|
Da nešto „škripi“ u razvoju FreeHand-a ukazala je prethodna verzija programa sa prenaglašenom Web orijentacijom, malo primamljivih noviteta na polju vektorske grafike i pripreme za štampu i previše zastarelih komponenti korisničkog interfejsa, što se odrazilo na tržišnu poziciju nekada najpopularnijeg programa za crtanje. I pored nesumnjivog kvaliteta koji je FreeHand oduvek imao, prošlogodišnji redizajn ga je ostavio u poziciji pomoćnog alata za kreiranje Flash grafike, oduzimajući mu DTP prestiž.
Shockwave Flash format je još uvek najraprostranjeniji pojavni oblik vektorske grafike za Web. Sporo prihvatanje SVG (Scalable Vector Graphic) standarda dozvoljava firmi Macromedia da kreativne resurse usmeri ka održavanju i unapređivanju primarne linije svojih programa u koje spadaju Flash, Fireworks i Dreamweaver. U ovu konstelaciju FreeHand je uključen tek kada je postalo jasno da firma koja se u osnovi bavi vektorskom grafikom mora posedovati i odgovarajuću tehnologiju, odnosno dovoljno snažan program za crtanje. Macromedia je od firme Aldus kupila gotovo rešenje, provereni FreeHand, i počela da crpi njegove grafičke potencijale.
Vremenom je FreeHand posustajao u utakmici sa konkurencijom jer je u okviru nove matične kuće odlagan ozbiljniji remont ovog programa. Pokazalo se da korisnici i potencijalni kupci FreeHand-a u njemu najpre vide kvalitetan i snažan grafički program i afirmisani prepress alat. Web grafika, Flash animacije i slične pogodnosti su, kada je u pitanju populacija naklonjena FreeHand-u, u drugom planu. Zbog toga je Macromedia za „dekadnu“ verziju FreeHand-a povukla niz taktičkih i strateških poteza kako bi poboljšala njegovu poljuljanu DTP poziciju.
U krojačkoj radnji
Od onih promena kojima FreeHand 10 pravi odlučan iskorak ka atraktivnijem programu za rad sa vektorskom grafikom, najuočljivija je temeljna izmena korisničkog interfejsa. FreeHand je sada mnogo bliži ostalim alatima firme Macromedia, sa njima deli paletu sa alatkama, strukturu menija i prečice sa tastature. Na paleti sa alatkama nalaze se dodatna polja koja omogućavaju izbor standardnih uzoraka boja. Ovo je veliki korak za FreeHand, ali sličan koncept postoji u Adobe Illustrator-u već nekoliko godina. Slično važi i za poboljšanju alatku Pen čiji kursor menja oblik, pružajući nam dopunske informacije o kontrolnim tačkama na Bezijeovim putanjama. Ne treba, međutim, zaboraviti da je upravo rad sa putanjama, tj. vektorsko crtanje u svom esencijalnom obliku, tradicionalno jaka strana FreeHand-a.
 | FreeHand 10 pripada vrhunskoj klasi alata za vektorsku
(kliknite za veću sliku) |
FreeHand 10 izgleda modernije, njegovo radno okruženje je preglednije, a osećaj tokom rada je prijatniji. Sve ovo možda nisu presudni, ali su svakako važni činioci koji nas opredeljuju da neki program intenzivno koristimo. Problemi sa (ne)stabilnošću su nasleđeni iz prethodnih verzija i stiče se utisak da u ovom pogledu nije ništa promenjeno. FreeHand ima veliki apetit za resursima i veoma ga je teško koristiti istovremeno sa drugim zahtevnim programima na Windows 98/Me sistemima, ali slični problemi se ne javljaju na Windows-u 2000.
Nekoliko novih grafičkih mogućnosti ugrađenih u FreeHand 10 imaju zadatak da obogate paket opcija koji je u startu dobro osmišljen, ali je veoma retko osvežavan originalnim idejama. O nekoj prevelikoj originalnosti ni sada ne možemo govoriti – Macromedia je „preuzela“ od Adobe-a i Corel-a nekoliko alatki i opcija koje su u međuvremenu postale standardne. Alatka Pen je sada kompatibilna sa sličnom alatkom u Adobe Illustrator-u, ali je zadržana i njena dosadašnja funkcionalnost. Na raspolaganju je i alatka Bezigon, takođe namenjena crtanju putanja, ali na konceptualno drugačiji način. Razlika je u tome što je alatka Bezigon posebno prilagođenja za crtanje pravih segmenata – krive linije dobijamo tek kada pritisnemo Alt.
Vektorske četkice
Vektorske četkice i konturni prelivi spadaju u naznačajnije novine u crtačkom segmentu FreeHand-a. Interesantno je da su ove opcije gotovo sakrivene unutar Fill i Stroke paleta i da im nisu dodeljena uočljivija mesta u menijima ili posebne ikone na paleti sa alatkama. Ukoliko u paleti Stroke za tip oivičenja izaberemo Brush, moći ćemo da alatku Pencil koristimo kao četkicu. Možemo da biramo između desetak vrsta četkica iz biblioteke, ali nema prepreke da bilo koji vektorski objekat pretvorimo u šablon za četkicu.
 | | Master stranice olakšavaju formiranje složenih crteža |
Kreiranje nove četkice se odvija posredstvom biblioteke simbola (paleta Library) koju aktiviramo sa Windows / Library. Između ove palete i radne površine objekti se mogu razmenjivati drag and drop tehnikom. Objekat u paleti postaje simbol kome dodeljujemo ime i koristimo ga kao već pripremljenu komponentu crteža. Biblioteke simbola se mogu uvoziti ili izvoziti.
Kada aktiviramo komandu za kreiranje nove četkice, šablon ćemo izabrati sa spiska simbola. Treba podesiti još nekoliko parametara koji se odnose na način funkcionisanja četkice. Osim standardnih, linijskih četkica koje rade na principu razvlačenja šablona, možemo odabrati i sprej. Sprej tačkasto nanosi šablon prateći putanju četkice.
Konturni prelivi
Osnovni tipovi preliva koje razlikujemo u programima za vektorsku grafiku jesu linearni i radijalni. Vrsta preliva definisana je oblikom zamišljene putanje po kojoj „teče“ postepena promena boje objekta. Razvoj modernih grafičkih alata doneo je konusne i kvadratne prelive, kao i one koji se ne mogu opisivati na pomenuti način. Takav je, primera radi, Gradient Mesh u Adobe Illustrator-u koji daje fotorealistične efekte vektorskim objektima. Macromedia je takođe pripremila specijalizovanu vrstu preliva koja svoju promociju doživljava u FreeHand-u 10. Contour Gradient prilagođen je obliku objekta i „raspoređuje“ se od konturne linije ka unutrašnjosti objekta. Pomoću klizača Taper možemo odrediti koliko će preliv zauzeti prostora.
 | | Vektorske četkice omogućavaju jednostavnu realizaciju zanimljivih efekata |
Boje u konturnom prelivu zadajemo pomoću uobičajenih graničnih tačaka koje određuju nijanse. Contour Gradient kreira veoma zanimljive efekte, objektima daje dubinu i efekat trodimenzionalnosti. Dodavanjem nekoliko graničnih nijansi mogu se dobiti višeslojni efekti pri čemu pomeranjem klizača Taper dobijamo gotovo neograničen broj kombinacija, a poigravanje sa ovom opcijom može maštovitom dizajneru da pomogne u ostvarivanju nesvakidašnjeg i upečatljivog efekta.
U „ličnu kartu“ modernog grafičkog programa, pored dobro osmišljenih funkcija i alatki za oblikovanje crteža, spadaju i opcije koje pomažu efikasnoj organizaciji dokumenta. Slojevi su jedna od takvih pogodnosti, a FreeHand 10 uvodi i takozvane master stranice, primenjujući koncept sličan onome u DTP programima. Master-i omogućavaju ponavljanje određenih elemenata dizajna na stranicama dokumenta kojima smo pridružili odgovarajuće mastere. Sve promene na master stranicama se, na principu nasleđivanja, odražavaju i u dokumentu.
Master stranice i Web grafika
Objektima na master stranicama ne možemo pristupiti kada smo u režimu rada sa stranicama dokumenta, niti ih možemo iskoristiti kao okvire za tekst. Pristup blizak onome što je uobičajeno u DTP svetu podrazumevao bi da je moguće po želji prekinuti vezu između mastera i dokumenta, ali u FreeHand-u ova opcija nije implementirana na taj način. Postoji, međutim, čudna nekonzistetnost jer u dokumentu možemo promeniti redosled slaganja (stacking order) na master stranici. Pored toga može doći do interakcije između slojeva na strani dokumenta i na master stranici, što zahteva da budemo pažljivi priliko zadavanja imena slojeva, jer u Layers paleti ne možemo odrediti „poreklo“ sloja. Nevolja je u tome što promena redosleda slojeva na jednoj stranici dokumenta može da dovede do promene strukture slojeva na masteru i da se odrazi na čitav dokument.
 | | Konturni prelivi pružaju utisak fotorealističnosti i trodimenzionalnosti |
Master stranice mogu da se smeste u standardnu paletu Library, da se grupišu i koriste u drugim dokumentima. Iako imaju veliku upotrebnu vrednost i olakšavaju izradu kompleksnih crteža, način na koji je Macromedia tretirala master stranice u FreeHand-u 10 ne može da zasluži visoku ocenu. Očigledno je da primenjeni metod zahteva doradu jer nije teško zamisliti situaciju u kojoj intenzivna upotreba slojeva na master stranicama dovodi do neočekivanih grešaka i konfuzije u dokumentu.
Unapređenja se mogu primeniti i za produkciju Web grafike. Ovo se prvenstveno odnosi na vektorsku grafiku, ali FreeHand se može upotrebiti kao kompletan alat za izradu Web stranica. FreeHand je preuzeo neke opcije programa Flash, pa više nije neophodno izvoziti dokumente kao SWF datoteke i naknadno dodavati animacije. Na raspolaganju su nam Flash akcije kao što su GoTo, Play, Stop, Load Movie, koje možemo dodeliti objektima u FreeHand-u. Ovaj osnovni skup opcija omogućava kreiranje interaktivnih animacija direktno u okruženju FreeHand-a.
Navigation Panel omogućava dodavanje URL adresa i formiranje strukture Web stranica. Ovde se objektu dodeljuje određena akcija u zavisnosti od događaja (event). Pošto FreeHand podržava i animacije koje su definisane sadržajem slojeva, jedna od regularnih opcija je upotreba alata Flash za učitavanje FreeHand dokumenta i nastavak oblikovanja animacije. Treba obratiti pažnju na to da Flash 5 ne podržava format FreeHand-a 10, što se može rešiti izvozom u formatima FH9 i SWF.
Na Web klackalici
U najnovijem izdanju FreeHand je postao sofisticirani front-end alat za Flash iako je to vešto prikriveno konstrukcijom ovog programa. FreeHand 10 se može koristiti i kao DTP grafička aplikacija, jer ovaj program ima sve potrebne opcije za postizanje vrhunskog kvaliteta crteža, u kombinaciji sa odličnim PostScript izlazom. Podrška za višestranične dokumente, kompletan skup alatki za dobijanje vektorskih transparencija i mogućnost interpretiranja PDF dokumenata, spadaju u mogućnosti FreeHand-a kojima se u ovom prikazu nismo bavili, ali treba imati na umu da ovaj program raspolaže značajnim prepress potencijalima.
FreeHand 10 koristi uobičajene mehanizme višejezičke podrške na Windows platformama, što ga čini poželjnim i upotrebljivim programom za pripremu dokumenata i crteža koji sadrže tekst na srpskom jeziku. Pored toga, FreeHand odlikuje i brzina, lakoća upotrebe i kompatibilnost sa većinom postojećih grafičkih formata. FreeHand 10 može neposredno da učita dokument pripremljen u Illustrator-u 9 ili CorelDraw-u 8. Utisak upotpunjuje mogućnost kontrole polutonova na rasterskim slikama i efikasan print engine, pogotovo u kombinaciji sa novom opcijom Print Area kojom se prilikom štampanja mogu izdvojiti proizvoljni pravougaoni segmenti na stranicama dokumenta.
Ukoliko se FreeHand posmatra isključivo iz aspekta kreiranja Web grafike, postaje jasno da je dejstvo većine novih opcija podešeno tako da se dobije efikasnija vektorska grafika namenjena Web stranici. Nije teško zaključiti da Macromedia i dalje razvija FreeHand kao produžetak Flash tehnologije, iako je to ovoga puta mnogo diskretnije predstavljeno i reklamirano. U svakom slučaju, radi se o kvalitetnom i renomiranom grafičkom alatu, koji u ukupnom utisku još uvek ostaje u senci večitih rivala, programa CorelDraw i Adobe Illustrator, ali ih nadmašuje u oblasti razvoja vektorskih Web komponenti i animacija.
| 
