GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #70 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
e-Europe i e-Yugoslavia
Nikola Marković
Evropska Unija ubrzano radi na projektu e-Europe, za "kandidate" je pripremljen e-Europe+, a za naše okruženje e-SEEurope. Kako stoji e-Yugoslavia?
- PC #70 u prodaji po ceni od 110 din
broj

e-Europe i e-Yugoslavia

Šefovi država i vlada 15 članica Evropske unije su marta 2000. godine, na sastanku u Lisabonu, postavili ambiciozni cilj da evropska privreda u ovoj dekadi postane najkonkurentnija i najdinamičnija u svetu. Zaključili su da privreda to može da postigne oslanjajući se pre svega na znanja i Internet. Tri meseca kasnije, juna 2000, u Feiri je usvojen Akcioni plan za implementaciju informacionog društva u Evropi. Njegovo popularno ime glasi e-Europe, a po ugledu na ovaj program napravljeni su mnogi regionalni i nacionalni programi razvoja informatičkog društva.

Razvoj e-business-a je jedan od prioriteta projekta e-Europe, pa je krajem 2000. godine 35% firmi u zemljama Unije koristilo neke oblike elektronskog poslovanja. Pokazalo se da elektronsko poslovanje donosi velike finansijske uštede – klasična bankarska transakcija staje 1 dolar, a elektronska svega 0.01 dolar. Sve članice EU su do 19. jula 2001. donele zakone o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, čime je stvoren pravni okvir za usaglašeni nastup u domenu elektronskog poslovanja. Očekuje se udvostručenje obima elektronskog poslovanja tokom 2001, 2002. i 2003. godine.

e-Europe+ i e-SEEurope

Zemlje Centralne i Istočne Evrope koje se kandiduju za ulazak u Evropsku uniju su maja 2000. godine u Varšavi usvojile

e-Europe+, akcioni plan informatizacije. Osnovni ciljevi ovog plana su ubrzavanje reformi, modernizacija ekonomije, ohrabrivanje procesa informatizacije i unapređivanje konkurentnosti. Ove aktivnosti treba da zaustave dalje „digitalno zaostajanje“ ovih zemalja i stvore informatičke pretpostavke za njihov prijem u EU. Predviđeno je ubrzanje izgradnje i puštanja u rad strateških infrastrukturnih sistema, obezbeđivanje jeftinijeg, bržeg i sigurnijeg Interneta, investicije u ljude i znanja i, uopšte, stimulisanje primena Interneta.

Svaka aktivnost je dekomponovana u niz konkretnih akcija, a njihovo sprovođenje se pomno prati preko operativnih planova i izveštaja o radu. Tako se, primera radi, „jeftiniji, brži i sigurniji pristup Internetu“ ostvaruje kroz tranziciju na IPv6, jačanje konkurencije između ponuđača Internet usluga, poreske olakšice, niže cene zakupa linija i slično.

U Paktu za stabilnost Jugoistočne Evrope su ocenili da je za dugoročno ostvarivanje njihovih ciljeva neophodno i ubrzavanje procesa informatizacije. Zemlje Jugoistočne Evrope će, ako ne ubrzaju informatizaciju, imati nove barijere u međunarodnoj trgovini i društvenom razvoju. Zato je decembra 2000. u Londonu usvojen akcioni plan e-SEEurope koji će se ostvarivati u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Jugoslaviji, Makedoniji i Rumuniji. Osnovni podaci o stanju informatike u ovih sedam zemalja mogu se naći na sajtu www.readinessguide.org. Primera radi, u zemljama Jugoistočne Evrope 2-6% stanovništva koristi Internet, dok se u zemljama EU taj broj kreće između 15 i 65% stanovništva. Kompletan Akcioni plan sa zadacima, merama i aktivnostima se nalazi na sajtu www.eseeurope.org. Ocene stanja i predlozi mera su upućeni vladama i preduzećima od kojih se očekuje angažovan rad na tranziciji u informaciono društvo.

Trendove informatizacije mogu da ilustruju neki primeri. U Albaniji su tokom 2000. i 2001. godine svi državni organi umreženi. U Hrvatskoj i Rumuniji su osnovani Nacionalni saveti za informatiku na čijem se čelu nalazi predsednik vlade. U Bugarskoj ima 445.000 korisnika Interneta. U Makedoniji je u 2000. godini informatičko tržište „vredelo“ oko 20 milijardi američkih dolara...

Na sastancima radnih grupa i raznim regionalnim konferencijama razmatra se sprovođenje dogovorenih aktivnosti, proverava ispravnost i izvodljivost predložene politike i sagledavaju mere koje u sledećem periodu treba preduzeti. U Bukureštu će se 25. i 26. oktobra 2001. godine održati naredna Regionalna konferencija, a na nju je SRJ uputila devet predloga projekata.

Jugoslavija u programu e-Europe

U našoj zemlji su poznati trendovi informatizacije, ali već nekoliko godina izostaju organizovane akcije kakve se susreću kod naših suseda. U SR Jugoslaviji je, pre nego u mnogim drugim zemljama, usvojena Strategija razvoja informatike, uveden Internet, donet Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i stvoren kadrovski potencijal koji ume da primenjuje nove tehnologije u ovoj oblasti. Svi ovi rezultati bili su pre svega odraz izuzetnog angažovanja pojedinaca.

Tokom proteklog leta stvari su počele da idu napred: javno su razmatrani nacrt zakona o elektronskom poslovanju i nacrt zakona o telekomunikacijama, objavljeno je nekoliko većih tender, održano više zapaženih promocija renomiranih svetskih proizvođača, obrazovana republička Agencija za informatiku i Internet, predložena reorganizacija upravljanja .YU domenom i najavljena opsežna saradnja sa Microsoft-om. Svi ovi događaji pobuđuju različite komentare, ali pokazuju da informatičke delatnosti i u našoj sredini ulaze u žižu političkog interesovanja, što je jedan od preduslova da se organizovanije i efikasnije krene napred.

Do kraja godine treba institucionalizovati ulazak u program

e-Europe, doneti Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu i Zakon o telekomunikacijama, obrazovati nacionalni savet za ICT, usvojiti program e-government, obezbediti razvoj telekomunikacione infrastrukture i unaprediti primenu propisa o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti softvera. Postoje i domaći stručni potencijali koji, u saradnji sa kolegama iz dijaspore, mogu uspešno razvijati e-Yugoslavia u okviru e-Europe.

SLEDEĆI TEKST U PC #70
preview
Granice Compaqtnog
Voja Gašić



YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter