|
Kada se pomene video editovanje, domaći korisnici uglavnom pomisle na sisteme za nelinearnu video montažu i moćne softverske pakete poput Premier-a i AfterEffects-a. Gotovo da se i ne govori o alternativi ovih programa, a ona postoji. Pored Combustion-a i Hollywood-a, jedan od alternativnih programa je Aura 2 firme Newtek, poznate po čuvenom programu za 3D modelovanje i animaciju – Lightwave. Poput Lightwave-a, i Aura ima svoje daleko poreklo na Amiga platformi. To je nezaboravni DeluxePaint koji je sredinom devedesetih „žario i palio“ na mnogim desktop video sistemima (termin izmišljen baš u to vreme), ali i televizijskim studijima širom sveta.
Kako je sve počelo
Ovaj program je po mnogo čemu bio avangardan za svoje vreme. Pre svega, to je prvi ozbiljan paint program na kućnim platformama i ujedno prvi program koji je predstavio lični računar kao odličnu alatku u likovnoj umetnosti, prvi program ovoga tipa koji je utemeljio koncept shortcut tastera, nametnuo prva fundamentalna pitanja vezana za masovnu distribuciju digitalne umetnosti, uveo 2D animaciju i neke njene klasične alate u paint programe i još mnogo toga...
Prve verzije DPaint-a za PC radile su pod DOS-om, u vreme 386 i 486 procesora, ali su drajveri za grafičke kartice predstavljali gotovo nepremostiv problem. Sa konačnom afirmacijom Windows-a program je dobio novi interfejs, neke nove alatke, podržao nove video i still image formate, pa je pored svega toga dobio i novo ime (staro je verovatno bilo nedostupno zbog pitanja copyright-a).
DeluxePaint u to vreme nije bio program kompanije Newtek, ali je uticaj ovog programa na paket Aura toliki da se slobodno može govoriti o nasledniku ili reinkarnaciji. Logično je da je prva verzija programa Aura više ličila na slavnog prethodnika, ali vremena se menjaju i nove potrebe korisnika su sve brojnije. Bez obzira na to, DPaint je postavio neke koncepte koji su i dan-danas vrlo atraktivni i na bazi kojih se mogu graditi moćni paint sistemi kakav je Aura.
Oreol na softveru
Šta je to uopšte Aura? Odgovor je komplikovan jer Aura nije program koji ćete jednostavno smestiti u neki od klasičnih žanrova. To je pre svega video paint sistem, što znači da vam omogućava sve vrste dorade video snimaka. Ovaj program pruža direktnu podršku praktično svim bitnijim hardverskim video sistemima, a pre svega Newtek-ovom Video Toaster-u, koji već duže vreme postoji i u PAL varijanti, a odnedavno se NT verzija prodaje i u Evropi, pa ćemo verovatno imati prilike da ga bliže upoznamo. Direktno su podržani i Matrox Digisuite, DPS Perception i Reality, Hollywood... Aura će zapravo raditi sa svakim nelinearnim uređajem koji podržava sistemski pristup video fajlovima.
Video paint danas nije lako definisati. Recimo da je osnovna ideja ovog programa da vam na vašem desktop-u pruži ono što je nekada pružao mnogo skuplji uređaj poput Quantel-a. Dakle to je pre svega paint sistem pomoću kog se može raditi animacija (dvodimenzionalna i pseudo trodimenzionalna), ali i moćan video layering sistem. Uz program Aura možete raditi vrlo ozbiljan kompoziting, postavljati chroma key, pozicionirati animacije, video efekte, a jedan od specijaliteta programa je kontrola transparencije video layer-a na nivou tačaka.
Arsenal kistova
 | | (kliknite za veću sliku) |
Osnovna stvar u radu sa programom Aura jeste upotreba četki (brush). Ma koliko to konvencionalno zvučalo, korisnici koji nisu imali prilike da rade sa DeluxePaint-om primetiće da se koncept četkica ovde razlikuje od onoga što nudi Photoshop. Aura brush može imati bilo kakav oblik i on se „iseca“ sa neke bitmapirane slike (ili se uzima cela slika u brush), a zatim se takvim kistom crta, možete ga animirati, primenjivati na njega gomilu efekata... Naravno, ni standardni oblici nisu zanemareni, ali „isečeni“ brush ni po čemu nije hendikepiran u odnosu na njih – mnogi alati su zapravo prilagođeni upravo „isečenom“ kistu, dok se sa standardnim „četkama“ teže koriste.
Prisutni su svi alati za crtanje na koje smo navikli: isprekidana linija, puna prava linija, splajnovi, četvorouglovi, elipse... Svaki od ovih alata predstavljen je ikonom na toolbar-u, pri čemu ponovnim klikom na neku od tih ikona dobijate alternativnu funkciju istog alata. Recimo, alternativna funkcija isprekidane linije je tačka, prave linije – ispunjeni poligon, elipse – ispunjena elipsa i tako dalje. Ovim alatima za crtanje treba dodati i floodfill za bojenje ograničenih prostora, koji ima logične parametre za definisanje granice kao i prirodu same popune.
 |
Svaki od ovih alata možete upotrebiti kao jednu od više četkica: airbrush, penbrush, mechanical pencil, pencil, oil brush, wetbrush, warpout, special brush, text brush ili custom („isečeni“) brush. Svaka od upotrebljenih četkica ima svoj skup radnih parametara, pa su mogućnosti gotove beskonačne, posebno kada ih proširite specijalnim modovima koje, opet po uzoru na popularni DPaint, definiše Aura: Color, Behind, Erase, Panto(graph), Merge, Shade, Light... Kao posebnu poslasticu izdvajamo Color Picker, prozorčić sa četiri taba, odnosno četiri načina da odaberete boju.
U Slider tabu prosto ćete pomeriti RGB, odnosno HSL slajdere i doći do željene nijanse. Picker će vam omogućiti da vertikalnim slajderom odaberete određeni kolorni prostor, a zatim da iz odabranog gradijenta odaberete nijansu. Bin će vam ponuditi određeni broj unapred definisanih nijansi, dok četvrti tab, Mixer, predstavlja pravo malo remek-delo. Desnim tasterom miša možete odabrati jedan od dvanaest ponuđenih miksera, a zatim na te boje dodavati svoje nijanse i mešati... otprilike kao da koristite vodene bojice. Kada budete bili zadovoljni, kliknete na A ili B boju (neki alati su dvokolorni) a onda i na piksel koji vam se najviše dopada. Miksere možete dodavati, importovati, eksportovati...
Ostali alati
Dobrim alatima za crtanje Aura dodaje i dobar skup alata za selekciju, koji imaju svoje parametre, pa će proces selekcije segmenata slike biti vrlo efikasan. Adekvatan skup alata postoji i za isecanje custom brush-a, mada je verovatno bilo zgodnije koristiti alate za selekciju nego praviti njihov duplikat koji ima samo jednu namenu.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Posebno je zgodan Coordinates prozor u kome, pored preciznih koordinata na kojima se nalazi kursor, možete očitati R, G i B komponente piksela. U ovom prozoru možete videti zumirani detalj oko tačke iznad koje stoji kursor, što je posebno zgodna stvar prilikom korišćenja grubljih alatki na nekim detaljima – štedite vreme koje biste inače trošili na manuelno zumiranje i ponovni prelazak na alat za crtanje. Koncept gradijenta je ostao nepromenjen još iz DeluxePaint dana i daleko je jasniji od ponuđenih rešenja u ostalim paint paketima na tržištu. Aura nudi i mogućnost korišćenja različitih papira (podloga), koji još uvek nisu na nivou MetaCreation-ovog Painter-a, ali su sasvim upotrebljivi – uz malo eksperimentisanja, možete postići odlične rezultate. Pored većeg izbora podloga, nedostaje i mogućnost podešavanja dimenzija detalja na površini podloge.
Kao i svi moderni paint programi, Aura ima svoj plug-in sistem i skup plug-in-ova koji se isporučuju uz program. Ovde ih nećemo opisivati – verujemo da ćete ih i sami pregledati. Aura, po ugledu na Lightwave, poseduje i odličan makro skript jezik George; sintaksa je slična C-u, uz mogućnost pristupa svim alatima i parametrima samog programa. To vam omogućava da pišete skript procedure za automatizaciju zamornih poslova, ali i mnogo više od toga. Savet: pogledajte skript Love.
Alternativa... i više od toga
U izvesnim situacijama, pogotovo ako se radi o saradnji sa 3D paketima, Aura će bolje odraditi posao od mnogih main stream paketa. Recimo, Aura ima odličan plug-in koji se zove Pixel tracker, uz koji je možete koristiti kao video motion capture uređaj. Učitate video snimak sa koga želite da „ugrabite pokret“, označite grupu piksela koju Aura treba da prati u video snimku, a zatim dobijenu putanju izvezete kao motion fajl, učitate je u svoj 3D program i dodelite je nekom od objekata ili ciljeva u IK (Inverse Kinematic) lancu. Ako vaš 3D program eventualno ne podržava Aura motion fajl, konverzija bi trebalo da bude trivijalna s obzirom na to da su u pitanju obični tekstualni fajlovi sa koordinatama.
Ukoliko želite da animirate koristeći program Aura, nezaobilazna je priča o layer-ima. Ovde Aura podseća na Premiere, mada postoje i značajne razlike. Jedna od njih je da Aura podržava tri tipa layer-a: still image, animation i video. Kontrola layer-a je, kratko rečeno, perfektna: svakom od njih možete produžavati ili skratiti trajanje, pustiti ga u loop, dodeliti mu posebne alpha maske... Kako to sve izgleda u kompozitingu možete videti interaktivno, a krajnji rezultat zavisi od toga kako ste definisali redosled layer-a u Layers Panel-u. Ograničenja postoje kod video layer-a koji se ne mogu menjati u programu, već je ovaj tip namenjen za video pozadine.
Jedna od nezamenljivih opcija je Light Table (ili Onion skinning). U pitanju je opcija sa kojom možete prikazati do sedam frejmova u istom trenutku, dok radite na jednom od njih. Frejmovi animacije su preklopljeni, baš kao na pravom animatorskom stolu i svi su ghost-ovani, osim onoga na kome se radi. To znači da su prikazani sa različitom neprozirnošću u zavisnosti od toga koliko su „daleko“ od aktivnog frejma.
Interesantno je i to da svaki layer može da ima sopstvene parametre za Light table, što će svakako znatno ubrzati rad na projektima sa više layer-a. Ova opcija je nedostupna u tzv. still image layer-ima, što je sasvim razumljivo, ali u isto vreme žalimo što ne postoji mogućnost unakrsnog referenciranja frejmova među layer-ima. To bi bilo od pomoći prilikom sinhronizacije više layer-a, njihovih alpha kanala i sličnih composing zahvata.
U susret „trojci“
Korisnički interfejs programa Aura 2 predstavlja potpunu kopiju interfejsa paketa Lightwave (doduše iz 1998. godine), a njegova funkcionalnost je prosto zadivljujuća. Male devijacije u odnosu na standardni (već monotoni) Windows interfejs su prave pikanterije u svakodnevnom radu i mogu biti inspirativne. Iako ih možda nećete odmah prepoznati, krstarenje po odlično napisanom uputstvu otvoriće vam oči po mnogim pitanjima. Aura poseduje i InLine Help sistem.
Veliki broj opcija i paleta sa alatima naposto zahteva upotrebu dva monitora za bilo kakav ozbiljniji rad. Doduše, moguće je konfigurisati korisnički interfejs tako da su vam svi alati na proizvoljnim shortcut-ovima, ali Layer menadžer ili Color Picker jednostavno ne možete skloniti sa ekrana, jer su konstantno potrebni. Mali žal ostaje i za mogućnošću da se sklone i poslednji tragovi Windows desktop-a i da se rad nastavi u full screen-u, čime bi se dobilo još oko pedesetak dragocenih redova piksela.
Program radi brzo i svi alati su interaktivni. Za razliku od konkurencije, njegovi apetiti po pitanju hardvera su skromni, mada je jasno da bez snažnog hardvera nema ozbiljne nelinearne montaže. U toku rada nismo primetili ni najmanji problem, što je zaista vredno poštovanja s obzirom na to da se radi tek o drugoj verziji programa. Ako bi se u narednoj našao novi Lightwave interfejs, bilo ispunjeno nekoliko želja iz prethodnih redova i dat barem jedan detaljan tutorial, desktop video bi se konačno približio najširem krugu korisnika.
|
