GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #76 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Irsko informatičko čudo
Milan Bašić
Početkom devedesetih vlasti u Dablinu su odlučile da širom otvore vrata Irske za multinacionalne IT kompanije. Za manje od deset godina, mala ostrvska zemlja postala je velesila u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija...
- PC #76 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Irsko informatičko čudo

Jedan od načina da prevaziđemo trenutnu tešku privrednu situaciju jeste da se posvetimo razvoju informatičke industrije. Ovakav projekat Vlada Srbije smatra jednim od najvažnijih strateških zadataka, a sam premijer Đinđić je u tom kontekstu pomenuo primer Irske kao male i siromašne zemlje koja je sveobuhvatnom podrškom razvoja informatike uspela da brzo i relativno bezbolno preskoči nekoliko stepenica u ekonomskom razvoju. Zato je poziv da vaš reporter poseti Dablin došao u pravom trenutku.

Od viskija do...

Decenijama, ako ne i vekovima najznačajniji i najveći izvozni potencijal Irske, ako se izuzme veliki broj „pečalbara“, bili su proizvodi prehrambene industrije. Viski i pivo su odavno stekli svetsku reputaciju, ali je to, čak i uz izvoz mesa i ribe, suviše malo da se ishrani populacija od nekoliko miliona stanovnika. S druge strane, Irci su vispren narod i Ameriku su prihvatili kao svoju drugu kuću, a prilježni ka sticanju znanja rado su odlazili u Novi svet gde su postali značajni deo američke kulture, privrede i politike. Podaci kažu da danas u Sjedinjenim Državama živi preko 40 miliona Amerikanaca irskog porekla, a Njujork se smatra najvećim irskim gradom. S druge strane, Republika Irska broji 3,7 miliona stanovnika, od kojih približno jedna četvrtina živi u Dablinu.

„Do pre desetak godina u Dablinu se živelo prilično siromašno“, kaže Deirdre McPartlin, predstavnica Enterprise Ireland, za Austriju, Švajcarsku i Sloveniju koja je bila domaćin grupi novinara iz Hrvatske, Slovenije i Jugoslavije, i dodaje: „Ali, krajem osamdesetih, a naročito u prvoj polovini devedesetih brojne internacionalne korporacije iz IT sektora su počele da otvaraju svoje pogone u Irskoj. Zato se sve manje stručnjaka opredeljivalo za odlazak u Ameriku ili Veliku Britaniju, a najpreduzimljiviji su počeli da otvaraju sopstvene firme u oblasti informacionih tehnologija. Danas u Dablinu i okolini veliki broj ljudi živi od rada na proizvodnji hardvera i softvera, a standard se značajno popravio.“

Glavni podstrekač razvoja nove industrije bila je upravo Vlada Republike Irske koja je donela niz propisa čiji je cilj privlačenje stranog kapitala. Pre desetak godina donet je (i dalje važeći) zakon po kojem kompanije iz IT sektora plaćaju samo 10% korporacijskog poreza, odnosno poreza na korporativnu dobit. Takođe, osnovan je Enterprise Ireland kao vladina agencija čiji je cilj pomoć i pospešenje izvoznih programa. Budžet ove Agencije, koja ima predstavništva širom sveta, je 150 miliona evra, a taj novac se troši na objedinjeni i pojedinačni nastup u inostranstvu kao i investicioni kapital koji se ulaže u kompanije i projekte za koje se proceni da su perspektivni na svetskom tržištu.

Sa principima investiranja upoznao nas je Philip Singleton iz odeljenja za razvoj evropskog tržišta: „Politika Enterprise Ireland na polju investicija je usmerena ka idejama koje često nose poslovne rizike iznad granice koju banke obično prihvataju. Pokazalo se da smo tada važna karika u lancu, jer naš ulazak u posao predstavlja garanciju i za druge investitore da je projekat validan. Upravo to insistiranje da se kapitalom pomognu dobre, ali nekonvencionalne ideje ograničio nas je na mali vlasnički udeo, do 10%, što ima i još jednu dobru dimenziju, a to je preduzetništvo ne gubi svoje glavne karakteristike što bi se sigurno desilo kada bi novac države značajnije učestvovao u poslu. Našu podršku trenutno uživa preko sto irskih kompanija, a u njima je u periodu 1999-2001. otvoreno 14,000 novih radnih mesta. Gotovo polovina ovih firmi danas investira 1.3 miliona evra u istraživanja i razvoj.“

U Irskoj danas posluje preko 800 softverskih kompanija u kojima je zaposleno više od 30.000 ljudi, a ukupni obrt se približio cifri od 10 milijardi evra. Bliska industrija elektronike, uglavnom orijentisana na računarski hardver, broji preko 400 kompanija sa više od 40.000 radnika i obrtom od čak 20 milijardi evra. Od toga 640 firmi je sa većinskim irskim vlasništvom, a svake godine se otvara oko 50 novih. Eksplozija informatičkog sektora je počela 1994. godine, a u periodu od 1995. do 2000. zabeležen je prosečan godišnji rast prihoda za 20%, a izvoza za 25%, tako da izvoz sada predstavlja 70% produkcije.

„Iskreno govoreći, bez početnog zamaha multinacionalnih kompanija, a ovde su prisutne sve vodeće korporacije uključujući IBM, Microsoft, Oracle, Hitachi, Ericsson, Motorola i AOL, teško da bi se dostigli ovakvi rezultati“, tvrdi Patricia McLister, menadžer odeljenja za softver i internacionalne servise u Enterprise Ireland i dodaje: „Iako su njihovi poslovi i dalje dominantni, u nekim segmentima irska industrija ih je i prestigla. Na primer, ‘multinacionalke’ u Irskoj zapošljavaju oko 80.000 radnika, a irske firme samo u Americi imaju 120.000 radnika.“

Lideri i „pripravnici“

Time se ne završava lista uspešnih poslova. Trintech je danas najznačajniji svetski proizvođač softvera za obradu finansijskih transakcija putem kartica za bezgotovinsko plaćanje. Kompaniju su 1987. osnovala braća Cyril i John McGuire, a u početku su se bavili konstrukcijom i proizvodnjom mašina za proveru validnosti platežnih kartica. „Kada danas govorimo o Trintech-u, treba reći da se radi o provajderu informatičkih rešenja i infrastrukture u oblasti bezgotovinskog plaćanja“, kaže potpredsednik kompanije zadužen za poslove prodaje Conor Dowd: „Mi imamo rešenja u svim oblastima – od kartica do sve popularnijih mCommerce, eCommerce i tCommerce trgovine“.

Pre samo četiri godine Trintech je zapošljavao oko 100, a danas u kompaniji radi 650 ljudi. U istom periodu obrt se učetvorostručio. Ovako dinamičan razvoj je posledica, između ostalog, kupovine manjih softverskih firmi čime je zaokružena ponuda rešenja koje koristi 2.000 kompanija u 35 zemalja. Uspeh na tržištu i vodeća pozicija nije donela samo slavu i zaradu, već je dobar deo novca uložen u budućnost kroz istraživanje i razvoj. Od 1998. na ovamo sredstva koja se odvajaju udvostručuju se na godišnjem nivou i sa relativno skromnih 1.7 miliona u 2001. su dostigla iznos od 16.6 miliona dolara.

Trintech je samo jedna od uspešnih irskih kompanija koja je izbila na vrh u svojoj oblasti tokom samo nekoliko godina. Naša priča, ipak, ne bi bila celovita da nismo iskoristili priliku da se upoznamo sa jednim „starterom“ pred kojim je, kažu, blistava budućnost. Dok smo se vozili kroz kampus smešten ne periferiji Dablina na modernim poslovnim višespratnicama sijale su reklame najvećih svetskih proizvođača računara i softvera. Zgrada u koju smo se mi uputili nije bila jasno obeležena i u njoj se smestilo nekoliko manjih firmi koje tek treba da se dokažu na tržištu, a među njima je Xiam. Posle tri godine bazičnih istraživanja i razvoja, 1999. je osnovana kompanija čiji je osnovni proizvod originalna tehnologija za prenos poruka, Information routing, koja se oslanja na servise mobilne telefonije, pre svega na SMS.

„Iako smo tek na početku pa se poslovanje kompanije i dalje delom oslanja na budžet, verujemo da su naše perspektive velike“, kaže Colm Doherty, potpredsednik Xiam-a, zadužen za prodaju. Njegov optimizam potkrepljuje podatak da već 200 firmi širom sveta koristi njihov proizvod za interkompanijsku i komunikaciju sa poslovnim partnerima. Još važnija je činjenica da su operatori mobilne telefonije, najznačajniji prodajni kanal za Information routing (posebno treba istaći Vodaphone u Irskoj, Velikoj Britaniji i Japanu) pozitivno ocenili Xiam-ov proizvod i uvrstili ga u prioritetne servise koje nude korisnicima.

Temperament u krvi

Poseta Irskoj, ma koliko kratka bila, ne može da bude potpuna ako se barem jedno veče ne provede u nekom od nadaleko čuvenih pabova. Dablinci su ljubazan, vedar i temperamentan narod koji kaže da im je pab dnevna soba. Uz čašu crnog piva ili irskog viskija druženje sa prijateljima često se protegne do zatvaranja lokala, a (osim petkom i subotom) to je najkasnije u ponoć.

Razgovor sa Ircima je lako započeti, a uz osmeh odgovoriće na svako vaše pitanje, ali i postaviti vam bezbroj o ljudima i kulturi zemlje iz koje dolazite. I baš u takvoj atmosferi saznali smo kako se živi na ovom ostrvu. Od mladog para za susednim stolom za koji se ispostavilo da su zaposleni u jednoj softverskoj kompaniji čuli smo da je broj obrazovanih koji napuštaju Irsku daleko manji nego pre deset godina. Plate su veće, a i lako je naći posao u firmi koja vam može pružiti dovoljno profesionalnog izazova. Ipak, standard je niži nego u drugim zemljama Evropske unije, čemu doprinose velike stanarine i visoka cena nekretnina. Zato Irci i dalje ne mogu da sebi priušte udoban život kakav imaju Nemci, ali brz razvoj i sve veća ekonomska moć ulivaju nadu da će taj zaostatak u odnosu na najrazvijenije zemlje nestati u narednoj deceniji.

Sada je ipak, primećuje naš sagovornik, sve lakše. Dok je bio u osnovnoj školi jedina mu je misao bila da bude što bolji učenik, a potom i student kako bi se iselio u Ameriku i tamo zaradio novac. Roditelji, mada iz srednje klase, s naporom su obezbedili školovanje starijeg brata, pa novca za slanje našeg kolege i njegove sestre u koledž verovatno ne bi bilo da nisu došle devedesete. Brat je pravnik i već razmišlja o otvaranju sopstvene advokatske kancelarije, a naš sagovornik je pre dve godine diplomirao i odmah našao posao u struci. Sada brat i on pomažu roditeljima da i sestra završi fakultet.

Njegova devojka kaže da razmišljaju o braku i proširenju porodice. Prošlog vikenda su obilazili kuće u okolini Dablina – za nešto bliže centru nemaju para, a mali dvosobni stan u centru nije pravo mesto gde bi deca odrastala, barem po irskim standardima porodičnog života. I ona je odrasla u porodici čiji je budžet jedva bio dovoljan da se preživi do sledeće plate, ali tako su svi nekada živeli. Ipak, detinjstvo joj je ostalo u najlepšoj uspomeni jer je u Irskoj porodica sveto mesto u kojoj je najvažnija ljubav.

Na njihovo pitanje kako je kod nas, vašem reporteru nije ostalo ništa drugo nego da kaže kao kod njih pre petnaest ili dvadeset godina, ali i da mi imamo nadu da će se u Jugoslaviji ponoviti irsko privredno čudo. Osim nade, zasukanih rukava i razumevanja vlasti ništa drugo nam nije ni preostalo.

SLEDEĆI TEKST U PC #76
preview
Svet tankih ekrana
Branko Nikitović



NIS

Epson

YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter