malo više zainteresovani za istorijat pronalazaštva, namenjena je prezentacija Muzeja pronalazaštva na adresi www.inventorsmuseum.com . Saznaćete ko je izmislio golf, frizbi ili ćete se pak upoznati sa izumima koji su vezani za „umetnost“ ratovanja. Zanimljiv je članak o Aleksandru Grahamu Belu, izumitelju telefona – možete čak da vidite kako je sve to izgledalo u originalu. Zanimljive su i knjige odnosno video zapisi koji postoje u muzeju, kao i virtuelna šetnja kroz lobi ove zgrade.

Inventor`s museum
(kliknite za veću sliku)

Još jedna prezentacija koja se bavi izumima i njihovim tvorcima je www.web.mit.edu/invent/ . Lista se može pretraživati po nazivima pronalazaka, imenima pronalazača ili po oblasti u kojoj se pronalazak nalazi. Redovno se bira „pronalazak nedelje“ koji se detaljno predstavlja posetiocima. Pre nekog vremena pronalazač nedelje bio je Vinton Cerf, koji je zaslužan za TCP/IP protokol. U njegovo vreme smatrano je da samo čudaci idu na računarsko odeljenje Stendora, ali je Vinton očito bio na pravom mestu, pa je 1972. doktorirao i postao profesor na istom univerzitetu. U isto vreme Robert Kahn je demonstrirao elektronsku poštu na ARPANET-u i pozvao kolegu da mu pomogne u razvoju novog protokola koji će biti fleksibilniji i sigurniji za prenos podataka. Pet godina kasnije, predstavljen je TCP/IP, osnova današnjeg Interneta.

Zaštitite svoja prava

Prezentacija američkog Zavoda za patente nalazi se na adresi www.uspto.gov . Pored informacija i najnovijih vesti o zakonima i tumačenjima, ovde ćete naći baze podataka o patentima i pročitati kako se štite ideje, zaštitni znakovi i autorska prava. Saznaćete koje usluge pruža Zavod za patente, kolike su takse koje se plaćaju i koje se usluge dobijaju bez naknade. Zanimljiva je i lista stvari koje se (ne) mogu patentirati – nije moguće patentirati prirodne zakone, fizičke fenomene, apstraktne ideje, literarna, muzička i umetnička dela (na njih se odnose autorska prava), izume koji nisu korisni ili koji vređaju javni moral.

Sci3
(kliknite za veću sliku)

Sunnyvale centar za inovacije, izume i ideje, osnovan je novembra 1994. godine, u saradnji sa američkim Zavodom za patente, sa ciljem da se zainteresovanim istraživačima i korporacijama pruže podaci o registrovanim patentima, van oblasti Vašingtona. Centar obezbeđuje on-line pristup kompletnim podacima (www.sci3.com ) koji se redovno ažuriraju. Potreba za ovakvom bibliotekom podataka javila se još 1963. godine, da bi se izašlo u susret potrebama razvoja tehnologije u Silikonskoj dolini, a ubrzo je priključena u sistem biblioteka u Sunnyvale-u. Pored liste američkih patenata, postoji mogućnost pretraživanja inostranih patenata u zemljama koje su sklopile ugovor sa ovom bibliotekom, zatim informacije o seminarima i literaturi.

Ideju treba zaštititi čak i pre nego što ona dođe do zavoda za patente. Prezentacija www.inventornet.com bavi se problemom pravne zaštite patenata. Neiskusni pronalazači često advokatima predstave celokupan projekat koji hoće da patentiraju, što ne pruža nimalo fleksibilnosti tokom procesa registracije i onemogućava pronalazača da pravi manje prepravke koje mogu poboljšati performanse proizvoda. Postavlja se pitanje i za koji patent podneti zahtev, jer nije isto ako se izabere utility patent ili design patent. Utility patent traje 20 godina i najčešće se odnosi na mehaničke ili električne uređaje ili na neki novi proces. Design patent traje 14 godina i dobija se za predlog izgleda proizvoda.

Zaštita patenta je značajna, jer sprečava nedozvoljeno korišćenje, proizvodnju i prodavanje, određenog proizvoda. Ne manje bitna stvar je i naziv proizvoda; za određenu sumu, ljudi iz ove kompanije će sprovesti istraživanje tržišta i prikupiti informacije o tome da li postoji proizvod sa sličnim imenom koji bi pravio zabunu, a onda analizirati kako potencijalni potrošači reaguju na novi proizvod. Ulaganje u ovakva istraživanja nije malo, ali se uglavnom isplati, a pronalazača štiti i od raznih neprijatnosti.

Komercijalizacija ideja

InventorLink www.inventorlink.co.uk ima samo jedan proklamovani cilj – komercijalizacija novih ideja. Njihov poseban program indentifikuje kompanije za koje neki od novih proizvoda predstavlja komercijalni potencijal. Nakon toga, stupa se u izradu programa koji traje oko godinu dana i ima nekoliko faza. U prvoj se organizuju kratki sastanci kako bi se obe strane upoznale sa novim proizvodom i njegovim potencijalima. Svi razgovori u početnoj fazi strogo su poverljivi i uglavnom se vode oči-u-oči, retko preko telefona.

InventorLink
(kliknite za veću sliku)

U drugoj fazi vrši se marketinška procena tržišta. Ovi rezultati se napismeno šalju pronalazaču, a ako su oni pozitivni, uz njih stiže i primerak ugovora. U trenutku kada se ugovor potpiše, kompanija preuzima sve poslove oko proizvodnje i prodaje novog proizvoda. Sledeće faze su istraživanje potencijalnih proizvođača, zatim potencijalnih prodavaca, registrovanje proizvoda, licenciranje i sve ostalo što je neophodno da proizvod izađe na tržište. Na posebnoj stranici je lista proizvoda koji su nedavno plasirani na tržište od strane ove kompanije. Jedan od njih je restaurator za CD, uređaj koji čisti i prepravlja manja oštećenja na CD i DVD diskovima tako što uklanja tanak sloj sa oštećene površine i ponovo je polira.

Mnogo je kompanija koje pružaju usluge pronalazačima. Izdvajamo www.docie.com , čiji su klijenti sami pronalazači, advokati koji zastupaju pronalazače i kompanije koji se bave plasiranjem novih proizvoda. Pored podataka o uslugama, pročitaćete i priče o uspešim pronalazačima koje mogu da podstaknu one koji se još dvoume da li da se upuste u avanturu. Inače, Ron Docie je započeo karijeru pronalazača sigurnosnih uređaja za auto-industriju. Tada je izumeo posebnu vrstu retrovizora i 1976, kada je imao samo dvadeset godina, započeo sopstveni biznis. Našao je investitore koji su uložili 200.000 dolara, dok je on preuzeo odgovornost za projektovanje uređaja, prikupio tim profesionalaca i pobrinuo se za marketing. Patent je ubrzo otkupila velika američka kompanija koja proizvodi automobile i posao je krenuo...

Samo bez žurbe!

InventorNet
(kliknite za veću sliku)

Čim ste registrovali patent, pojavila se kompanija koja vam obećava čudo na tržištu. Nemojte odmah pomisliti da su sve vaše želje ispunjene – posetite www.inventorfraud.com , jer američka Federalna komisija za trgovanje upozorava da veliki broj kompanija koje se bave promocijom novih proizvoda bez osnova tvrde da će nešto uspeti. Pronalazači moraju naučiti da prepoznaju lepa obećanja prevaranata. Statistike govore da samo mali broj patenata postaje komercijalno uspešan. Ukoliko vam neko obećava da će vaš patent sigurno ostvariti dobit, bez upozorenja da postoji izvesni rizik, znajte da se radi o prevari. Ne treba varovati na reč kada su u pitanju prethodni uspešni klijenti – zatražite njihovu listu i proverite je.

Svako od nas je ponekad razmišljao o tome kako da usavrši nešto iz okoline, a iskustva pronalazača mogu samo da daju podstrek da svaku ideju, ma koliko nam bila neozbiljna na prvi pogled, registrujemo i čekamo da se pojavi odgovarajuća prilika da je praktično primenimo. Čak i ako ne nameravate to da uradite, uvek je zanimljivo zaviriti u ideje drugih koje su nam, barem u nekoj meri, olakšale život.

SLEDEĆI TEKST U PC #64
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović


ASUS

RODT webinar

Čitaj PC Press

YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter