Vodeći IT časopis u Srbiji

Modem blues

Nikola Stojanović

U uslovima loših centrala i još gorih veza, izbor modema postaje pitanje (virtuelnog) života. Ponuda na domaćem tržištu je bogata, ali pravi modem nije lako odabrati...

- PC #66 (April 2001)
- U prodaji po ceni od 200 din

Modem blues

PC #66 | Nikola Stojanović

Analogne modemske veze godinama predstavljaju primarni kanal za povezivanje na Internet većine kućnih i kancelarijskih korisnika. Nije nam drago što je tako, jer svi bismo više voleli da u našem okruženju funkcionišu digitalne pretplatničke linije ili neka slična napredna komunikaciona infrastruktura, ali tu smo gde smo - modemi, "pucketave" centrale i zauzeti pristupni brojevi predstavljaju realnost. Zato smo po ko zna koji put, ponovo pregledali ponudu modema na našem tržištu i pred njih postavili težak zadatak - da omoguće optimalno brzu i pouzdanu vezu s Internetom. Na poziv za učešće u ovom zbirnom prikazu odazvao se solidan broj domaćih firmi, pa smo prikupili 17 modema. Samo jedan modem nije prošao sve testove, a opise četiri eksterna modema ostavili smo za neku narednu priliku.

Softver pobedio hardver

Tržište modema je šaroliko, ali glavninu čine modeli sa čipovima četiri mainstream proizvođača: Rockwell/Conexant, Lucent, Motorola i Analog Devices. S vremena na vreme pojave se i alternativni modeli s čipovima firmi PCTel, Crystal, ESS, SGS Thompson i Davicom, ali njihov "deo kolača" na tržištu modema mali. U tehnološkom smislu, najzastupljeniji među internim PCI modemima su oni softverski, tzv. Softmodem. Toj kategoriji pripadaju tri testirana modema sa Motorola čipom, kao i tri modema sa Conexant čipom. Po popularnosti i prodaji slede ih modemi sa softverskom emulacijom kontrolera (controllerless), popularniji pod imenom Winmodem. Takva su dva modema sa Rockwell-ovim parom čipova i jedan modem sa čipom firme Analog Devices. Potpuno hardverski modemi, koji rade bez drajvera u čistom DOS okruženju ("DOS modemi") postali su prava retkost. Našli smo samo jedan US Robotics PCI modem (56K* Performance Pro) koji spada u tu kategoriju, ali on nažalost nije stigao na test.

Budući da se u savremenim računarima koriste procesori na 400 i više MHz, pitanje direktnog opterećenja procesora više nije aktuelno. Daleko bitniji činilac koji utiče na stabilnost rada i performanse modema je njegova osetljivost na različite nivoe opterećenja sistema, tj. promenljive uslove na telefonskoj liniji. Zato smo se potrudili da modeme isprobamo sa telefonskog priključka na lošoj centrali (počinje sa 45), a dodatni otežavajući faktor bilo je to što linija nije bila "čista", već izvučena iz uređaja za proširivanje broja linija (PCM). Pri testiranju smo dozirali opterećenje procesora, koristeći test programe koji "maltretiraju" gotovo sve računarske podsisteme, simulirajući tako realne uslove eksploatacije modema. Za merenje brzine prenosa koristili smo besplatni dijagnostički alat MyVitalAgent firme Lucent Technologies, koji je tokom transakcija očitavao prosečan prenos prema vrsti (posebno za Web, FTP, Mail), kao i stepen kompresije.

Iako to nije od presudnog značaja za izbor modema, nismo mogli da ne primetimo razlike u pakovanju i opremi uređaja. Čak i vrlo poznate firme kao što su US Robotics i ActionTec isporučuju uređaje bez odgovarajuće ambalaže (očito su u pitanju kod nas toliko popularne OEM verzije), dok bezimeni dalekoistočni proizvođači povoljan utisak ostvaruju dobrim pakovanjem (Volcano) i uputstvom u boji (Noname Motorola).

Za detaljan pregled karakteristika i performansi korišćenih modema pogledajte aprilski broj časopisa "PC".