|
Microsoft je, u saradnji sa lokalnim partnerima, 7. juna organizovao konferenciju "Sinergija" u centru "Sava" - tokom celodnevnog, intenzivnog programa predstavljene su Microsoft-ove tehnologije, a rukovodioci kompanije su razgovarali sa predstavnicima države i potpisali Pismo o namerama sa republičkom i saveznom Vladom, što predstavlja uvod u oficijelno prisustvo Microsoft-a u Jugoslaviji. Delegaciju korporacije je predvodio Michel Lacombe, Predsednik Microsoft-a za Evropu, Srednji Istok i Afriku i istovremeno stariji potpredsednik korporacije. I pored veoma opterećene satnice, gospodin Lacombe je našao vremen za opširan intervju našem časopisu. Ovde objavljujemo izvode iz tog intervjua, dok će kompletan tekst biti objavljen u "PC #69".
 | Michel Lacombe
(kliknite za veću sliku) |
Michel Lacombe se pridružio Microsoft-u još 1983, šest godine pošto je diplomirao na Ecole Superieure Libre des Sciences Commerciales Appliquees, i od tada je stalno napredovao da bi jula 2000, posle velikih poslovnih uspeha (od 1998. do kraja 1999. povećao je prodaju u regionu sa 3.5 na 6.5 milijardi dolara) bio postavljen za Predsednika korporacije za čitav region. Njegovo sedište je u Parizu, ali posao koji obavlja zahteva stalna putovanja po zemljama koje "pokriva", kao i posete centrali kompanije u Redmondu.
Da li smo poslednja država u Evropi u koju Microsoft dolazi?
Region koji "pokrivam" obuhvata Evropu, Srednji Istok i čitavu Afriku (EMEA) i tu ima još država u kojima nismo oficijelno prisutni. Region je veliki, a njegovih 38 podružnica donosi oko trećine ukupnih Microsoft-ovih prihida. Verujem da postoje veliki potencijali za napredak, jer u EMEA postoji znatno manje računara nego u USA, dakle ima više mesta za rast. Svakome će biti potreban PC i pristup Internetu. Jugoslovensko tržište od oko 10 miliona ljudi predstavlja veliku priliku, pa smo nestrpljivi da počnemo da poslujemo ovde. Kao i svuda, vlada mora da koristi tehnologiju da bi unapredila način na koji upravlja zemljom i uslužuje građane i firme. Firme moraju da usvoje nove tehnologije da bi se takmičile na globalnom tržištu.
Imate li viziju organizacije Microsoft-a u Jugoslaviji? Kako ćete nastupiti na našem tržištu?
Imamo dobro razrađenu strategiju nastupa na novim tržištima. Nadamo se da ćemo u budućnosti moći da osnujemo podružnicu, u potpunom vlasništvu Microsoft-a. Tu zapošljavamo direktora i službenike koji su jugoslovenski stručnjaci. U Microsoft-u podružnice imaju veoma velika ovlašćenja i posluju na način koji najbolje odgovara lokalnim potrebama.
Kada se to može dogoditi?
 | Michel Lacombe u razgovoru sa Dejanom Ristanovićem, glavnim urednikom časopisa "PC"
(kliknite za veću sliku) |
Da bismo mogli da poslujemo, potrebno nam je odgovarajuće okruženje u kome ćemo moći da ostvarujemo kontakte sa državom i firmama i u kome će se plaćati za softver. Čim zaključimo da su prilike povoljne krenućemo u taj projekat i, ako prodaja bude obećavala, prilagoditi naše proizvode srpskom jeziku. Za sve to je, ponavljam, potrebno odgovarajuće okruženje, što podrazumeva i potrebu da se piratstvo umanji - danas je 96% softvera koji se koristi u Jugoslaviji nelegalno.
Danas ćete razgovarati sa Predsednikom Jugoslavije i Predsednikom republičke vlade. Šta ćete im reći?
Razgovaraćemo o korišćenju vrhunskih tehnologija u organima uprave, koji treba bolje da služe građanima i firmama. Govorićemo o onome što Microsoft može da ponudi projektu e-government, a takođe i o okruženju koje je Microsoft-u potrebno da bi poslovao u Jugoslaviji. Bavićemo se i transferom znanja, gde Microsoft može da pomogne - mi obezbeđujemo tehnologiju, ali je potrebno da se na toj tehnologiji, u skladu sa potrebama korisnika, izgrade odgovarajuća rešenja.
Pristalice OpenSource tehnologija uputili su pismo Vladi u kome kažu da država ne bi trebalo da se oslanja na Microsoft-ov softver. Šta mislite o OpenSource softveru i Linux-u?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Mi se takmičimo sa Linux-om i OpenSource softverom i uspešni smo u tom takmičenju. Jedan od razloga zbog kojih smo uspešniji je što "ne postoji besplatan ručak" - cena softvera ne plaća se samo kod kupovine licenci, već i u procesu instalacije, prilagođavanja i kasnijeg održavanja. Kada donosite odluku o izboru nekog softvera, treba da uzmete u obzir kratkoročne i dugoročne implikacije. Postoji ozbiljna mogućnost da će Linux završiti kao i druge verzije Unix-a, sa mnogo međusobno nekompatibilnih varijanti. Sa druge strane, kada se opredelite za Microsoft, imate jednog pilota u avionu, znate šta ste dobili, znate u kojim okolnostima paket radi, znate da Microsoft može da prilagodi svoj proizvod, znate da je program testiran i znate da iza svega toga stoji velika softverska industrija koja pravi aplikacije za Windows. Većina autora softvera se uvek orijentiše prema najšire rasprostranjenoj platformi: kada napišete softver za Windows, znate da taj program može da radi na 300 miliona PC računara. Kada napišete softver za Unix, moraćete da ga prepravljate i testirate čim se pred vama nađe drugačija verzija Unix-a.
Linux je realnost. Windows je realnost. Sun je realnost. To je ono što zovemo konkurencija, spremni smo za nju. "Igra" se zove inovacije - mi u njih investiramo 4-5 milijardi dolara godišnje.
Došli ste u Microsoft 1983. godine. Koliko se način upravljanja kompanijom u međuvremenu promenio?
Ne toliko koliko bi mnogi pomislili. Bil Gejts je u prvim danima stvorio kulturu u kojoj se meri sve što uradimo i ta koncepcija je preživela sve ove godine. Dva puta godišnje svaki službenik vrši evaluaciju svog rada, evaluaciju rada njegovih šefova i njegovih službenika. Veoma nam je važno da imamo dobre menadžere na pravim mestima - svi menadžeri "ne prežive" te periodične evaluacije.
Dodao bih da Microsoft zapošljava ljude koji osećaju pravu strast prema novim tehnologijama. To dolazi od vrha - život Bila Gejtsa je zapravo tehnologija. U današnjoj novoj ulozi glavnog arhitekte softvera, on je u prilici da troši 100% svog vremena na razmišljanje o tehnologijama.
Šta se promenilo u kompaniji otkako je gospodin Gejts napustio mesto direktora?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Ne mnogo toga. Stiv (Balmer) i Bil su zajedno još od Harvarda, sarađuju već dve decenije i dele iste vrednosti. Sada Bil može 100% da se posveti istraživanju i razvoju, a Stiv da se 100% posveti upravljanju kompanijom.
Intel je godinama bio broj jedan na tržištu mikroprocesora, a onda se pojavio AMD i sve se preokrenulo... Može li se nešto slično dogoditi Microsoft-u?
Apsolutno može! Imamo mnogo konkurenata: Sun, Oracle, IBM, Corel... U drugim oblastima konkurenti su nam Linux, AOL, Yahoo... Ako me pitate ko će nas od njih "ubiti", odgovor ne znam, ali znam da naporno radimo kako ne bismo bili "počišćeni" poput nekih drugih firmi. Imamo dobre lidere, radimo sa inteligentnim ljudima i težimo da stvorimo dobra rešenja za posao. Velika ulaganja u istraživanja i razvoj su uvek dobar adut ali, kao što sam rekao, nema garancije uspeha u ovom poslu!
Za kompletan tekst intervjua pogledajte "PC #69".
| 
