Pored ludih krava, slinavke i šapa, neviđenih poplava i ostalih poljoprivrednih nepogoda, nad Britanijom se ovih dana nadvila još jedna neposredna opasnost – hakeri! Prema ministru inostranih poslova Robinu Kuku, hakeri predstavljaju veću pretnju Britaniji nego teroristi. Obraćajući se nedavno Parlamentu, on je rekao da bi „dobro organizovan kompjuterski napad mogao brže da ojadi naciju nego direktan vojni udar“.
Ako je to zaista tako, posmatrač bi mogao da se zapita zašto britanska vlada u kupovinu oružja ulaže otprilike isto toliko novca koliko i čitav afrički kontinent? Da li je potrebno i pominjati da najnovije američke nuklearne podmornice nisu kupljene za borbu protiv hakera, niti su zbog toga avionske flote pojačane stotinama aviona i lakopadajućih helikoptera. Možda se tajna ipak krije u činjenici da su izbori uskoro, već u junu, i da vlada fabrikuje situacije i neprijatelje sa kojima može uspešno da se izbori preko noći. Na meti su hakeri.
Jedno istraživanje koje je izvelo strukovno udruženje Communication Management Association (CMA) govori u prilog tome – na osnovu podataka iz anonimnih anketa sprovedenih među zaposlenima u 172 velike firme, svaka treća britanska kompanija bila je žrtva cyber kriminala, a polovina IT menadžera veruje da opstanak njihovih organizacija može biti ugrožen upadima u mrežu.
U pravi čas
David Harrington iz CMA zato misli da je Kukovo upozorenje stiglo u pravi čas. Ova organizacija, inače, ima preko 2,000 članova, među kojima su zaposleni u najvećim britanskim privatnim i državnim firmama. Glavna briga tiče se činjenice da su britanske kompanije slabo opremljene da izlaze na kraj sa problemima kao što su finansijske malverzacije, krađa informacija, pranje novca, izbegavanje poreza, manipulacije kreditnim karticama, invazija privatnosti, krađa identiteta, napadi virusa i hakerisanje.
Zato je CMA oformio posebno odeljenje Institute for Communications Arbitration and Forensics (ICAF), čija je glavna funkcija da kompanijama ukaže na prioritet svih aspekata kompjuterske bezbednosti. Greg Smith, tehnički direktor ICAF-a, kaže da će ovo telo takođe delovati i kao neutralan posrednik u sporovima vezanim za kompjutersku bezbednost, kao što je, na primer, uzurpiranje Web sajtova od strane hakera.
Kompanije često oklevaju da ovakve sporove rešavaju na sudu, bojeći se negativnog publiciteta. U takvim okolnostima, smatra Smith, vansudsko poravnanje i razrešavanje konflikata predstavljalo bi bolji pristup. U svakom slučaju, sviđa mi se ideja o probranim IT menadžerima kao „neutralnim“ posrednicima u sporu između velikih kompjuterskih firmi i bubuljičavih hakera. Pošteno, nema šta, a tek što je efikasno... Kad ih tako par puta „vansudski poravnaju“, bez negativnog ili bilo kakvog drugog publiciteta, hakeri će, valjda, požuriti da se sami predaju.
Ni britanska policija ne sedi skrštenih ruku kada je kompjuterski kriminal u pitanju. Ne bi bilo fer tvrditi da policija do sada nije imala uspeha u toj borbi, najefikasniji su bili u suzbijanju pedofilije, kojoj je u Britaniji odnedavno objavljen rat. U stvari, možda bi bilo preciznije reći da se radi o „virtuelnoj pedofiliji“: slike preuzete sa Interneta i šifrovane mail liste spremno se dostavljaju tužilaštvu čim se utvrdi identitet osumnjičenog.
„Privatizovanje“ biračkih spiskova
Borba protiv kompjuterskog kriminala prenela se i u sferu privatnog biznisa. Pravu senzaciju izazvao je plan britanske vlade da „privatizuje biračke spiskove“, što je izazvalo lavinu neugodnih reakcija. Najžustrije su reagovali borci za zaštitu privatnosti. Na projektu će se angažovati Ministarstvo unutrašnjih poslova (Home Office), Agencija za unapređenje i razvoj (Improvement and Developement Agency – IDeA), lokalne vlasti i Izborna komisija. Prikupljanje ponuda za kupovinu biračkih spiskova obaviće se krajem aprila, a kompanija čija ponuda bude prihvaćena biće zadužena i za ažuriranje spiskova i održavanje baza podataka koje će potom moći da prodaje zainteresovanim klijentima.
Neće samo banke i osiguravajuća društva biti potencijalne mušterije kada je reč o kupovini informacija koje se mogu dobiti iz biračkih spiskova. Spominju se i privatne firme koje nude zdravstveno osiguranje. Logično je pretpostaviti da će se građani koji su se u prošlosti pokazali kao loši dužnici (jer, recimo, nisu na vreme otplaćivali kredite) uzdržavati od glasanja i na taj način biti efikasno isključeni iz demokratskog procesa. Slično bi moglo da važi i za hronične bolesnike. Borci za zaštitu privatnosti, među kojima je najglasniji Privacy International, već su pripretili podnošenjem tužbe Evropskom sudu za ljudska prava.
Hobiti prete mrežama
Još jedna pojava opasno ugrožava britanski e-biznis. Tržište je u opsadnom stanju, a glavni krivci nisu hakeri, već Hobiti. Sa pojavom prvog trejlera (reklame) za famozni film „Gospodar prstenova“, nastala je prava panika u vrhovima najvećih britanskih umreženih firmi. Verovatno su se setili katastrofalnog iskustva sa notornim trejlerom za „Rat zvezda“ (IV ili I deo, kako vam drago), kada je preko noći čitava komunikaciona infrastruktura na Ostrvu usporena do puževog hoda, jer su zaludni IT stručnjaci preko veza u svojim kompanijama download-ovali bezbrojne kopije.
Da ne bi bili zatečeni i ovoga puta i da čari Galadrijele i Hobita ne bi blokirale e-Britaniju, većina velikih firmi se pobrinula da suptilno, putem internih memoranduma, pripreti svojim informatičarima i ostalim ljubiteljima zmajeva i čarobnjaka da ne preteruju sa download-ovanjem. Prosto dođe čoveku da se zapita nije li možda Robin Kuk izabrao pogrešnog neprijatelja...
|