|
Nijedna filmska zvezda nije stekla toliku internacionalnu slavu, zasluživši status ikone nemog filma, kao što je to Čarli Čaplin, čovek koji je uprkos „dolasku“ zvuka ostao jedan od najvećih i najuticajnijih umetnika u istoriji pokretnih slika. Iako se nikada nije preterano zanimao za tehničke inovacije, do te mere da ga možemo smatrati konzervativnim, uvek je uspevao da do kraja objasni svoja dela, izgradi svojstveni stil igre i odnos prema stvarnosti, kao što lepo konstatuju autori sajta www.mdle.com/ClassicFilms/FeaturedStar/star6.htm  .
Ostvareni dečji san
Čarli Spenser Čaplin rođen je davne 1889. godine u Londonu. Od roditelja muzičara naučio je vrlo rano da peva i igra, pa je još kao dete sebi postavio za cilj da postane najpoznatija ličnost na svetu. Prvi put pojavio se na sceni kada mu je bilo svega pet godina, pevajući umesto majke koja se bila razbolela. Publika ga je odmah zavolela i zasula novcem koji je bacala na scenu. Sa osam godina zaigrao je u mjuziklu i nanovo bio nagrađen pozitivnom reakcijom publike (us.imdb.com/Bio?Chaplin,+Charles;users.erols.com/gbond/chaplin.htm ).
 |
Posle smrti muža, a usled preteranog konzumiranja alkohola, Čaplinova majka je smeštena u bolnicu, a najpopularnije dete-glumac u Engleskoj našlo se u milosrdnom domu. Potpuno sam, prepušten ulici, Čaplin je dve godine pohađao školu, što je jedino formalno obrazovanje koje je stekao. Radio je kao berberin, prodavac i fabrički radnik, a u sedamnaestoj godini pridružio se muzičkoj grupi Freda Karnoa u kojoj je usavršio veštinu pantomime nastupajući po Americi i Kanadi. Posle sedam godina rada u grupi, 1914. godine angažovali su ga Mek Senet i Adam Kesel za svoj Keystone Studio (jerre.com/TandN/ ) sa honorarom od 125 dolara nedeljno.
Snimanje prvog filma, Making A Living, otvorilo mu je vrata Holivuda i omogućilo rad na još 35 filmova, od kojih je neke i sam režirao. Sledeće godine prelazi u Essanay Studio u kome je pisao scenarija, režirao i igrao u četrnaest filmova za 1.250 dolara nedeljno. Tada se po prvi put pojavio kao skitnica u istoimenom filmu (us.imdb.com/ Title?0006177 ) stvorivši lik koji je, kroz nove dosetke i maštovite obrte, postao zaštitni znak ovog glumca.
Na vrhuncu slave
Sledeće godine Čarli Čaplin prelazi u Mutual Studio za 10.000 dolara nedeljno, uz bonus za pevanje od 150.000 dolara. U ovoj filmskoj kući nastao je film Imigrant koji je samom Čaplinu bio od posebne važnosti. Već 1917. godine je potpisao ugovor sa kompanijom First National koji je predviđao osam filmova za milion dolara (www.csse.monash.edu.au/~pringle/silent/chaplin/chaplin.html ).
Mlad, zgodan, bogat i svetski poznat, Čaplin je postao najtraženiji neženja, pa je prvo sudbonosno „da“ izgovorio 1918. godine; srećna mlada bila je dvanaest godina mlađa Mildred Haris. Čaplinovi brakovi, kao ni ugovori za filmske kuće, nisu potrajali – „simpatični čovečuljak“ se ženio još tri puta, ženama koje su po pravilu bile znatno mlađe. Ove mlade dame su mu, sve skupa, podarile jedanaestoro dece.
Početkom 1920. godine Čaplin je sa prijateljima, legendama nemog filma Meri Pikford i Daglasom Ferbanksom, formirao kompaniju United Artists, u okviru koje su realizovali sopstvene filmove.
Najpoznatiji film iz tog perioda je „Potera za zlatom“ iz 1925. godine. Čaplin igra jednog od usamljenih, tragikomičnih tragača za srećom. Zahtevi koje je sam sebi postavio u ovom filmu po mnogo čemu prevazilaze ono što se viđalo u ranijim delima. Film je otvoren, jednostavan, prirodan, duhovit, tužan, na svoj način dramatičan, ali ispunjen traganjem za lepotom sveta (us.imdb.com/Title?0015864 ).
Došao je zvuk
Čaplin se prema zvučnom filmu odnosio na sebi svojstven način – ignorišući ga. Snimio je film „Cirkus“, za koga je dobio specijanog Oskara od strane Akademije, na prvoj ceremoniji dodele ovih nagrada. Kasnije su usledila „Moderna vremena“, ne mnogo sentimentalan, ali celovit, dubok i misaoni film, prožet naivnim humanizmom koji govori da čoveka ne smemo ostavljati lišenog osnovnog smisla življenja (www.moderntimes.com/palace/chaplin/cover.htm ).
„Veliki diktator“, film nominovan za Oskara, posle kojeg je Čarli Čaplin postao najslavnija ličnost na svetu, već samim svojim pojavljivanjem izazivao je dileme među estetičarima i kritičarima – da li je to pamflet, umetničko delo ili možda i jedno i drugo? Čaplin je umeo da se na kreativan način distancira od nasilja i sačuva svoju ljudsku i stvaralačku autonomnost (wso.williams.edu/ ~dgerstei/chaplin/intro.html).
Iz filma u film, ovaj umetnik vodio je i neke od saradnika. Na adresama www.chaplinsociety.com i www.american.edu/academic.depts/soc/heroines.html možete saznati ko su bile njegove omiljene glumice.
Čarli Čaplin je bio i kompozitor nekih pesama kao što su Smile, Eternally i This is my Song (www.charliechaplin.com ). Zbog sumnji da je bio simpatizer komunista, nikada nije postao američki građanin, iako je veći deo života proveo u Sjedinjenim Državama. Umoran od političkih kontroverzi, napustio je Ameriku 1952. godine i otišao u Švajcarsku gde je objavio memoare. 1972. godine vratio se u Ameriku i počastvovan je nagradom Akademije za film. Umro je nekoliko godina kasnije u dubokoj starosti, a njegovim filmovima i dalje se dive nove i nove generacije gledalaca.
|
