GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #75 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
DVD pisači
Dejan Ristanović
Već nekoliko godina priča se da DVD pisači "samo što nisu stigli". Konačno smo ih dočekali, ali je stiglo i više nego što smo tražili: HP DVD 100i i Pioneer DVR-A03 reprezentuju dva standarda koja su slična samo po imenu - DVD+RW i DVD-RW.
- PC #75 (Februar 2002)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

DVD pisači

Naši redovni čitaoci možda će se setiti da ovo nije prvo testiranje DVD pisača u "PC"-ju - septembra 1999. godine ("PC #48") isprobali smo DVD-RAM drajv Toshiba SD-W1101 i zaključili da je slabo upotrebljiv: uređaj je koristio posebne kertridže (doduše, pričalo se da je u kertridžu disk koji se može izvaditi i eventualno reprodukovati u klasičnom DVD čitaču, a onda je sledila gomila rečenica koje počinju raznim "ali" i "osim"), pisao je "samo" oko 2.7 GB na jednu stranu diska i, što je najgore, bio je neviđeno spor - potrošio je dva sata i 40 minuta da upiše gigabajt podataka. U međuvremenu je DVD-RAM standard napredovao, pojavili su se kertridži na koje staje 4.7 GB po strani diska, ali on i dalje nema ozbiljniji tržišni potencijal. Najzad, čak je i DVD forum, konzorcijum 200 kompanija među kojima su i džinovi poput firmi Intel, Panasonic, Toshiba i Hitachi, faktički odustao od DVD-RAM-a i prešao na nešto bolje, DVD-RW. DVD-RW diskovi su se tokom 2001. godine afirmisali na tržištu, iako odgovarajuće uređaje ne proizvodi mnogo firmi - većina je nastala u pogonu kompanije Pioneer Electronics.

Drugi standard, DVD+RW, osmislile su firme Hewlett-Packard, Philips i Sony okupljene u DVD+RW group; pridružili su se Ricoh, Yamaha i Verbatim (Mitsubishi Chemical). Ove kompanije su zaključile da je jako teško osmisliti dobar standard ako u dogovaranju učestvuje čak 200 velikih i malih organizacija, pri čemu svaka od njih vuče na svoju stranu. Iako su u DVD+RW grupi bile dve kompanije koje su pre 20 godina stvorile kompakt diskove (Sony i Philips), DVD+RW format je izašao na tržište mnogo kasnije nego što je iko očekivao - priča se da je sve bilo spremno za veliku promociju još početkom 2000, ali je planiran 3 GB disk, pa je grupa morala da se povuče čim je čula da "konkurencija" ima u planu 4.7 GB rewritable diskove. Posle dve godine razvoja i "rata" sa Holivudom oko raznih zaštita, DVD+RW se pojavljuje na sceni tek krajem prošle godine, kada je promovisan prvi DVD+RW uređaj, Hewlett-Packard DVD 100i.

Da bi stvar bila komplikovanija, Sony je u trenutku promocije udario "nož u leđa" DVD+RW grupi, najavivši da će proizvoditi i prodavati digitalne video rekordere zasnovane na DVD-RW diskovima, dok će DVD+RW standard podržavati pre svega za potrebe računarskih uređaja za masovno skladištenje podataka (možda se Sony žestoko opekao sa Betamax standardom, pa sada smatra da je najbolje "sedeti na dve stolice"). Ricoh i Yamaha su se tiho pridružili toj strategiji, pa je trenutno Philips jedini ko će se držati DVD+RW standarda ne samo na računarskoj sceni, već i u "bitci za dnevnu sobu". Ipak, dve tehnologije koje se takmiče nisu suštinski različite jedna od druge, pa su u budućnosti moguća i nova "preskakanja", u zavisnosti od zahteva tržišta.

Kako smo testirali?

Odavno u Redakciji nije vladalo ovakvo interesovanje za testiranje neke nove opreme - svima se učinilo da su konačno stigle uređaji koji mogu da unaprede način na koji koristimo računara i otvore čitava nova područja primene u oblasti obrade video materijala. Uz to je cena uređaja izgledala dostižna - 600-700 evra nije malo, ali CD pisači su u svojim ranim danima koštali po 6-7,000 maraka, pa su ih opet ljudi ne samo kupovali, nego i vrlo lepo zarađivali na njima. Mada su mene prvenstveno zanimale klasične PC primene, većina posmatrača je pre svega želela da sazna kakve su mogućnosti snimanja filmova na DVD-ove, tako da ću u tekstu pokušati da pogledam na obe strane, nadam se prilično sveobuhvatno, zahvaljujući tome što Voju Gašića, Aleksandra Veljkovića, Vladimira Cerića i ostale kolege koje su učestvovale u testiranju DVD pisača nije mrzelo da snimljene diskove nose na sve strane i probaju u raznim računarima i DVD plejerima.

Ova testirana DVD pisača su klasični IDE uređaji koji veoma podsećaju na bilo koji CD. Za racionalan rad sa njima potreban je prilično jak računar sa brzim diskom, ne toliko zbog samog procesa upisa (oba pisača obezbeđuju overburn tehnologije), nego zbog manipulisanja sa tolikim podacima - svaka transformacija 4-5 GB podataka na sporom računaru će trajati "beskonačno". Pisače smo isprobali na Jugodatinom Vision računaru čiji test možete da pročitate u ovom broju "PC"-ja: Pentium 4 mašina na 1.7 GHz sa 512 MB DDR memorije i dva brza (7,200 rpm) Maxtor-ova diska vezana u stripe niz. Računar je najpre radio pod Windows-om Me, a onda smo instalirali Windows 2000 Professional kako bismo mogli da radimo sa VOB fajlovima dužim od 4 GB. I pod jednim i pod drugim operativnim sistemom DVD uređaji su radili identično.

Za detaljnu analizu potencijala DVD-RW i DVD+RW standarda, test konkretnih uređaja, iskustva u radu sa njima kao i raspravu o zaštiti ugrađenoj na komercijalne DVD filmove i realne domete te zaštite uz DVD pisače na tržištu pogledajte februarski broj časopisa "PC".

Korisne adrese:

NT Soft
Makedonska 24, Beograd
tel: 011/3224-040

Sinteh
Bulevar vojvode Mišića 37b, Beograd
tel: 011/3693-180

SLEDEĆI TEKST U PC #75
preview
Jugodata Vision
Vladimir Cerić




BIZIT 2021


Zebra

Konvereks

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

Unicef

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter